Nakon dugog razmišljanja i nekoliko meseci učenja jezika četrdestogodišnja Katarina G. odlučila je da napusti posao medicinske sestre u Kragujevcu i pronađe novi, bolje plaćen u Nemačkoj. Neizvesnost zbog dugogodišnjeg rada na određeno vreme muči i njenog kolegu Vladimira, koji je odlučio da beskonačno ispisivanje brojeva i pečatiranje recepata i lekarskih uputa zameni radom sa pacijentima – u Norveškoj. Primera je mnogo, a interesovanje za učenje stranih jezika među medicinskim osobljem sve veće.
Prilika za karijeru u inostranstvu privlačna je i budućim srednjoškolcima. Iako je na evidenciji nezaposlenih gotovo pet stotina njenih maturanata Srednja medicinska škola i dalje je na prvom mestu liste želja mnogih svršenih osnovaca. Prvi razred škole „Sestre Ninković“ od 1. septembra pohađa 150 učenika pošto je Minstarstvo prosvete odbilo zahtev da ova obrazovna ustanova upiše još jedno odeljenje medicinskih sestara – tehničara. Takva odluka zabrinjava roditelje dece koja naredne godine žele da postanu učenici Medicinske škole. Među njima je i Svetlana C., majka četrnaestogodišnje Marije, koja smatra da bi postupak Ministarstva prosvete mogao voditi ukidanju opšteg smera.
– Poslednjih godina smerova i odeljenja je sve manje, primećuje Svetlana i dodaje da je istražujući saznala da je od 2013. broj odeljenja sa osam smanjen na pet. – Učenici koji su ove godine planirali da u Kragujevcu upišu smer farmaceutski tehničar, morali su da na svojoj listi želja navedu srednje medicinske škole u drugim gradovima, jer je ovaj smer zamenjen smerom medicinska sestra–vaspitač. Takođe, poslednjih godina Medicinska škola „Sestre Ninković“ ne školuje učenike za zanimanje ginekološko–akušerske sestre.
Medicinska škola “Sestre Ninković”
I dok smanjenje broja odeljenja i smerova, a time fonda časova brine i profesore, rukovodilac Školske uprave u Kragujevcu Goran Joksimović kaže da se radi o rotaciji obrazovnih profila koje je napravila Medicinska škola kako ne bi došlo do zasićenosti tržišta određenim zanimanjima. – Na izmene obrazovnih profila u srednjim školama uticale su želje koje su škole iznosile pre konačne odluke Sektora za srednje obrazovanje, a koje su zavisile od nastavnog kadra kojim raspolažu, a zatim i od interesovanja učenika, odnosno roditelja, objašnjava Joksimović. On ističe da je Školska uprava podržala zahtev Medicinske škole za dobijanje dodatnog odeljenja na osnovu velikog interesovanja đaka i ne odbacuje mogućnost da u školskoj 2017/2018. godini Ministarstvo prosvete odobri slične zahteve, ali tek nakon raspisivanja konkursa za upis, jer se tada, kako objašnjava, pregovora sa školama, privrednom komorom i preduzetnicima. Joksimović podseća roditelje da se na vreme informišu o tome koji su obrazovni profili traženi na evidenciji rada kako bi pomogli svojoj deci pri odabiru budućih zanimanja.
U Kragujevcu je od početka 2016. godine zaposleno oko stotinu osoba sa diplomom Srednje medicinske škole i to uglavnom na određeno vreme. Zato i ne čudi da nezaposleni medicinski tehničari šansu vide u učenju stranih jezika i odlasku u inostranstvo, o čemu svedoči podatak da polovinu polaznika kurseva stranih jezika, koje trenutno organizuje NSZ u Kragujevcu i Aranđelovcu čine medicinski tehničari.
Za profesore nemačkog posla će svakako biti.
Marija VITOŠEVIĆ
Tekst je napisan u okviru projekta „Mladi novinari za odgovornu profesiju“ koji uz podršku Ministarstva kulture i informisanja sprovodi Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika“