Res Publika
Već nedelju dana Kragujevčani koji prolaze Ulicom dr Zorana Đinđića mogu da primete iskopane rovove ispred zgrade Gradske uprave. Travnjak je raskopan sa obe strane glavnog prilaza zgradi, pa uređene zelene površine izgledaju kao da su nedavno bile poprišta velike bitke.
Bele trake razvučene su duž radova, a zatvoren je i centralni prilaz zgradi Gradske uprave, pa građani koji žele da završe neki posao mogu da joj priđu samo sa bočnih strana, od Doma samoupravljača i nekadašnjeg bioskopa Šumadija.
Primetno je da radnici danima menjaju neke cevi, a na prilazu je postavljen i veliki znak “Oprez gradilište! Pešaci pređite na drugu stanu!”
O tome ko sprovodi radove, koja je njihova svrha i zbog čega je građanima onemogućen centralni pristup zgradi Opštine, već danima nismo čuli ništa u javnosti.
Da čelnici Kragujevca iole brinu za svoje sugrađane i sebe vide tek kao njihove izbrane predstavnike, koji bi trebalo da budu u službi javnosti, oni bi pre početka radova izdali saopštenje kojim bi Kragujevčane obavestili o početku radova. Informacije su mogli da upute i medijima, koji bi građane obavestili kada mogu da očekuju kraj radova i nesmetan pristup zgradi na Trgu slobode.
Međutim, ne samo da to nisu uradili, već izgleda da u gradskoj upravi vlada potpuno ignorišući odnos kada su ovi radovi u pitanju. U pokušaju da saznamo o čemu se radi, u proteklim danima smo kontaktirali čelnike Grada, ali smo kao odgovor dobili molbu da se sa svim pitanjima obratimo Energetici, koja izvodi radove.
Ovakav odgovor izaziva, blago rečeno, čuđenje i nameće pitanje da li stvarno niko u Gradskoj upravi ne zna kakvi se radove izvode njima “ispred nosa”. Da li je moguće da se niko od službenika koji sede u kancelarijama i danima gledaju na radove, nije zapitao čemu oni služe ili jednostavno gradskoj vlasti nije dovoljno stalo da o njima obavesti javnost?
Prema upustvu iz Gradske uprave pitanja smo prosledili i Energetici i to na tri različite mejl adrese, od kojih jedna pripada direktoru ovog preduzeća. Međutim, naišli smo na potpuno ignorisanje, budući da se niko iz Energetike dva dana nije javio i ponudio neki odgovor.
Javnost je tako ostala uskraćena za informacije zbog čega se izvode radovi i zašto se sprovode nedugo nakon što su službe JKP Šumadija uredile plato ispred zgrade Opštine. Ni od Gradske uprave, a ni od Energetike nismo uspeli da saznamo ni kada će građani ponovo moći centralnom stazom da uđu u zgradu, u kojoj završavaju određene administrativne poslove. Zbog toga se nameće pitanje, kako će građani Kragujevca saznati mnogo važnije informacije koje utiču na funkcionisanje grada, ukoliko od gradskih čelnika ne mogu da dobiju ni ove, reklo bi se, banalne.
Ipak, ovakvo ponašanje vlasti u Kragujevcu ne čudi dugogodišnjeg novinara i urednika Kragujevačkih novina Miroslava Jovanovića, koji kaže da je ono pre pravilo nego izuzetak. Jovanović ističe da novinari često od Gradske uprave ne mogu da dobiju informacije, čak ni o nekim jednostavnim stvarima.
Već dugo vremena novinari u Kragujevcu imaju problem u komunikaciji sa predstavnicima gradske vlasti. Ne znam da li je stigla neka naredba sa vrha da se oslabi komunikacija sa novinarima, ili se vrši neka selekcija medija, tek do informacija se sve teže dolazi. Sve češće se koristi metod da novinari pošalju pitanja mejlom, onda čekaju po nekoliko dana i na kraju dobiju odgovor u pet redova u kome se ustvari ne kaže ništa. To je samo taktika da se izbegne davanje odgovora, kaže Jovanović.
Takav odnos gradske vlasti je nekorektan, a prema rečima našeg sagovornika, i drzak, pre svega prema građanima, jer se podrazumeva da novinari ne traže informacije radi sebe, već da bi informisali građane.
