Hoće li u medijskim izveštajima Ana Brnabić biti predstavljana kao predsednik ili kao predsednica Skupštine Srbije uskoro bi mogao da presudi zakon. Trenutno, to uglavnom zavisi od stavova i afiniteta urednika i novinara, dok će od 1. juna mediji biti u zakonskoj obavezi da koriste rodno senzitivan jezik u izveštavanju. U kragujevačkim redakcijama ocenjuju da su spremni, iako se u ovom trenutku različito odnose prema tom pitanju. U NUNS-u, pak, smatraju da su dodatne edukacije o upotrebi rodno osetljivog jezika neophodne na svim nivoima, a da su za medije od naročitog značaja, jer oni znanje i informacije prenose dalje, na brz i efikasan način.
Upotreba ženskih oblika u nazivima radnih mesta, položaja, zvanja i zanimanja žena, za nešto više od dva meseca trebalo bi da postane obavezna u državnoj administraciji, obrazovnim instutucijama i medijima. Puna primena Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je usvojen 2021, pored ostalog, podrazumeva i da sredstva javnog informisanja u izveštavanju “koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa”. Trenutno, u domaćim medijima ne postoji ustaljena praksa, niti ima obavezujućih ili preporučenih profesionalnih standarda. Generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Filipović smatra da ni u jednoj redakciji ne postoji konzistentna upotreba rodno osetljivog jezika, a nije joj poznato ni da medji poseduju interne politike koje uređuju ovo pitanje.
Trebalo bi da se, pre svega, javni medijski servis odredi i pruži primer drugima, jer je uprkos svemu i dalje najgledanija televizija. Znanje o ovoj temi medijima svakako nedostaje i verujem da pored jakih podela u vezi sa upotrebom rodno senzitivnog jezika, postoji i dosta lutanja i neznanja, što se, verujem, može lako otkloniti. Podsetiću da je novim Zakonom o javnom informisanju predviđeno da mediji koji poseduju interne rodne politike te dokumente javno objave u Registru medija, koji vodi APR. U tim politikama bi svakako trebalo da budu i odredbe u vezi sa upotrebom rodno senzitivnog jezika. Pored toga, u toku je izmena Kodeksa novinara Srbije, pa bi bilo dobro da se i tu nađu neke preporuke.
Ocenu generalne sekretarke NUNS-a o aktuelnom stanju na medijskoj sceni kada je reč o upotrebi rodno osetljivog jezika u izveštavanju, potvrđuje i medijska praksa u Kragujevcu. Redakcije se različito odnose prema ovom pitanju, pa ga tako jedni prepoznaju kao važnu društvenu temu, dok ga drugi vide isključivo kao jezički problem.
U ovom trenutku na Radiju Zlatousti, čiji je osnivač jedna od eparhija Srpske pravoslavne crkve, novinari govore kako hoće. Većina se izjasnila protiv rodno senzitivnog jezika, što zbog lingvističkih razloga, što zbog odnosa prema “rodnoj ideologiji”, gde su im bliskiji stavovi SPC i Matice srpske. Naravno, ima i onih kojima upotreba senzibilisanog jezika nije sporna i koji smatraju da su jezik i pravopis generalno stvar konvencija oko kojih postoji ili ne postoji dogovor. Šta više, zalažu se za rodno senzitivni jezik iz dobro poznatih društvenih razloga- kaže Gordana Jocić urednica Radija Zlatousti.
Znatno konzervativniji odnos prema ovoj temi neguju u redakciji Kragujevačkih novina, jedinog štampanog medija u Kragujevcu.
Rodno senzitivni jezik koristi se u situacijama gde je to ustaljeno, primereno i u duhu srpskog jezika. Zajednički stav je da se rukovodimo praksom koju preporučuju lingvisti, a ne onom koju žele da nametnu političari svojim zakonima, navodi Gordana Božić, direktorka Kragujevačkih novina.
Internet portal Glas Šumadije koristi rodno senzitivan jezik u izveštavanju, kaže urednica Jovanka Nikolić i navodi da su uspostavili pravila, a da na redakcijskim sastancima zajednički rešavaju nedoumice.
I bez zakonske obaveze naš portal koristi rodno senzitivan jezik u redovnom izveštavanju. Ujednom trenutku postojao je otpor kod mlađih članova redakcije, koji su došli sa FILUM-a, smera za srpskih jezik, jer su profesori na tom fakultetu, prema rečima studenata, protiv uvođenja rodno senzitivnog jezika, ističe urednica Glasa Šumadije.
U redakcijama ovih medija procenjuju da su generalno spremni za početak primene Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Pojedni smatraju da bi novi rečnik pomogao da se otklone eventualne nedomice, a najviše nepoznanica, očekivano, imaju na crkvenom radiju.
Videćemo da li će Crkva i šta preporučiti svojim medijima, hoće li to uticati na dobijanje dozvola. Koliko juče organizovala je jedan skup, ovoga puta o pravnim aspektima Zakona o rodnoj ravnopravnosti, ponavljajući svoje neslaganje. Do nas su stigli samo izveštaji o skupu, ne i zaključci, pogotovo ne o tome šta bi trebalo da uradimo u trenutku kada su sukobljeni stavovi Crkve i Zakona, navodi Gordana Jocić urednica Radija Zlatousti.
Predlagač zakona ulogu medija u promociji rodno senzitivnog jezika prepoznaje kao jednu od ključnih za podsticanje promena na nivou čitavog društva, razbijanje stereotipa i jačanje svesti o rodnoj ravnopravnosti. Predstavnice kragujevačke novinarske zajednice smatraju da obavezna upotreba rodno osetljivog jezika u izveštavanju može doprineti da se donekle ujednači medijska praksa, ali ocenju da neće imati presudan uticaj na veću vidljivost žena u medijima. Pojedine napominju da se lokalni mediji, zbog ograničenih mogućnosti i malih redakcija, temama koje bi doprinele većoj vidljivosti žena u medijima bave od slučaja do slučaja, a ne problemski, dok druge veruju da je upotreba rodno senzitivnog jezika “ samo mali kamičak u velikoj građevini kojoj tek udaramo temelje”.
Ni u Nezavisnom udruženju novinara Srbije nemaju puno vere u to da će Zakon uticati da sredstva javnog informisanja značajnije doprinesu edukaciji i promociji rodno senzitivnog jezika, ali i generalno većoj vidljivosti žena u medijima.
Nisam sigurna da hoće jer nije to prvi zakon u Srbiji koji se ne primenjuje. Kad na to dodamo i zvanične stavove nosilaca državnih funkcija i crkve, koji su uglavnom protiv upotrebe rodno senzitivnog jezika, onda moj entuzijazam u vezi sa tim jos više opada, zaključuje generalna sekretarka NUNS-a Tamara Filipović.
Manjak optimizma, ali ipak uz nadu da će je budućnost demantovati, potkrepljuje i podsećanjem na nedavnu inicijativu Ombudsmana u vezi sa ispitivanjem ustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti, upravo u delu koji se odnosi na obaveznu upotrebu rodno senzitivnog jezika. Napominje da su žene doživele da institucija za zaštitu prava svih građana pokreće postupak ocene ustavnost rodno osetljivog jezika i time uskraćuje pravo većinskom delu stanovništva u Srbiji, a to su žene.
autorka Bojana Vlajović Savić