Iako joj je tek dvadeset, može da kaže da je muzika njen život. Odrastala je uz koncerte klasične muzike, a oduvek se, kaže, najviše radovala violini. Počela je da svira u šestoj godini, u klasi Zorana Veljkovića, u muzičkoj školi “Stevan Mokranjac“, u rodnom Požarevcu, gde završava osnovno i srednje muzičko obrazovanje. Kao najbolji učenik generacije dobija nagradu Kraljevskog dvora Karađorđevića. Nakon toga, Fakultet muzičkih umetnosti u Beogradu za violinistkinju Katu Stojanović bio je logičan sled. Trenutno je student četvrte godine osnovnih studija, u klasi profesorke Maje Jokanović.
Mlada umetnica kaže da je njenom ranom interesovanju za muziku doprinelo to što joj majka profesorka u muzičkoj školi, ali ističe da je tokom školovanja shvatila da želi ozbiljno da se posveti muzici. Brojne nagrade na domaćim i inostranim takmičenjima, kao i nastupi sa poznatim muzičarima, to i potvrđuju.
Osvojila si puno nagrada i priznanja. Koju bi izdvojila kao najdražu?
“Najdraža mi je moja prva nagrada u životu. Kada sam imala sedam godina, na Međunarodnom takmičenju gudača u Nišu, osvojila sam prvu nagradu. Takođe, izdvojila bih i prvu nagradu na takmičenju ’’Gianluca Campochiaro’’ u Kataniji, na Siciliji, 2015-te godine.“
Zahvaljujući toj nagradi, Kata Stojanović dobila je priliku da nastupi u legendarnom Teatru Masimo Belini (Teatro Massimo Bellini), jednoj od najpoznatijih i najlepših operskih kuća Italije i Evrope. Takodje, na takmičenju ,,International Knopf Competition” u Dizeldorfu, u Nemačkoj, dobila je specijalno priznanje. Dobitnica je nagrade iz fonda FMU – Miodrag Macić Mišo, koja se dodeljuje najboljem studentu na odseku violine.
Kao student, nastupala je na Kolarcu, u Galeriji SANU, Centru lepih umetnosti “Guarnerius”, Studentskom kulturnom centru, a posebno je značajan nastup i učešće na Belefu 2014. u Kući kralja Petra. Pohađala je više majstorskih kurseva, pored ostalog i kod čuvenog violiniste Ivry-ja Gitlis-a, na Sardiniji. Svirala je sa mnogim poznatim umetnicima, među kojima se posebno izdvajaju pijanista Itamar Golan i pijanistkinja Olga Sitkovetsky.
Kata Stojanović je aktivna i u kamernom muziciranju. Orkestarsko iskustvo sticala je kao član mnogih simfonijskih orkestara, svirala sa poznatim muzičarima, kao što su Alexandar Zemtsov, Gordan Nikolich, Roman Simovic, Anton Sorokow, Itamar Golan, Natsuko Inoe… nastupala u mnogim zemljama.
Član si gudačkog orkestra za mlade, pa često putuješ. Uživaš li u upoznavanju novih kultura?
“To je najlepši deo bavljenja ovim pozivom – putovanja i nova poznanstva. Imam mnogo prijatelja na raznim stranama sveta, i te razlike u kulturama, jeziku, pa i načinu razmisljanja o nekim stvarima, daju neku posebnu čar našem prijateljstvu.“
Kako uspevaš da ostanes fokusirana i motivisana? Ko je tvoj uzor i inspiracija?
“Najviše me motiviše dobar koncert. Nedavno sam na Kolarcu uživala u koncertu učenika ćuprijske škole za talente koji su svirali zajedno sa izvanrednim violinistom, Romanom Simovićem i fantastičnom violinistkinjom i violistkinjom, Milenom Simović. Satima sam vežbala nakon toga, sa mnogo novih ideja. Moj uzor je moja profesorka violine – Maja Jokanović. Uvek je inspirativno na njenim časovima violine.“
Kakav je tvoj odnos prema publici? Postoji li trema prilikom nastupa i kako se boriš sa njom?
“Volim javne nastupe, i trudim se da prenesem neku energiju, koju osećam dok sviram, i na publiku. Trema je uvek prisutna, nekad manje, nekad više, ali je to nešto sa čim se bori svaki muzičar. Pokušavam da ne razmišljam mnogo o mogućim greškama i o tome šta bi moglo da se desi, nego se fokusiram na delo koje sviram i na to kako ću najbolje da prikažem svoju ideju. To mi uglavnom pomaže da zaboravim na tremu.“
Uspevaš li da uskladiš nastupe, svakodnevne obaveze na fakultetu, porodicu i prijatelje?
“Svaki dan mi je drugačiji. Imam dosta obaveza na fakultetu, a pored toga moram i da vežbam, tako da veći deo dana provedem sa violinom u rukama. Trudim se da slobodno vreme koje imam provedem sa najbližima.“
Da li tvoja violina ima ime, s obzirom na to da mnogi umetnici svojim instrumentima daju zanimljiva imena?
“Mučenica – mučim ja nju, muči ona mene! Ha ha, šalim se. Nema. Nisam nikad o tome razmišljala, zapravo.“
Šta slušaš u slobodno vreme?
“Pored klasične muzike, dosta slušam rok i džez.“
Otkrij nam koji je najuzbudljiviji i najinteresantniji trenutak u tvom životu…
“Avanturista sam, te volim osećaj adrenalina. Išla sam na rafting, letela padobranom na 800 metara nadmorske visine, ali posebno bih izdvojila bandži džamping (bungee jumping) na Adi! Skakanje na glavu sa 55 metara visine, vezana za noge, verovatno je najluđa stvar koju sam uradila do sada. I najuzbudljivija!“
Katina poruka je da bi svako trebalo da se bavi onim što voli i bude uporan u tome. Ona planira da najpre završi studije u Beogradu, a zatim da dalje usavršavanje nastavi u inostranstvu. Mišljenja je da položaj umetničke muzike u Srbiji nije previše perspektivan.
“Mislim da imamo mnogo dobrih mladih muzičara i umetnika, uopšte, ali im se ne posvećuje dovoljno pažnje. Ljudi su sluđeni svojim obavezama i problemima, tako da teško izdvoje vreme da posete neki koncert. Šteta, jer zaista imamo izuzetne talente, koje vredi čuti.“
Magdalena BOGDANOVIĆ
Tekst je napisan u okviru projekta „Mladi novinari za odgovornu profesiju“ koji uz podršku Ministarstva kulture i informisanja sprovodi Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika“