Kragujevački mediji u službi građana: Smanjena kreditna zaduženost grada- Zamrzavanje zbog dugova javnih preduzeća

Kragujevačke novine

Kragujevac za kredite u ovom trenutku duguje bankama 18 miliona evra i to 15,9 miliona za otplatu glavnice i 2,1 milion evra za kamate. To je umanjenje od oko 12 miliona evra u odnosu na period od pre pet godina, jer je od 2015. do 2018. u tom momentu nova SNS gradska vlast predvođena Radomirom Nikolićem uzela osam kredita od 30,6 miliona evra.

Jedan deo bio je za vraćanje nasleđenih kredita, drugi za plaćanje dugova, a treći za gradnju ulica i nabavku nove mehanizacije za potrebe komunalnih delatnosti. Dr Nenad Stanišić, gradski većnik za finansije i profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je ovo treća godina zaredom kako aktuelna gradska postava na vlasti ne uzima nove kredite jer se pre toga došlo do granice prezaduženosti, pa je redovnom godišnjom otplatom glavnice i kamate usledilo znatno smanjenja tog duga.

U procentima gledano, gradski budžet je 2020. godine bio kreditno zadužen 48 posto, a danas je 26, dok je maksimalan zakonski dozvoljeni dug za kredite 50 posto, gledano u odnosu na tekući prihod budžeta u prethodnoj godini. Zašto je gradska vlast i dalje pri stavu da ne uzima nove kredite, iako je sada znatno ispod kritične crte i da li bez novih zajmova može da dođe do napretka u kapitalnim investicijama koje nedostaju gradu?

Dug „EPS”-u i „Energetici”

Dr Nenad Stanišić kaže da je evidentno da grad više nije prezadužen kada se gledaju bankarski krediti, a razlog što se ne uzimaju novi je što grad ima velike obaveze po osnovu reprograma starih dugova, pa su ukupne obaveze za otplatu kredita i reprograma ove godine, na primer, oko 900 miliona dinara, što nije mala suma, jer je oko devet odsto gradskog budžeta.

Reprogram sa „Energetikom” sklopljen je 2020. godine, pre dolaska ove garniture na vlast, sa dugom od 1,4 milijarde dinara i rokom otplate na 10 godišnjih rata, počev od 2022. godine, tako da godišnja rata iznosi 140 miliona dinara. Plaćene su dve rate, ukupno oko 280 miliona dinara, pa sada dug iznosi 1,12 milijardi dinara, navodi dr Stanišić. 

Dr Nenad Stanišić, gradski većnik za finansije (foto:kragujevacke.rs)

Sa EPS-om je reprogram potpisan 2018. godine na iznos duga od 1,9 milijardi dinara, sa plaćanjem, takođe, u 10 godiših rata počev od 2021. godine. Do sada su plaćene četiri rate od po oko 190 miliona dinara, ukupno oko 760 miliona, pa sada ovaj dug iznosi 1,14 milijardi dinara. Ukupno je ostalo duga prema ova dva preduzeća od 2,26 milijardi dinara, odnosno umanjen je za jednu milijardu, kaže gradski većnik Stanišić. 

On napominje da je urednim plaćanjem obaveza po kreditu i reprogramu izbegnuto plaćanje „penala” i zateznih kamata za kašnjenje. Tu su još i krediti dva javno komunalna preduzeća, JKP „Šumadija” i JKP „Vodovod” koji nisu mali, ali nisu ni obaveza gradskog budžeta, jer ova preduzeća ih sama vraćaju i za njih garantuju stavljanjem hipoteke na svoju imovinu i drugim sredstvima obezbeđenja. Preduzeća redovno izmiruju sve kreditne obaveze. 

Prema objedinjenim podacima zaduženost JKP „Šumadije” za kredite i po osnovu finansijskog lizinga na dan 1. aprila ove godine bila je ukupno 8,2 miliona evra, od čega su 6,2 miliona dugoročni investicioni krediti, a ostatak kratkoročni i revolving krediti, kao i finansijski lizing. 

JKP „Vodovod” je zadužen 2,7 miliona evra i to kratkoročnim kreditima i za finansijski lizing, što u zbiru daje 10,9 miliona evra duga ove dve gradske firme. 

Nepovučeni krediti

Znamo da je JKP „Šumadija” deo investicionog kredita uzela i za obnovu zgrade Tržnice i izgradnju podzemne garaže, gde radovi stoje već dve godine, pa je logično pitanje koliko ovu firmu košta to što otplaćuje kredit, a ne koristi ga za radove.

Dr Stanišić odgovara da su investicioni krediti namenski kakav je za obnovu Tržnice, i ne mogu se koristiti za bilo šta drugo osim za ono što je navedeno, pa banka koja je dala kredit prati korišćenje pozajmice i preduzima određene mere. Tako se za ovaj kredit JKP „Šumadije” plaća godišnja rata glavnice, plus kamata na povučena sredstva, plus naknada za nepovučena sredstva, odnosno penali.Podatke koliko su do sada platili za nepovučena sredstva za Gradsku tržnicu ima ovo preduzeće, ali javnosti još nisu poznati.

Takođe se ne zna da li u nepovučena sredstva spada i deo kredita koji je trebalo da iznosi 100 miliona dinara za rekonstrukciju i postavljanje novih gradskih autobuskih stajališta, ali je urađeno samo jedno kod Ureda. 

Zato je zanimljivo pitanje hoće li, kada se radovi nastave, biti dovoljno sredstava za rekonstrukciju Tržnice i zašto je predsednik Aleksandar Vučić javno obećao da će država pomoći da se završi Tržnica do polovine decembra ove godine?

Dr Stanišić navodi da će biti potrebna dodatna sredstva za završetak ovih radova jer je došlo do velikog kašnjenja. Za to vreme je došlo do rasta cena radova i građevinskog materijala, bilo je grešaka u projektovanju koje je trebalo otkloniti novim projektom, što isto košta, a biće potrebno i uklanjanje dva „bunkera” koji su urađeni kao ulazi u podzemnu garažu, što isto povlači troškove, najavljuje on. 

Ta dodatna sredstva mogu se obezbediti ili novim kreditom JKP „Šumadija”, ili ulaganjem iz gradskog budžeta, ili uz finansijsku pomoć Republike. Predsednik je nagovestio mogućnost da će Republika naći sredstva da pomogne završetak ovog projekta, zaključuje gradski većnik. 

S obzirom da su ove godine obaveze za vraćanje kredita ukupno 4,5 miliona evra, pa će dug grada pasti sa sadašnjih 26 odsto kreditne zaduženosti, ostaje pitanje može li se i dalje bez novih kredita jer kapitalne investicije nedostaju gradu, a i one koje se pokrenu odvijaju se sa kašnjenjem i problemima. 

Dr Stanišić kaže da su kapitalne investicije prethodnih godina sprovedene u većem procentu nego ranije, a da će se od iduće godine stvoriti uslovi da odluka o neuzimanju novih kredita bude izmenjena i da je moguće da će se grad zadužiti nekim novim investicionim zajmom.

Po njegovim rečima, postoji još jedan način za investiciona gradnju koji je grad već primenio, a to je javno privatno partnerstvo. Grad je nedavno raspisao tender za izgradnju podzemne javne garaže na prostoru ispred Skupštine grada, ali se niko od zainteresovanih nije prijavio. 

Zato se sada, po rečima gradskog većnika, priprema raspisivanje novog tendera, gde će se kao model zajedničkog ulaganja ponuditi koncesija budućem ulagaču, odnosno da on u određeno, periodu naplaćuje usluge parkinga i tako vrati svoju investiciju. 

Razmatra se i javno privatno partnerstvo kod izgradnje saobraćajne infrastrukture, navodi Stanišić, gde bi bio model plaćanja naknade privatnom partneru za njegova ulaganja, ali još uvek se radi studija izvodljivosti ovog projekta. 

Da je sa kreditima teško, ako se pretera neka razumna granica, ali da ni bez njih ne valja i da treba naći neku meru vidi se na primeru Kragujevca, a kako će se u svemu tome grad snaći?

autor Miloš Pantić

Tekst je nastao u okviru projekta „Kragujevački mediji u službi građana – u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.   

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.