Razlozi za lošu komunikaciju na relaciji gradska vlast mediji su, po mišljenju Jovanovića, mnogobrojni, a jedan je sigurno i činjenica da se među pripadnike Srpske napredne stranke uvukla određena nesigurnost i strah zbog aktuelnih društevnih dešavanja, koji se odražavaju i na lokalnom nivou.
Prema rečima Marije Milošević Tanasijević, aktivistinje Res Publike, kada je 2020. godine preuzeo funkciju gradonačelnika, NIkola Dašić je u razgovoru sa novinarima u kragujevačkom Medijskom skloništu obećao da će lokalna samouprava biti otvorenija, a on i njegovi saradnici dostupni da odgovaraju na pitanja svih medija, bez diskriminacije.
Kolege iz redakcija su Res Publici potvrdile da je pozitivnog pomaka bilo, ali nam se čini da se nakon dve i po godine lokalna samouprava vratila na “stara podešavanja”. Gradske službe javnost zatrpavaju PR objavama i informacijama gde se zaliva cveće ili prazne kontejneri, dok je do onih za koji postoji interes javnosti teško doći, zbog toga što su sakrivene u podsekcijama gradskog sajta ili ih uopšte nema. Ako se nekolicina profesionalnih novinara i upusti u potragu, nadležni kasne sa odgovorima, odugovlače, ne daju priliku da im se postave potpitanja ili zatraže dodatna pojašnjenja, kaže Milošević Tanasijević.
Ona dodaje da Gradska uprava medije koji izveštavaju u javnom interesu, aktiviste i istraživače tretira kao dosadne, obesne radoznalce koji remete razvojnu idilu “smart sitija”, ne shvatajući da tako neodgovorno i nemarno postupa prema građanima i građankama Kragujevca kojima bi trebalo da služi.
Zbog toga i odbijanje gradske uprave da javnost informiše o radovima koji se odvijaju “ispod njenih prozora”, vidi kao nespremnost kragujevačke lokalne samouprave da razvija kulturu otvorene komunikacije i bude odgovorna prema građanima i medijima koji u njihovo ime postavljaju pitanja.
Rezultati istraživanja koja je poslednjih nekoliko godina sprovodilo udruženje Res Publika ukazuju da javna uprava u Kragujevcu sa građanima i novinarima komunicira minimalno, odnosno samo onoliko koliko mora, a ponekad ni toliko. Na gradski sajt postavljaju informacije koje su po zakonu obavezni da objavljuju, a one su često šture i sročene birokratskim jezikom, nerazumljive građanima i neupotrebljive za kvalitetne medijske izveštaje. Transparentnost, otvorenost i odgovornost trebalo bi da budu neke od ključnih odlika javne uprave, a one nam, nažalost, u Kragujevcu vrlo često nedostaju, objašnjava naša sagovornica.
Res Publika je prošle godine, na osnovu nalaza sveobuhvatnog istraživanja, koje je započelo analizom zvaničnog sajta grada Kragujevca i odgovora dobijenih preko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, kao i serijom konsultativnih sastanaka sa predstavnicima civilnog sektora i medija, dala preporuke gradskoj upravi za unapređenje postojećeg stanja.
Sugerisan je proaktivan pristup u objavljivanju informacija na zvaničnom sajtu, odnosno preporučeno je da gradske službe „idu u susret“ javnosti, umesto da čekaju da se podaci i informacije traže zakonskim putem.
Već godinama insistiramo na tome da je važno da se radi boljeg informisanja javnosti unapredi komunikacija gradske uprave sa medijima, odnosno da se omogući da funkcioneri i službenici budu dostupni za intervju, izjavu ili komentar svim medijima, bez diskriminacije, kao i da u javnim nastupima koriste jednostavan i lako razumljiv govor. Transparentnost lokalne uprave je veoma važna iz dva razloga. Najpre zato što otvorenost za javnost i medije doprinosi značajnijem uključivanju građana u proces kreiranja, usvajanja i sprovođenja odluka, a potom i zato što ima nadzornu i kontrolnu ulogu i omogućava nam da pratimo rad i učinak Gradske uprave, zaključuje Milošević Tanasijević.
autorka Violeta Glišić
Tekst je nastao u okviru projekta „Kragujevački mediji u službi građana – u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.