Krajem maja počeće sa radom jedinstveni broj telefona preko kog će žrtve nasilja iz cele Centralne Srbije moći da prijave šta im se dogodilo, ali i da dobiju psihološku, pravnu ili svaku drugu vrstu pomoći od organizacija koje se bave prevencijom nasilja. Poziv na broj 0800/300-339 biće besplatan za sve korisnike, a nastao je na inicijativu 13 organizacija iz centralne Srbije, koje zajedno čine Savez nevladinih ženskih organizacija- Mreža žene protiv nasilja.
Planirano je da u početku telefon bude aktivan svakog radnog dana, od 14 do 16 časova. Iskustvo je pokazalo da je to period kada se žrtve nasilja najčešće javljaju za pomoć i podršku, a organizacije će se smenjivati u dežurstvu. Bitno je istaći da Savez Mreža žene protiv nasilja broji 28 članica, od kojih pojedine u Beogradu i Vojvodini već imaju licenciranu uslugu SOS telefona, dok je ovo prvi pokušaj objedinjene podrške žrtvama nasilja na teritoriji Centralne Srbije.
Jedna od organizacija koja je uključena u ovu inicijativu je i kragujevačka Oaza sigurnosti, koja već 15 godina pruža pomoć žrtvama i bavi se prevencijom nasilja.
Mreža je prošle godine formalizovana i postala pravno lice, a inače postoji od 2008. godine. Primetili smo, budući da ima mnogo članica, da kada štampamo liflete cela strana ode na brojeve telefona svih organizacija. Takođe, dešavalo se da kada nas neko kontaktira, recimo putem društvenih mreža, mi ga onda uputimo na naš sajt, pa da tamo pronađe broj telefona organizacije kojoj može da se javi. To sve deluje demotivišuće za one koji žele da prijave nasilje, objašnjava Mina Mijailović, predsednica udruženja Oaza sigurnosti.
Zato je cilj jedinstvenog telefona, dodaje, da se taj proces skrati, jer kada neko pozove, dežurni će ga odmah uputiti na organizaciju koja je njemu najbliža. To je veoma važno, jer je svaka članica Mreže prepoznatljiva u određenoj sredini, sarađivala je sa policijom, Centrom za socijalni rad i medijima i može najefikasnije da pomogne.
Jedinstveni broj je bitan i zato što postoje različiti delovi Srbije koji nemaju tako razvijene ženske organizacije, koje su se specijalizovale za podršku žrtvama nasilja, pa želimo da omogućimo i ženama u tim sredinama da nam se jave, objašnjava sagovornica Res Publike.
Mijailović ističe i da nije tačna tvrdnja da je nasilje sada učestalije i svirepije, već je samo vidljivije, jer se o njemu mnogo više govori. Zbog toga je i bitan zajednički nastup ženskih organizacija, kako bi se podigla svest da je nasilje sveprisutno i da ono postoji čak i kada se neprijavljuje. Takođe, zajednički nastup pomaže i samim članicama organizacija, jer kada se udružuju bivaju jače, samostalnije, snažnije i kod njih raste samopouzdanje. Na taj način, kada se žene koje pružaju podršku dovoljno osnaže, bolja će biti i podrška žrtvama nasilja.
To je nešto na čemu je Oaza sigurnosti radila punih 15 godina od svog osnivanja. Upravo zahvaljujući ovoj organizaciji Kragujevac ima uslugu Sigurne kuće, koja je danas sistemska i finansira se iz gradskog budžeta, ali je ideju za njeno osnivanje pokrenula Oaza sigurnosti. Ova organizacija je i rukovodila Sigurnom kućom do aprila 2010. godine, kada je grad prepoznao veliki značaj ove socijalne usluge.
Istovremeno, Oaza se godinama bavila problemom ženskog reproduktivnog zdravlja, pa je u okviru njihovog projekta prevencije raka grlića materice pregledano preko 4.000 žena sa teritorije 48 kragujevačkih sela.
Udruženje je zaslužno i za to što je postupanje u slučajevima nasilja značajno pojednostavljeno za žrtvu, budući da su radili na razvijanju međusektorske saradnje između policije, Centra za socijalni rad, tužilaštva i suda, kako žrtve u tom procesu ne bi bile dodatno viktimizovane. Treba istaći da Oaza sigurnosti žrtvama nasilja pruža i pravnu podršku, tako da su u svakom trenutku njima dostupne advokatice koje će ih što bolje i bezbolnije provesti kroz čitav sudski proces.
Sagovornica Res Publike kaže da je sve ovo uticalo da se o nasilju mnogo više govori u medijima, da je donet Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji propisuje izricanje privremenih mera koje odmah nasilnika iseljavaju iz stana na određeno vreme, ali da je u Srbiji ono i dalje zastupljeno. Tako smo tokom 2023. godine imali čak 27 femicida, a od početka 2024. ubijeno je sedam žena.
Kod nas, pre svega, treba raditi na podizanju svesti kao građanskog društva. Država to smo mi. Ne može Centar za socijalni rad, iako nemam nameru da ih branim, da zna šta se dešava u svakoj kući i ulici, ukoliko komšije ili prijatelji ne prijave nasilje. Ne postoji Veliki brat koji sve vidi odozgo, već kod građana mora da se podigne svest da su oni ti koji nasilje treba da prijave. U nekim sektorima stvari su se unapredile, pa tako imamo dosta slučajeva da školski psiholozi i nastavnici preopaznaju i prijavljuju kada primete da učenici trpe nasilje, kaže Mijailović.
Ono na čemu posebno treba raditi, po njenim rečima, je edukacija mladih. Potrebno je da im se drže obuke i da im se govori o zdravim partnerskim odnosima. To je nešto na čemu će Oaza sigurnosti insistirati u svojim budućim projektima.
autorka Violeta Glišić
Izrada ovog teksta omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i podršku Vlade Švajcarske putem Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost Res Publike i ne predstavlja nužno stavove USAID-a, Vlade SAD, SDC-a, ili Vlade Švajcarske.