Urednička inicijativa je gotovo neprimetna, a istraživačkih i analitičkih reportaža na programu RTK nema, pokazalo je istraživanje organizacije Res Publika.
Za Radio-televiziju Kragujevac bi se bez preterivanja moglo reći da je najprivilegovaniji mediji u Srbiji. Takav status RTK duguje činjenici da joj grad Kragujevac od raskida privatizacije omogućava stabilno budžetsko finansiranje. Dok drugi lokalni i regionalni mediji neprestano strepe da li će uspeti nešto da zarade na osiromašenom reklamnom tržištu i hoće li im lokalne samouprave odobriti sredstva na konkursima za projektno sufinasiranje, za Radio-televiziju Kragujevac takve neizvesnosti nema.
Predlogom gradskog budžeta za 2019. za javno informisanje planirano je ukupno 45 miliona, od čega 37 miliona “za subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama” i 8 miliona dinara za “usluge po ugovoru”. Važno je napomenuti da su se u Kragujevcu sva sredstva namenjena informisanju građana do sada slivala isključivo na račun RTK. U 2018. to će biti čak 48 miliona dinara, dok ostali mediji u poslednje četiri godine nisu ni dobili šansu da konkurišu za javni novac.
Poređenja radi, grad Niš je u 2018. za sufinasiranje javnog interesa u oblasti informisanja izdvojio 54 miliona. Novac je medijima raspodeljen na javnom konkursu, u skladu sa predlogom komisije koja je odlučila da se budžetskim sredstvima podrži realizacija ukupno 33 projekta različitih televizija, novina, radio stanica, internet portala, samostalnih produkcija, udruženja građana … Tako je, na primer, Niška televizija, koja je poput RTK nekada bila gradsko javno preduzeće, na tom konkursu dobila 8,4 miliona dinara, sto hiljada manje od maksimalnog pojedinačnog iznosa koji je odobren.
U nastojanju da dođu do odgovora na pitanje kakav se medijski sadržaj finasira novcem građana Kragujevca, aktivisti udruženja “Res publika”, tokom septembra su pratili i beležili vesti, reportaže, gostovanja i druge sadržaje, prikazivane u emisijama “Hronika”, “Mozaik”, “Komunalni servis” i “Epicentar”, odnosno oko 35 sati programa jedine televizije u Kragujevcu. Rezultati tog istraživanja u najkraćem bi se mogli svesti na zaključak da RTK izveštava po pozivu, dok su uredničke inicijative samo sporadične i u posmatranom periodu svedene na obradu “laganih tema”, poput nabavke ogreva ili pripreme zimnice. Politike gotovo i da nema u programu Radio-televizije Kragujevac, ali su zato funkcioneri i službenici lokalne samouprave najčešći medijski akteri. Dominiraju teme iz kulture, mada isključivo u obliku najava i izveštaja sa održanih događaja, lišenih bilo kakve analize ili kritičkog osvrta na umetnički sadržaj.
Centralna informativna emisija Hronika u 19 sati, koja je godinama bila najgledanija i najprepoznatljivija Kragujevčanima, u posmatranom periodu gledaocima je svake večeri donosila priloge sa dešavanja održanih u gradu tog dana. Sa udelom od preko 60 procenata izveštaji sa događaja bili su ubedljivo najčešći izvor informacija za RTK. Organizatori ovih skupova i manfestacija, u istraživanju Res Publike označeni kao zainteresovana javnost, čine nešto manje od trećine ukupnog broja sagovornika u svim emitovanim prilozima. Ipak, zbirno posmatrano najbrojniji akteri tokom septembra bili su gradski funkcioneri i službenici, kojih ih je bilo oko 40 odsto. Građani su na trećem mestu i činili su oko 15 procenata sagovornika kojima su novinari RTK, najčešće u formi ankete, pružili priliku da se izjasne o nekoj temi.
