U nekoj uređenijoj zemlji verovatno bi kao loš vic zvučala vest o protestu kojim se od gradske vlasti zahteva da poštuje zakon. Još bi neverovatnije delovalo objašnjenje da se o zakon oglušuje gradonačelnik, inače sin predsednika države koji je doneo ukaz o njegovom proglašenju. U Srbiji je međutim, ovo moguć scenario, a u Kragujevcu je i viđen. I to ne jednom….
Put od usvajanja Zakona o javnom informisanju i medijima do raspisivanja prvog konkursa za sufinansiranje medijskih projekata u Kragujevcu, nije bio ni kratak, ni lak. Duže od šest godina lokalni mediji čekali su na šansu da konkurišu za javni novac. Gotovo isto toliko trajalo je i zalaganje Res Publike da im se ta prilika omogući i da se novcem građana, kako to Zakon nalaže, podrži informisanje u javnom interesu. Samostalno ili u partnerstvu sa pojedinim medijima, često uz podršku aktivista i predstavnika reprezentativnih novinarskih udruženja, organizovali smo proteste, ulične akcije i performanse, održavali tribine, okrugle stolove, pisali tekstove, snimali filmove, pokretali inicijative, upućivali predloge… Nastojali smo da se naš glas čuje i da problem na koji ukazujemo ostane pod lupom javnosti. Tome je svakako doprinelo i redovno izveštavanje medija o ovoj temi.
Za konkurs u Kragujevcu saznalo se i mnogo dalje još u junu 2016, kada je organizovan prvi protest ispred Skupštine grada. Dok su odbornici na konstitutivnoj sednici birali gradonačelnika, grupa kragujevačkih novinara i drugih medijskih radnika uputila je apel “Sprečimo medijski mrak”. Ukazali smo na loše stanje u lokalnim redakcijama i pozvali gradsku upravu da sprovede zakon i raspiše konkurs za sufinansiranje medijskih projekata. Važna nam je bila podrška koja je stigla iz novinarskih udruženja i organizacija iz Beograda i Novog Sada, kao i to što su interesovanje za ovu temu pokazali nacionalni mediji. Pamtimo, međutim, i sramnu vest o našoj akciji, pročitanu tog dana u programu Radio televizije Kragujevac. Iako nijedan zahtev protesta nije ispunjen, još odlučnije smo nastavili dalje. Dokumentarnim filmom “Tiho nestajanje kragujevačkih medija” upozorili smo na gašenje i devastaciju lokalnih redakcija. Razgovarali smo sa građanima u nameri da saznamo da li su zadovoljni informisanjem u gradu, kakve su njihove potrebe i očekivanja i šta su za njih teme od javnog interesa. Analizirali smo program RTK u nastojanju da utvrdimo kakav se medijski sadržaj finansira novcem građana i da li taj mediji svoj privilegovan status opravdava kvalitetom sadržaja. Rezultate svojjih istraživanja predstavili smo novinarima i predstavnicima udruženja i sa sedamnaest potpisnika usaglasili Inicijativu za unapređenje javnog informisanja u gradu Kragujevcu. Od Gradskog veća još jednom smo tražili da raspiše konkurs i da uvažavajući stavove građana definiše prioritetne teme. Lokalna vlast je ostala zatvorena i za ovaj predlog, a mi smo nastavili da koristimo svaku priliku da na ulici, u direktnom razgovoru sa građanima, zadobijamo pažnju i podršku našoj borbi. Sa kragujevačkim novinarima, aktivistima i građanima, krajem novembra 2019. još jednom smo se okupili ispred Skupštine grada, na protestu pod sloganom „Izađimo iz mraka“. Ponovo smo ukazali na teško stanje u kragujevačkim medijima i pozvali nadležne u gradskoj upravi da hitno počnu da sprovode Zakon o javnom informisanju i prestanu sa diskriminacijom novinara i medija. U januaru 2020, uz podršku Građanskih inicijativa, sa četiri lokalne redakcije pokrenuli smo Medijsko sklonište i u partnerstvu nastavili našu akciju. Zajednički smo se borili za opstanak Kragujevačkih novina i uz pomoć donatora pokušali da ublažimo nagomilane fianansijske probleme koji su im ugrozili opstanak. Nakon što nas je gradonačelnik ostavio bez odgovora na poziv za posetu Medijskom skloništu, razgovarali smo sa njegovom kartonskom figurom na performansu ispred Skupštine grada. Uporedo smo i vredno radili na prikupljanju podataka koristeći Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja. Rezultat toga je obimno istraživanje Res Publike o tome koliko je novca iz budžeta grada Kragujevca potrošeno na informisanje i promociju, u periodu od 2015. do 2019. godine. O podacima do kojih smo došli izvestili smo javnost, a naši tekstovi zainteresovali su i veliki broj medija. Svoju staru temu osvetlili smo iz novog ugla, informisanjem o pravilima dodele državne pomoći i zaštiti konkurencije. Konsultovali smo predstavnike kragujevačkih medija i civilnog sektora i dogovorili zajednički rad na boljem informisanju i edukovanju građana o značaju transparentne i pravične raspodele budžetskog novca.
Konkretan pomak u odnosima sa lokalnom samoupravom, nakon dugogodišnjeg ignorisanja, omogućile su personalne promene na čelu grada, odnosno izbor novog gradonačelnika Kragujevca. Odluka da na samom početku mandata prihvati poziv za razgovor u Medijskom skloništu, bila je potvrda da među predstavnicima vlasti zapravo postoji svest o razmerama problema na lokalnoj medijskoj sceni, ali isto tako i o uticaju i snazi naše zajedničke inicijative. Tada dato obećanje da će medijski konkurs biti raspisan i to početkom godine, krajem januara je ispunjeno. To, međutim, ne znači da u međuvremenu nije bilo i negativnih iznenađenja, poput onog sa iznosom planiranim za sufinansiranje medijskih projekata, koji je “osvanuo” u prvobitnom nacrtu gradskog budžeta za 2021. Naš predlog upućen u zvaničnoj javnoj raspravi uticao je da ta suma u konačnoj odluci bude uvećana više od tri puta. Time su mediji, produkcije i udruženja građana bili u prilici da svojim projektima konkurišu za deo od ukupno 9 miliona dinara.
Iako je realizacijom ovog medijskog konkursa napravljen pozitivan iskorak u odnosu na dosadašnje stanje, to nikako ne znači da su problemi rešeni. Ovu tvrdnju bi možda najjednostavnije ilustrovao podatak da samo jedan projekat odobren na ovogodišnjem medijskom konkursu u Nišu vredi čak četiri miliona više nego što je u Kragujevcu izdvojeno za svih 14 dobitnika.