Imati hipodrom nekada je značilo da time potvrđujete svoj status grada, bila je to i stvar prestiža, odlika gospodstva. Takav status Kragujevac je potvrdio 1930. izgradnjom tada najmodernijeg trkališta po uzoru na ona u Francuskoj. Zbog nemara ili namere, na to se vremenom zaboravilo pa je više od decenije hipodrom Stanovljansko polje zapušten, a konjički sport na njemu zanemaren.
Umesto takmičenjima i ponudom, hipodrom u centar pažnje javnosti poslednjih godina dolazi zahvaljujući sporenjima o vlasništvu ili idejama lokalnih političara o tome šta bi trebalo graditi na ovom prostoru. Ipak, da namena ne može biti promenjena, ali i da konkretnog plana gradnje nema potvrđuje glavni gradski urbanista Aleksandar Nenković. – Ovaj deo grada predviđen je za sport i rekreaciju, što potvrđuje i Plan generalne regulacije naselja Erdoglija – Bagremar, kaže Nenković i objašnjava: – U okviru tog plana, postoji specijalizovani sportski centar – hipodrom. I tu piše da uređenje ovog kompleksa mora biti u skladu sa savremenim zahtevima razvoja konjičkog sporta, uz mogućnost formiraja, drugih sadržaja sporta i rekreacije, na prostoru unutar kružne staze. Plan nije definisao tačno šta će to da bude, nego je dao jedan okvir.– Šta bi moglo da oživi i modernizuje prostor kragujevačkog hipodroma zavisi od odluka lokalne samouprave, ali i intereseovanja investitora. – Konkretna namena koja će se tu ubaciti, mora se definisati kroz takozvani plan detaljne regulacije. A on se radi onda kada se pojavi konkretna potreba, da se oderdi da će u tom i tom delu pojaviti neki sadržaj. Da pojednostavim plastično. Mi sad možemo da dobijemo, na primer, investitora koji hoće da napravi halu za hokej. Pa ćemo da kažemo, u okviru tih 20 hektara, evo u ovom delu se može praviti hala. Onda se radi plan detaljne regulacije kojim se propisuje kako će da se priđe toj hali, kako da se naprave parkinzi, uvede struja, voda i sve ostalo, kaže glavni gradski urbanista.
Da sudbina hipodroma zavisi od interesovanja investitora saglasan je i bivši predsednik Konjičkog društva Šumadija i profesor Pravnog fakulteta Sveta Purić. – Grad sada nema finansijskih mogućnosti da odvoji da se hipodrom digne na noge, i to ne bi trebalo ni očekivati. Bila je prisutna priča u Srbiji, da postoji mogućnost uključivanja vlasnika velikog kapitala– mislilo se tu na arapski svet. Ideja je bila obuhvatiti nekoliko hipodroma, pre svega u Beogradu i Šapcu. Njima bi se naknadno dodavali i drugi hipodromi, najpre u Požarevcu, a verovatno bi na red došao i Kragujevac. Tako bi se nekim novim oblikom finansiranja i organizacijom sve diglo na nivo na kom bi i oni koji ulažu imali korist od toga. – smatra Purić i priznaje da je nade polagao i u kapital sa istoka – Pošto je predsednik Srbije iz ovog grada i ima posebne odnose sa Kinezima, očekivao sam da tu možemo tražiti prostor za obnovu hipodroma, jer su Kinezi već pokazivali interesovanje za neke investicije u Šumadiji. Mislio sam da će se neko setiti, da ubaci hipodrom u tu priču, ali od toga očigledno nije bilo ništa.– Uspeha nije imala ni ideja da Kragujevac dobije hipodrom po uzoru na one u Teksasu, kaže se Purić i podseća na inicijativu iz vremena predsednikovanja Konjičkim društvom Šumadija – Kada smo odlazili u grad Arlington u Teksasu, tadašnji gradonačelnik Veroljub Stevanović i ja smo imali u glavi ideju da jedan od tih hipodroma koji smo tamo videli, pošto smo dobili projekat, napravimo ovde. Smatrali smo da to i jeste moguće u Kragujevcu, pogotovu što je ekonomska situacija tada bila znatno bolja. To je bila 2004. godina. U narednom periodu Konjičko Društvo je pokušalo nešto da uradi, imali smo i obećanja, ali na žalost grad na kraju nije imao mnogo sluha za sve to.–
