Pressek
Punoletni građani Srbije 3. aprila ponovo će biti na biralištima. Za političke partije i pokrete koji na izborima učestvuju to nije samo trka za glasove, već i za novac građana. Naime, ulazak u parlament, republički ili lokalni političkim partijama i grupacijama, osim da donose odluke značajne za život građana, omogućava i da dobijaju novac iz budžeta.
Kako se novac raspodeljuje shodno broju osvojenih mandata više mandata ujedno znači i više novca. Tako je na primer, prema podacima CINS-a Srpska napredna stranka, kao najbrojnija politička grupacija u lokalnom parlamentu, iz budžeta grada Kragujevca u periodu od 2015. do 2021. godine dobila 13,87 miliona dinara.
Socijalistička partija Srbije koja ima znatno manje odbornika je pak iz gradskog budžeta, što za redovan rad, što za troškove kampanje, u istom periodu dobila 3,8 miliona dinara.
Koliko će Kragujevčani dati strankama ove godine
Zakon o finansiranju političkih aktivnosti precizno definiše koliko se novca iz budžeta daje političkim partijama i grupacijama, te kako se taj novac raspoređuje. Shodno ovom zakonu, za finansiranje redovnog rada političkih subjekata čiji su kandidati izabrani za odbornike iz budžeta Kragujevca izdvaja se 0,105% poreskih prihoda.
Ove godine grad Kragujevac očekuje da od poreza prikupi 6.238.560.000 dinara. Od tog novca, u skladu sa zakonskim pravilima, na finansiranje redovnog rada stranaka i pokreta čiji odbornici sede u kragujevačkom parlamentu biće potrošeno 6.550.488 dinara. Za radove na vrtiću „Ciciban“ je recimo ove godine budžetom planirano upola manje novca.
Zakon dozvoljava da se stranke finansiraju i od članarina, donacija, izdavanja prostora i slično. Ipak, budžetski prihodi su, za većinu stranaka i pokreta, mnogo „sigurnija para“.
Ilustracije radi Srpska napredna stranka, koja se diči sa oko 750.000 članova je od članarina, donacija i po raznim drugim osnovama prihodovala za pet godina oko 689 miliona dinara, ali je zato kao najveća politička grupacija u Skupštini republike Srbije, ali lokalnim parlamentima, dobila 4,1 milijardu dinara budžetskog novca.
Nasuprot tome stranke i pokreti koji na izborima 2020. godine nisu učestvovovali, ili pak nisu uspeli da „preskoče“ cenzus na budžetski novac za redovan rad ne mogu da računaju. Obrad Turković, iz Gradskog odbora Stranke slobode i pravde, čija stranka nije učestvovala na prethodinm izborima ipak kaže da i one partije koje iz lokalnih budžeta dobijaju, mogu da računaju na skromna sredstva.
– Na nivou Kragujevca to nije mnogo, čak i za stranke koje su najmasovnije. Tim novcem nije moguće finansirati neke ozbiljne političke aktivnosti, već je eventualno moguće platiti zakup stranačkih prostorija, komunalne obaveze, eventualno i platu sekretara. Budžeti parlamentarnih stranaka su znatno veći, pa je ozbiljnija politička aktivnost moguća tek kada se deo tog novca prelije na lokalne odbore, kaže Turković.
No osim na novac iz budžeta, politička stranka, koalicija stranaka ili grupa građana čiji su odbornici dobili mandate u Skupštini grada Kragujevca, odnosno čiji narodni poslanici iz Kragujevca imaju mandate u Narodnoj Skupštini Republike Srbije po osnovu Odluke o obezbeđenju uslova za rad odbornika i odborničkih grupa Skupštine grada Kragujevca, imaju pravo i na obezbeđenje prostora za rad.
Prostor za rad je praktično gradski lokal za koji na ime naknade stranke mesečno plaćaju 10% od visine zakupnine. Tako, na primer, gradske lokale po beneficiranoj ceni koriste Srpski pokret obnove, Pokret socijalista, Karićev Pokret snaga Srbije, ili SDPS Rasima Ljajića, koji na prethodne izbore nisu izašli samostalno, ali su nakon ulaska u parlament formirali posebne odborničke klubove.
Osim redovnih troškova, plaćamo i kampanju
Osim za redovan rad, političke grupacije novac iz budžeta dobijaju i za kampanju. Tako je, na primer, lista okupljena oko Srpske napredne stranke iz budžeta grada Kragujevca za lokalne izbore 2020. godine dobila 1,74 miliona dinara. Izbornoj listi koju je predvodio Veroljub Stevanović je pak pripalo 682.430 dinara, a koalicija SPS-a i Jedinstvene Srbije 384.839 dinara.
Koliko će stranke i predsednički kandidati potrošti na kampanju za izbore 3. aprila, odstaje da se vidi, iako je već manje više trebalo da bude poznato. Naime, u Srbiji je početkom ove godine usvojen set izbornih zakona, što je, između ostalog, trebalo da doprinese „transparentnom praćenju troškova tokom i po završetku izbornog procesa“. Transparentnost Srbija konstatovala je, međutim, da je „i na ovim izborima dostupno veoma malo podataka o finansiranju izborne kampanje, a zakonske promene nisu donele gotovo nikakav napredak u tom smislu“.
Istraživanje ove organizacije pokazalo je da „manje od četiri dana pre izborne tišine građanima nisu dostupni gotovo nikakvi podaci o tokovima novca u kampanji, izuzev preliminarnog izveštaja samo jednog političkog subjekta, podatka koliko novca liste i predlagači kandidata dobijaju za kampanju iz budžeta ako osvoje više od 1% glasova (0,2% za manjinske liste) i nekoliko podataka o prilozima građana“.
Zahvaljujući ovakvom ponašanju tokom izborne kampanje ni jedna od stranaka koja učestvuje na parlamentarnim izborima nije uspela da zasluži ni ocenu 3, već su od Transparentnosti dobile ili kečeve ili „mršave“ ili „malo jače“ dvojke.
Kako će ih 3. aprila oceniti građani, ostaje da se vidi. Ono što bi „ocenjivači“ toga dana trebalo da imaju na umu je da svojim favoritima ne poveravaju samo svoj glas, već i novac iz svog novčanika.
autorka Marija Obrenović
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.