Res Publika
Manje od 20 posto osoba sa invaliditetom (OSI) ostvaruje svoje biračko pravo, procena je doktorke Milene Stojanović, predsednice Centra za samostalni život OSI i nove odbornice u Skupštini grada Kragujevca. Razlozi za tako nizak stepen političke participacije osoba sa invaliditetom su brojni, počev od fizičkih barijera i nemogućnosti da dođu na izborna mesta, preko poteškoća da to pravo ostvare u svojim domovima, do nedostupnosti izbornih materijala i programa na znakovnom i Brajevom pismu.
U istraživanju koje su 2019. godine sproveli Republička izborna komisija i Centar za samostalni život OSI zaključeno je da od 168 izbornih mesta u Kragujevcu, svega 46 je delimično pristupačno za osobe sa telesnim invaliditetom, dok nijedno mesto nije bilo pristupačno za osobe sa senzornim invaliditetom, bilo da je reč o slepim i slabovidim ili gluvim i nagluvim osobama. Takođe, utvrđeno je da izborni materijal nije pristupačan, to jest u nekoj formi razumljiv osobama sa lakšim oblikom intelektualnog invaliditeta.
Otuda i ne treba da čudi što je u svom prvom obraćanju kao odbornica u Skupštini grada Kragujevca, doktorka Stojanović imala potrebu da istakne da je glasala na svim izborima organizovanim od 1991. godine, ali da svoje biračko pravo nikada nije mogla da ostvari na dostojanstven način.
Kolica sam kao pomagalo počela da koristim 2003. godine, ali su i pre toga stepenice bile problem i otežavajuća okolnost. Nekada su me nosili uz stepenice, ali sam od toga brzo odustalo zbog svoje bezbednosti, pa su članovi izborne komisije silazili na prvi sprat da glasam. Međutim, na taj način je uvek bila povređana tajnost mog glasanja, jer su svi mogli da vide koju opciju sam zaokružila, objašnjava Milena Stojanović.
Da stvar bude još gora, izborna mesta se uglavnom nalaze u domovima zdravlja, osnovnim i srednjih školama, sudovima i drugim javnim institucijama koje bi već zbog vrste usluga koje pružaju morale da imaju obezbeđen pristup osobama sa invaliditetom. Kako to kod nas nije slučaj, na izbornom mestu je često dobijala pitanja zbog čega je dolazila, odnosno zašto se nije opredelila da glasa od kuće. Naša sagovornica ističe da je to pravo samo jednom iskoristila, ali nije želela da joj to postane praksa, jer je smatrala da sve dok bude dolazila na izborno mesto, pokazaće ljudima koji tamo sede da problemi postoje.
Pravo glasanja van izbornog mesta je, takođe, problematično, jer do 11 ujutru morate da se prijavite. Često su telefoni na koje treba da se javite nedostupni ili se na njih niko ne javlja. Zatim, osobe sa invaliditetom koje žele da glasaju često nemaju kako da odu do biračkih mesta, jer se izbori uvek održavaju u nedelju, a tada specijalizovano vozilo ne radi, pa OSI praktično nemaju prevoz, kaže doktorka Stojanović.
Da nije potrebno mnogo truda da se problem reši pokazali su izbori koji su sprovedeni u decembru 2023. godine. Na njima je izborno mesto na kome glasa doktorka Stojanović po prvi put organizovano u prizemlju, pa je ona mogla da glasa, kao i svi drugi sugrađani. Iako je na tako banalnu promenu morala da čeka decenijama, po njenim rečima, to pokazuje da su pomaci mogući, da za njih često nije potrebno ni previše novca, ali da je uglavnom pitanje dobre volje nadležnih, kao i angažovanja OSI, koji uglavnom reaguju u poslednji čas.
Naša sagovornica objašnjava da su fizičke prepreke za osobe sa telesnim invaliditetom vidljive i time lako otklonjive, ali da je, na primer, gluvim i nagluvim osobama čitav izborni proces nedostupan. Da bi oni mogli da se odluče za određenog kandidata ili političku stranku kompletna izborna kampanja bi trebalo da im bude dostupna na znakovnom jeziku.
Iako to stalno ponavljamo, mora se raditi na svesti ljudi. I ja sam se godinama pribojavala da uđem u ovaj vid političkog organizovanja, ali sam onda shvatila da mi i kao predstavnici udruženja i organizacija konstantno sarađujemo sa političkim partijama, sprovodimo razna zagovaranja na lokalnom i nacionalnom nivou. Politika se nama bavi, želeli mi da učestvujemo ili ne, donose se zakoni i pravilnici, koji direktno utiču na naše živote. Zato ću pokušati da nešto promenim iz ove pozicije, da OSI budu vidljiviji, zaključuje sagovornica Res Publike.
Da njeno angažovanje već posle prve sednice Skupštine grada Kragujevca nije prošlo nezapaženo, pokazuje i činjenica da je nakon njenog obraćanja za govornicu izašao novi predsednik gradskog parlamenta Ivica Momčilović. On je istakao da će gradska uprava uraditi sve što je u njenoj moći da pobošlja okruženje u kome žive naši sugrađani i sugrađanke sa invaliditetom i najavio da će svima biti omogućeno da dostojanstveno glasaju.
Međutim, koji su to konkretni koraci koje će Grad preduzeti i kada bi i na koji način trebalo da budu sprovedeni, nije bilo moguće saznati, jer novi predsednik Skupštine grada, ni posle dve nedelje čekanja, nije našao malo vremena da sa nama o tome razgovara. Kakvu poruku time šalje o spremnosti nadležnih da se uhvate u koštac sa brojnim problemima koji otežavaju život osoba sa invaliditetom, prepuštamo čitaocima da sami zaključe.
autorka Violeta Glišić
Tekst je nastao u okviru projekta „Lokalni mediji u službi zajednice: Mediji za sve“, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.