Činjenica da na Stanovljanskom polju dugo nema dešavanja vezanih za konjički sport, prema Purićevim rečima, verovatno je umanjila motivaciju onih koji bi se mogli uključiti u rešavanje problema, ali i samih grđana. Ipak, on veruje da publike na konjičkim trkama bilo – S obzirom da je pre znalo i po dvadeset hiljada ljudi da poseti konjičke trke, mislim da bi gledalište uvek moglo da se obnovi. Ne bi to bilo kao nekada, ali za početak, sigurno bi nekoliko hiljada ljudi dolazilo da gleda trke. Ljudima bi bilo zanimljivo, pa bi i oni koji nisu toliki ljbitelji konjičkog sporta sigurno došli. Ali, da bi došlo do toga, treba da postoje konji koji su u trenigu i ljudi koji se time bave, kao i uređena infrastruktura i finansije, koje su uvek bile glavni problem.–
Trke u oktobru 1985. gledalo je više od 20 000 gledalaca
Da su nedostatak novca i interesovanja prepreka za eventualno oživljavanje trkališta smatra i glavni gradski urbanista Aleksandar Nenković – Grad pomaže konjički sport ali ne u toj meri da on postane prioritet, koji će da se gura u prve redove, jer jednostavno nema dovoljno interesovanja. Malo sadržaja ima gore na hipodromu. Sve to treba jako detaljno i ozbiljno osmisliti, napraviti sadržaje i privući odgajivače. Nisam siguran da u ovom trenutku u ovoj ekonomskoj moći grada, to može da bude u fokusu. Osim ako se nađe neki investitor koji bi baš uložio u konjički sport.– Što se grada tiče, Nenković veruje da potraga, bar posredna, za ulagačima tek sledi – Mislim da je to tek u planu. Da se potencijalnim investitorima koji će ovde doći, možda i zbog drugih namena, ponudi i mogućnost da investiraju u sport. Grad je voljan da bilo kakvu ideju u vezi toga ozbiljno razmotri. Grad je izradom ovog plana i definicijom te zone za sport i rekreaciju praktično raširio ruke i rekao svim potencijalnim investitorima – izvolite investirajte u sport. Da li je to isplativo ili nije za njih vidi se po tome što se niko ne javlja.–
Đurađ STOJADINOVIĆ
Od 2012. godine hipodrom Stanovljansko polje deo je Sportskog centra Mladost, zvanično pripada gradu, a konjičkom društvu dat je na korišćenje. Ideje bivšeg i aktuelnog gradskog rukovodstva da se u ovom delu grada izgradi Akva park, odnosno Diznilend, pale su u zaborav, kao i hipodrom, nakon što su se umirila sporenja interesnih grupa i podsmeh javnosti.
A sve je počelo pre 140 godina, kada su u Kragujevcu održane prve oficirske konjičke trke u kojima je učestvovao Treći konjički puk kraljice Marije. Nakon onog u Šapcu, 1889. godine i u Kragujevcu je osnovano Oblasno kolo jahača „Knez Mihailo“, nazvano po vladaru koji je nadmetanje kojnjanika kao vitešku zabavu i sport doneo u Srbiju. Prve trke održane su na poljani koja je u to vreme pazarnim danima služila kao stočna pijaca. Prostor, koji je zadržao naziv Vašarište, zahvatao je zemljište na kom se danas nalaze Fakultet inženjerskih nauka, gradski bazeni i stadion “Čika Dača”. 13. jula 1930. godine konjičke trke premeštene su na novi moderni hipodrom, izgrađen po uzoru na francuske. Tako značajan objekat svrstavan je među najbolje u zemlji, a bio je od velikog značaja za grad, Šumadiju i Srbiju. Vlasnici i odgajivači konja bili su veoma zainteresovani da sa svojim grlima učestvuju na trkama u danima otvaranja tada najlepšeg hipodroma u zemlji.
Izgled novog hipodroma na Stanovljanskom polju i trke na otvaranju
Tekst je napisan u okviru projekta „Mladi novinari za odgovornu profesiju“ koji uz podršku Ministarstva kulture i informisanja sprovodi Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika“