Kada ste bili mali, čime ste želeli da se bavite?
Da li ste hteli da budete doktor, učiteljica, fudbaler ili možda astronaut?
Jesu li vam idoli bili poznati muzičari, sportisti, glumci… ?
Znate li uopšte ko su danas uzori deci i mladima?
Poslednjih godina, pored gore navedenih, među mladima je sve popularnija nova “profesija” koja munjevito osvaja svet – youtuber (jutjuber). Za razliku od većine ljudi koja YouTube kanal koristi za pregled različitih video sadržaja, jutjuberima to je izvor zarade. Ukoliko su uspešni, vrlo velike zarade. Reč je o jednoj vrsti digitalnog marketinga, koji je postao izuzetno popularan zahvaljujući ekspanziji interneta.
Kako se postaje jutjuber, šta je potrebno za uspeh u tom poslu i na koga se to danas mladi ugledaju, pokušali smo da saznamo u razgovoru sa Brendonom sa kanala „2spooky“, koji ima preko 120 hiljada pratilaca i više od 12 miliona pregleda na YouTube kanalu.
Kako si postao jutjuber?
“Kada sam počeo da radim na YouTube-u imao sam samo dvanaest ili trinaest godina i tada sam snimao Runescape Music Videos (Raneskejp muzički video). U to vreme bila je vrlo popularna igrica Runescape i par jutjubera koji su igrali tu igricu, bili su u top 100 jutjubera na svetu. Ipak, tada su stvari bile drugačije, pošto danas treba da imate milione pratilaca da biste ušli u top 100. U to vreme YouTube nije plaćao za video klipove, pa su svi snimali, čisto da bi pravili video snimke i da bi ih ljudi gledali. I ja sam bio takav i zaista sam snimao očekujući da ćemo te klipove gledati samo moji prijatelji i ja. Međutim, kada je YouTube ponudio partnerstvo kao način da se zarađuje, postao mi je san da snimam klipove koje će ljudi voleti i da u isto vreme za to budem plaćen. Ipak, uvek sam smatrao da je to samo nemoguć san, ništa više. Šest, sedam godina kasnije, kada sam pokrenuo kanal „2spooky“ mislio sam o tome kao o hobiju. Napravio sam ga zato što je i moj prijatelj imao svoj kanal i mislio sam da bi bilo zabavno da to radimo zajedno. Naravno da sam se nadao da će moj rad da bude gledan, ali nikada nisam ništa naročito očekivao. To je nešto što morate razumeti kod YouTube-a, zato što, ako uđete u ovaj svet sa velikim očekivanjima, onda se ona najverovatnije neće ostvariti.”
Može li YouTube da bude pravi posao i koliko je teško biti uspešan u njemu?
“YouTube može da bude stvaran posao, kao što je meni danas, ali nije lako doći do te tačke . Potrebno je uložiti mnogo truda i puno, puno vremena. Posao je vrlo stresan, jer se stalno susrećete sa neprijatnostima i konstantnom mržnjom u komentarima, ali to se dešava svakome, bez obzira na popularnost. Ja ovo nisam smatrao poslom sve dok nisam imao 75.000 pratilaca. Jednostavno, nisam zarađivao dovoljno novca dok nisam došao do te tačke, pa je uvek poželjno da radite još nešto, pored YouTube-a. Ovo je, nasuprot uobičajenom mišljenju, jako težak posao, ali je i jedan od najboljih.”
Da li je za bavljenje ovim poslom neophodno imati dobru opremu?
“Ne treba vam dobra oprema da biste snimali dobre video snimke. Ja sam počeo sa Winows Movie Maker-om koji je besplatan program i kamerom od pedeset dolara, ali ako želite profesionalno da se bavite ovim, trebalo bi da uložite u bolju opremu.”
Kada si bio dete ko su bili tvoji uzori?
“Moji uzori su uglavnom bili muzičari i drugi jutjuberi sa kojima sam mogao da se poistovetim. Na mene su mnogo uticale različite muzičke grupe, kao sto su “Korn“, “Deftones”, “Chevelle”, “Slipknot”, “Breaking Benjamin”, “Nirvana” i mnogi drugi. Među jutjuberima uvek sam se ugledao na Šejna Dosona (Shane Dawson) i Rajana Higu (Ryan Higa). Pronalazio sam se u onome što su pričali i oni su mi, kao ličnosti, uvek bili ohrabrenje da radim sjajne stvari. Ovih dana moji uzori su se okrenuli od onoga što su nekad bili, ali to ne menja činjenicu da sam se ugledao na njih u prošlosti. Još jedan veliki uzor za mene je bila moja majka, koja me je uvek hrabrila da radim ono sto želim i podržavala me u svemu u šta bih se upustio. Bez njene podrške ništa ne bih postao.”
Da li misliš da tebe i jutjubere uopšte deca i mladi danas vide kao svoje uzore?
“Imam utisak da postoje ljudi koji me verovatno doživljavaju kao uzor i zaista mi je čudno da to kažem, zato sto je za mene i dalje novo da imam toliko pratilaca. Ne znam zašto bi se neko ugledao na mene, ali ne tvrdim da to ne rade. I znam zasigurno da se puno dece ugleda na jutjubere, ali moram da kažem da to može da bude problem. Jutjuberi se doživljavaju kao bezgrešni, pa i kada bi uradili nešto pogrešno, niko ne bi ni trepnuo, jer njihov omiljeni jutjuber je savršen i sve što on uradi je ispravno. Ono što hoću da kažem je da se ljudi ugledaju na jutjubere i da to nije pogršno, ali mnogi u tome preteruju. Sve više dece oponaša ono što vidi na YouTube-u, glupiraju se i psuju samo da bi dobili što vise pažnje.”
Danas mnogi pokreću svoje YouTube kanale, koji bi im savet dao?
“Počinjanje na YouTube-u je teško, pogotovo sada i najbolje što mogu da vam kažem je da samo pravite video snimke zato što to volite i da ne očekujete ništa osim zabave. Ako se nešto desi usput, sjajno! Takođe vam savetujem da budete jedinstveni. Uradite nešto što do sada nije urađeno. Ono što vas čini specijalnim je način na koji prezentujete neku temu, ne nužno sama tema. Tako da svima koji razmišljaju o priključivanju YouTube-u , savetujem da odaberu žanr koji im se sviđa i da onda smisle kako da od tog žanra naprave nešto drugačije i jedinstveno.”
I za kraj, šta bi poručio svojim fanovima u Srbiji koji ovo čitaju ?
“Mojim fanovima u Srbiji, kao i u celom svetu, želim da se zahvalim na podršci koju mi pružaju. Bez vas ja ne bih mogao da radim ono što volim, bez vas kanal “2spooky” ne bi ni postojao. Nastaviću da radim ovo što sam i do sada radio. HVALA VAM !”
Aleksandra GRBOVIĆ
Tekst je napisan u okviru projekta „Mladi novinari za odgovornu profesiju“ koji uz podršku Ministarstva kulture i informisanja sprovodi Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika“