Dostupna istraživanja pokazuju da se mladi najčešće informišu na društvenim mrežama, potom slede onlajn mediji poput portala, a oni tradicionalniji kao što su televizija, radio i štampa, veoma teško stižu do takozvanih milenijalaca i generacije Z, bez obzira da li je reč o svakodnevnim ili vandrednim situacijama.
U anketi koju smo sproveli, mladi su rekli da bi se u slučaju bilo kakve vanredne situacije i mogućnosti da im bude ugroženo zdravlje, život ili imovina, informisali i na društvenim mrežama i na portalima, ali da bi na kraju svoje poverenje poklonili informacijama koje potiču od zvaničnih, odnosno registrovanih medija koji imaju onlajn platforme.
U svakom slučaju bih ušao na Gugl, ali bih onda tražio informacije na sajtovima klasičnih medija poput N 1, Kurira, RTS-a, rekao je za Res publiku mladi Kragujevčanin.
Mladi sugrađani kažu da se aktivno informišu i na društvenim mrežama, ali sa određenom dozom sumnje.
Ja se informišem na društvenim mrežama, jer su najbrže i tu ljudi prenose svoja iskustva, a ima i dosta komentara koji mogu da pruže potpuniju sliku. Sa druge strane, profil na društvenim mrežama može da ima svako i svako može da napiše bilo šta, tako da bih u slučaju poplave i zemljotresa svakako čitala portale registrovanih medija, objasnila nam je sugrađanka u anketi.
Pored toga, bilo je i onih pomalo zbunjenih koji odmah kažu da bi samo guglali ono što ih interesuje i pročitali neke od prvih rezultata na ovom pretraživaču, a ne bi previše obraćali pažnju ko je izvor tih informacija.
U svakom slučaju, mladi tvrde da bi tokom neke vanredne situacije bili malo oprezniji i izdvojili nekoliko minuta više za traženje informacija, za razliku od svakodnevnog “skrolovanja” na društvenim mrežama.
Važno je znati da se većina medija trudi da uhvati korak sa vremenom i uvede što veći broj kanala i mogućnosti za plasiranje svojih sadržaja, pa tako danas domaći mejnstrim mediji, poput televizija i novina, iste sadržaje postavljaju na portale, a potom ih dele po društvenim mrežama ili na svojim aplikacijama.
Krovna organizacija mladih Srbije svake godine objavljuje Alternativni izveštaj o položaju I potrebama mladih. Ovo istraživanje za 2022. godinu pokazalo je da najveći procenat njih, odnosno 37 posto, informativne portale i aplikacije koriste ređe od jedanput nedeljno. Na iste platforme, tokom ove godine, više puta dnevno ulazilo je svega 17,5 odsto, dok su druge društvene mreže u ekspanziji.
Ipak, isti izveštaji za prethodne godine pokazuju da su mladi tokom 2020. i 2021. više pratili registrovane informativne medije nego sada, tj. upravo u vreme vanrednih okolnosti koje su tada bile izazvane pandemijom korona virusa.
O tome da milenijalci i generacija Z više ulaze na društvene mreže, govori i istraživanje Asocijacije medija “Lokal pres”, koje je dalo slične rezultate.
Istraživanje u kojem su učestvovali mladi iz cele Srbije, a pretežno iz mesta izvan velikih gradova, pokazalo je da se čak 91,8% njih informiše u onlajn sferi. Od toga, 53,3 posto ispitanika putem društvenih mreža, a 38,5 odsto preko portala. Pritom je većina njih rekla da i onlajn medijima pristupaju, uglavnom, kroz društvene mreže. Kada to znate, vrlo je lako dati odgovor kako informisati mlade i u vanrednim i u redovnim sutuacijama, objašnjava Marija Obrenović, predsednica Upravnog odbora Lokal presa.
Kako kaže naša sagovornica, među onima između 20 i 30 godina najpopularniji je Instagram, dok mlađi, pored toga, koriste i TikTok.
Upravo je ta aplikacija možda najzanimljiviji fenomen ove godine. Nastala je još 2017. ali je neko vreme bila u zapećku. Kreirana je prvobitno kao mesto za zabavu i snimanje kratkih videa muzičkog karaktera i sa puno plesa, a sada nosi ponosnu titulu aplikacije koja je najviše puta preuzeta tokom 2022. godine.
Naravno, ako je sve veći broj korisnika ima na svojim telefonima i dalje ne znači nužno da je najkorišćenija, ali TikTok je uspeo da okupi kreatore sadržaja na najrazličitije teme, pa se tako pojavio i veliki broj informativnih videa. Svoj nalog na ovoj mreži imaju i popularni strani i domaći mediji, od CNN-a i BBC-ja, do Nove S, Fake news tragača i mnogi drugi. Samim tim, i mediji, ali i korisnici koji snimaju sadržaje, putem TikToka su takođe informisali pratioce o vanrednim situacijama, kako tokom pandemije Covida-19, tako i o nekim poplavama na lokalnim područjima koje, srećom, nisu odnosile živote, ali jesu načinile materijalnu štetu.
Rast najmlađe društvene mreže uticao je i na giganta poput Gugla, pretraživača sa najvećim brojem korisnika u svetu, jer su ljudi počeli da koriste TikTok i kao pretraživač. Izvršni direktor Gugla, Sundar Pičai, izjavio je da je i sam svestan promena, jer je interna studija kompanije pokazala da čak 40% mladih pretražuje ono što ih interesuje na TikToku, a ne na Guglu.
Što se tiče informisanja mladih u vanrednim situacijama, korona virus podstakao je sporadične debate na tu temu. Jasno je da će i mladi, kao i ostali građani, u slučaju ekstremne situacije da se “raspitaju” na više mesta i pokušaju da nađu više izvora. Ipak, vidimo da se, kada im je nešto važno, vraćaju registrovanim medijima i upravo od njih očekuju pravovremene i istinite informacije o zdravlju i bezbednosti. To da li će čitalac do istog teksta da dođe preko portala ili preko stranice tog medija na društvenim mrežama, spada u pitanje marketinga i razvojne strategije medija, ali ne menja suštinsku potrebu konzumenata za istinom, objašnjenjem, odgovorom od institucija.
Sa druge strane, mladi na taj način mogu više da budu izloženi opasnosti od lažnih vesti, jer na društvenim mrežama svako može da kreira sadržaje i tvrdnje, a da ne podleže zakonskoj odgovornost, kao što je slučaj sa registrovanim medijima.
Da podsetimo, lažne vesti nisu samo one koje su potpuno izmišljene, već i one koje su stavljene u pogrešan kontekst ili tendenciozno napisane i relativizovane sa ciljem širenja straha, panike, poigravanja sa našim emocijama, posebno u vreme vanrednih situacija. Danas imamo i trend koji se naziva “deep fake”, koji je najplodnije tle našao upravo na društvenim mrežama. Reč je o fenomenu video snimaka nastalih na različitim mestima i u različito vreme, ali je današnja tehnologija omogućila brzu i laku montažu, iskrivljenje slike i stavljanje u kontekst, sada najčešće rata u Ukrajini. Tako su brojni snimci ratnih dejstava iz kompjuterskih igrica, vešto su prepravljeni i lako su zapalili mreže, uzbunili korisnike i izazvali bes, ljutnju, strah i paniku.
Osim brzine kreiranja sadržaja i komentara, društvene mreže se, za razliku od tradicionalnih medija, koriste i za komunikaciju. Prema istraživanju Krovne organizacije mladih Srbije, devet od deset ispitanika svakodnevno koristi Instagram, a to je ujedno i mreža preko koje mladi najviše komuniciraju. Tako dolazimo i do drugih aplikacija, ali i do pojave da mediji koriste upravo mreže kao izvore informacija, dok ih građani vrlo brzo prenose sa jedne aplikacije na drugu. Čest primer toga su brojne Viber i Whats App grupe od kojih, takođe, dolaze uznemirujuće vesti koje brzo završe u rubrici crne hronike, a da nisu proverene. Popularne su grupe u kojima vozači upozoravaju jedni druge gde su zastoji na ulicama gradova i putevima i gde se nalaze policijske patrole. Upravo tu, gotovo svakodnevno, neki zabrinuti građanin napiše “stravičan udes”, “više teško povređenih, pa čak i nastradalih u saobraćaju i slično”, potom drugi to počinju da pišu na svojim profilima na društvenim mrežama. Neretko to preuzmu i portali koji su registrovani kao mediji, a da nisu proverili informaciju kod nadležnih, jer žele da budu prvi koji će da objave vest, koja se često ispostavi kao lažna ili ne sasvim tačna.
“Tri četvrtine mladih tvrdi da se često susreće sa lažnim vestima, a čak četiri petine njih smatra da ume da ih prepozna. Preporuka je da ipak treba da se unapredi medijska pismenost, posebno kada je reč o novim medijima, u skladu sa najvišim obrazovim standardima”, navodi se u pomenutom istraživanju KOMS-a.
Prema nacionalnoj strategiji za mlade, prioriteti su zapošljavanje, zdravlje i bezbednost i informisanje mladih. Osim medija, to i jesu teme za koje se mladi sada najviše interesuju, a u našem gradu nije ništa drugačije nego u ostatku Srbije.
Naše iskustvo govori da u Kragujevcu mlade najviše zanima kako I gde mogu da se zaposle, zatim teme karijernog vođenja I savetovanja oko upisivanja fakulteta, ali je I mentalno zdravlje takođe veoma tražena tema I značajan problem. Mladi se svakako najviše informišu preko društvenih mreža, ali je bitno da se upute kako I gde mogu da dođu do informacija, jer ih ima mnogo, smatra Marija Đoković iz kragujevačke Kancelarije za mlade.
Nedavno je bilo reči da ova organizacija, ali i Grad Kragujevac, žele da pokrenu nove profile na društvenim mrežama, upravo u cilju približavanja mladima i njihovog boljeg informisanja.
Ova grupacija možda ima neke potrebe i interesovanja koja se razlikuju od tema za starije sugrađane, ali kada je reč o vanrednim situacijama, onda sigurno nije bitno koliko neko ima godina kada želi da sazna kako da se zaštiti od virusa, poplave ili zemljotresa. Zato je važno edukovati mlade kako da procene ko su relevantni izvori na društvenim mrežama, uz puno uvažavanje njihove, ali i potrebe svih drugih građana za pravovremenim, objektivnim i relevantnim informacijama, naročito u situaciji kada postoji potencijalna opasnost po život, zdravlje i imovinu ljudi.
autorka Bogdana Đusić
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.