Pressek
Kragujevčani do 26. oktobra mogu da daju svoje predloge na šta će se naredne godine trošiti novac iz gradskog budžeta. Dobar deo građana mišljenja je da njihovi predlozi ništa neće promeniti. Da li je baš tako?
„To je već odlučeno odavno”, „Ko nas za šta pita”, komentari su pojedinih Kragujevčana na društvenim mrežama.
Da Kragujevčani nisu naročito motivisani da se angažuju svedoči i činjenica da su se na prošlonedeljnoj prezentaciji Nacrta odluke o gradskom budžetu, koja je bila namenjena upravo građanima, pojavili jedan Kragujevčanin i predstavnice jednog udruženja građana.
Sa praksom da tokom desetak dana građani imaju mogućnost da svoje predloge pošalju mailom, poštom ili ubace ih u kutiju koja se nalazi u holu zgrade Gradske uprave, Kragujevac je počeo 2020. godine.
Već te prve godine od više Kragujevčana stigao je predlog da se deo budžetskog novca 2021. godine izdvoji za lečenje dece, pogotovo one za koje se novac prikupljao putem SMS poruka. Predlog je usvojen, pa je za ovu namenu izdvojeno iz gradske kase izdvojeno 5 miliona dinara.
Lane je na adresu gradske uprave stiglo 50 predloga. Najveći broj predloga odnosio se na rešavanje postojećih komunalnih problema u gradu.
– Građani se često javljaju i za asfaltiranje ulica. Mi to evidentiramo i prosleđujemo dalje upravi koja pravi program održavanja ulica. Predlozi građana se dostavljaju sa molbom da to što je bilo u javnoj raspravi uvaže i to uvrste u prioritet. Tako su neke od ulica koje su bile rađene u ovoj godini bile predlagane kroz javnu raspravu o budžetu, kaže Nenad Stanišić, član Gradskog veća zadužen za finansije.
Izgradnja mesne zajednice i ambulante u naselju Beloševac, za koju će naredne godine biti izdvojeno 6,5 miliona dinara, a 2024. još 5 miliona dinara, takođe je, kaže Stanišić, prethodnih godina bila jedan od predloga građana.
Isti slučaj je i sa gradnjom novih obdaništa. Budžetom za 2023. godinu planirano je 60 miliona dinara za gradnju novog vrtića.
– Pored vrtića u naselju Erdeč, koji se gradi sredstvima iz republičkog budžeta, naredne godine će gradskim novcem graditi još jedan vrtić. Trenutno je u opticaju nekoliko lokacija – Teslina ulica, Denino brdo, Erdoglija ili neka lokalcija bliže centru, kaže Stanišić.
Od saveta mesnih zajednica i prošle i pretprošle godine stizali su predlozi da se zgrade mesnih zajenica saniraju. Ti predlozi će takođe biti realizovani naredne godine, a za ovu svrhu će biti izdvojeno 15 miliona dinara.
Lane su drugo mesto po brojnosti zauzimali predlozi vezani za rešavanje ekoloških problema. Udruženje Ekomar je, recimo, prošle godine predložilo da se iz gradskog budžeta deo sredstava izdvoji za monitoring površinskih voda. Taj predlog 2020. godine nije realizovan, ali će kaže Stanišić deo novca iz gradske kase naredne godine biti za to izdvojen.
Šumadijski centar za građanski aktivizam Res publika i ove godine će „ponoviti zahtev lokalnoj samoupravi da se preispita način, kao i visinu sredstava koje izdvaja za javno informisanje i da raspodelu novca građana planira isključivo u skladu sa važećim propisima koji regulišu finansiranje medija“.
Ovo je jedino udruženje čije su predstavnice prisustvovale javnoj raspravi, a tom prilikom predložile su i da lokalna samouprava građane uključi u ranijim fazama kreiranja budžeta, da javnost proaktivno informiše i zainteresuje organizovanjem tematskih javnih rasprava (o planovima i ulaganjima u komunalnu infrastrukturu, obrazovanje, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, sport, kulturu, ekologiju…) ili da konsultacije sa građanima održi u mesnim zajednicama u gradu i na seoskom području.
Među lanjskim predlozima koji nisu do sada realizovani su na primer, sređivanje Hipodroma, izgradnja Dečjeg kulturnog centra, saniranje trotoara u Ulici Dragoslava Srejovića… Da li će se za njih i kada naći novca u budžetu ostaje da se vidi.
Inače, ako je suditi po komentarima na društvenim mrežama glavni zahtev Kragujevčana ove godine, pre sređivanja ulica, biće završetak rekonstrukcije pijace. Upravo taj predlog izneo je i jedini građanin prisutan na prezentaciji budžeta za 2023. godinu. To međutim, kaže Stanišić, nije projekat koji se finansira iz gradskog budžeta, već ga realizuje JKP „Šumadija“ sredstvima iz kredita.
autorka Marija Obrenović
“Tekst je nastao u okviru projekta “Kragujevački mediji u službi građana- u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“