Javnu prezentaciju Nacrta budžeta grada Kragujevca za 2023. godinu, duži vremenski rok za javnu raspravu, objavljivanje obrazloženja i građanskog vodiča kroz budžet, Res Publika ocenjuje kao iskorak u dobrom pravcu, koji doprinosi transparentnosti gradske uprave i stvara mogućnost da se poveća učešće građana u budžetskom procesu, u odnosu na prethodne godine.
Zainteresovana javnost po prvi put je bila u prilici da od člana Gradskog veća zaduženog za finansije, Nenada Stanišića, čuje sa koliko će novca grad raspolagati, kako se planiraju prihodi i rashodi, na koji način i za koje sve namene raspodeljuju sredstva iz gradske kase. Prezentacija nacrta budžeta novina je u radu kragujevačke uprave, uvedena nakon godina loše prakse, tokom kojih su organizovane takozvane „vikend javne rasprave“, a najvažnija odluka za funkcionisanje lokalne samouprave javnosti prezentovana na oglasnoj tabli, od petka popodne do ponedeljka ujutru.
I pored pozitivnih pomaka, prostor za unapređenje građanske participacije ipak postoji, pa je Res Publika javnu prezentaciju iskoristila kao priliku da gradskoj upravi predloži da građane uključi u ranijim fazama kreiranja budžeta, da javnost proaktivno informiše i zainteresuje organizovanjem tematskih javnih rasprava (o planovima i ulaganjima u komunalnu infrastrukturu, obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, sport, kulturu, ekologiju…) ili da konsultacije sa građanima održi u mesnim zajednicama u gradu i na seoskom području.
Kao udruženje koje godinama zagovara doslednu primenu Zakona o javnom informisanju i zalaže se za unapređenje uslova za rad lokalnih glasila koja izveštavaju u javnom interesu, raspodela novca medijima jedna je od tema kojoj smo i ovoga puta posvetili posebnu pažnju. Od člana Gradskog veća za finansije pokušali smo da saznamo na osnovu kojih parametara se određuje visina izdvajanja za medijski konkurs, s obzirom na to da su i za narednu godinu za Radio- televiziju Kragujevac planirane subvencije od 60 miliona, dok će svi ostali mediji moći da konkurišu za deo od ukupno 10 miliona dinara. Pitali smo i da li se pri kreiranju budžeta u obzir uzimaju odredbe Zakona o javnom informisanju, kojim je propisano da se državna pomoć medijima može dodeliti isključivo na javnom konkursu, za proizvodnju sadržaja od javnog interesa, a ne za plate zaposlenih i redovno funkcionisanje, kao što je slučaj sa RTK.
Činjenica da su za sufinansiranje javnog interesa u informisanju predviđena sredstva u sličnom iznosu kao za uništavanje ambrozije možda najslikovitije opisuje odnos lokalne samouprave prema medijima koji nisu pod njenom „ingerencijom“. Res Publika će i ove godine pokušati da svojim predlogom, tokom javne rasprave o budžetu za 2023, nastojati da utiče na lokalnu samoupravu da preispita način, kao i visinu sredstava koje izdavaja za javno informisanje i da raspodelu novca građana planira isključivo u skladu sa važećim propisima koji regulišu finansiranje medija.