Nema napretka na unapređenju ambijenta za rad medija u odnosu na prethodni period, a civilno društvo i branioci ljudskih prava rade u veoma polarizovanom okruženju koje nije otvoreno za kritiku, navodi se u novom Izveštaju Evropske komisije o Srbiji.
Netransparentna i neopštena raspodela novca iz državnog i lokalnih budžeta, kako za projektno sufinansiranje, tako i za oglašavanje, ekonomski i politički pritisci na medije, uz slučajeve pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, spadaju u najveće probleme na medisjkoj sceni, na koje nekoliko godina za redom u svojim izveštajima ukazuje Evropska komisija. Pandemija koronavirusa imala je negativne posledice na medijsku scenu, kako zbog slučajeva ograničenja pristupa informacijama, tako i zbog značajnog pad prihoda od reklama, što je dodatno pogoršalo ekonomsko stanje u medijima.
Gotovo jedina pozitivna promena je usvajanje Medijske strategije, ali je njena primena izostala. U izveštaju se ukazuje i na pristrasno izveštavanje velikog broja medija u izbornoj kampanji, loš ekonomski položaj novinara, tabloidizaciju i izostanak unapređenja novinarskih standarda izveštavanja.
Evropska komisija očekuje da Srbija u potpunosti primenjuje sopstvene medijske zakone, uspostavi mehanizme da obezbedi medijski pluralizam, osigura odgovarajuće finansiranje za javne servise, kao i transparentno i jednako finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, da dovrši privatizaciju u medijskom sektoru i poveća transparentnost vlasništva i oglašavanja.
Ocenjuje se i da je neophodno da slučajevi nasilja i ugrožavanja novinara budu procesuirani, ali i da ih vladini funkcioneri zvanično osude. Osim fizičkih napada i verbalnih pretnji, Evropska komisija u svom izveštaju primećuje da u Srbiji postoje i druge vrste pritisaka. U dokumentu se navodi da su organizacije i pojedinci koji kritikuju vlast pod naročitim pritiskom. Oštre kritike na račun onih koji brane ljudska prava nastavljaju se u tabloidima, a pojačani su i u periodu pre izbora. Podseća se i na slučaj iz jula ove godine, kada se pojavio spisak sa imenima NVO i medija koji su procenjeni kao rizični od strane Uprave za sprečavanje pranja novca.
U izveštaju se napominje da je osnaženo civilno društvo ključni element svakog demokratskog sistema, i kao takvo treba da bude priznato i tretirano od strane državnih institucija. Evropska komisija primećuje da je stanje na terenu pokazuje da još uvek nije uspostavljeno podsticajno okruženje za razvoj i finansiranje civilnog društva. Kao pozitivan korak navedeno je usvajanje smernica za uključivanje udruženja u radne grupe za izradu propisa i javnih politika, međutim, organizacije civilnog društva i dalje prijavljuju da se njihovi komentari na nacrte zakona u dovoljnoj meri ne uzimaju u obzir, te da na njih ne dobijaju adekvatne reakcije, kao i da su rokovi predviđeni za konsultacije prekratki. Takođe, još uvek nisu usvojeni nacionalna strategija i akcioni plan koji treba da doprinesu uspostavljanju pozitivnog okruženja za civilno društvo, niti je formiran savet za saradnju, što su sve problemi koji su navedeni i u prošlogodišnjem izveštaju.