Kako su glavni izvor informacija događaji, među kojima je najviše izložbi, koncerata i pozorišnih predstava, najzastupljenija tema u Hronici tokom septembra bila je kultura sa udelom od oko 16%. Koji procenat manje zauzima rad organa lokalne samouprave, kao i društvene teme u najširem smislu, dok zdravstvo, nauka i obrazovanje i sport, pojedinačno posmatrano, imaju znatno ispod 10 odsto. Politika je ubedljivo na začelju sa 2,4%.
Prilozi u Hronici nastali korišćenjem materijala iz drugih emisija, cene ogreva ili trominutno nabrajanje planiranih infrastrukturnih projekata bile su neke od reportaža čiji povod nisu događaji, konferencije za medije ili saopštenja, već urednička inspiracija i inicijativa, odnosno indikator u monitoringu nazvan „uredničke teme“. Uz odsutvo istraživačkih i analitičkih sadržaja, zanimljiva karakteristika programa jedinog medija koji se finansira novcem Kragujevčana, je i izostanak izveštavanja u negativnom kontekstu. Svakodnevnim praćenjem programa zabeleženo je da Hronikom dominiraju prilozi koji traju do tri minuta, u odnosu na vesti i povremena gostovanja. Oni imaju pozitivan, a najčešće neutralni ton, pa se s obzorom na tematiku i novinarski pristup, može izvesti zaključak da RTK „hvali koga treba“, ali, za razliku od brojnih drugih medija u Srbiji, u posmatranom perodu nije vodila negativne kampanje.
Mozaik repriza
Ko nije gledao Hroniku u 19 ili 22, propušteno je mogao da nadoknadi sutradan u Mozaiku koji je na programu RTK radnim danima od 17 sati. Najčešći akteri i ovde su organizatori događaja i javni službenici, dominantna tema je kultura, a izvor događaji – prošli i budući. Tokom 50 minuta se uglavnom repriziraju prilozi iz Hronike i smenjuju gosti koji najavljuju predstave, koncerte, akcije. Tako na primer, u ponedeljak umetnik gostovanjem u Mozaiku najavljuje svoju izložbu čije otvaranje je iste večeri, izveštaj sa ovog skupa emituje se u Hronici u utorak uveče, a gledaoci imaju priku da „utvrde gradivo“ još jednom u Mozaiku, u sredu popodne.
Zanimljivo je da su kulturi bile posvećene dve emisije “Epicentar”, koja inače koja obrađuje društveno-političke teme, od ukupno četiri koliko ih je prikazano u periodu monitoringa. Prvog četvrtka u septembru, u uobičajenom večernjem terminu, emitovana je repriza u kojoj najavljen program majskih svečanosti. Dostignuća gradske vlasti u toj oblasti predstavio je resorni član gradskog veća, dok je u drugoj gostovalo troje direktora gradskih ustanova kulture. U posmatranom periodu u emisiji Epicentar funkcioneri lokalne samouprave, bili su gotovo jedini sagovornici.
Najviše napomena aktivisti/istraživači “Res publike” zabeležili su prateći emisiju Komunalni servis. Razlog za to je, pre svega, činjenica da je taj medijski sadržaj najčešće pozitivno intoniran i nema primarno informativni, već uglavnom promotivno – propagandni karakter. Tome najviše doprinosi autorka emisije, koja svojim komentarima često izlazi iz uloge objektivnog izveštača i stavlja se u poziciju portparola gradskih javnih preduzeća.To bi se najslikovitije moglo opisati primerom iz razgovora sa predsednikom “Kragujevačkog kućnog saveta”, u kom voditeljka konstatuje da je “grad Kragujevac prvi u Srbiji rešio da pomogne svoje stanovništvo tako što je omogućio plaćanje dugova na 10 godina, sa najmanjom ratom od 500 dinara”.
Programska šema nova, priča stara
Sa novom programskom šemom, emisija kreće u izmenjenom konceptu, pa se umesto razgovora u studiju, gledaocima prezentuju snimljene reportaže o javnim komunalnim preduzećima. Međutim, suporotno očekivanju, na terenu se ne traga za odgovorom na pitanja koji su najveći komunalni problemi građana i kako ih rešiti, već se gledaocima nudi priča o redovnim aktivnostima zaposlenih u gradskim preduzećima. Tako emisija o JKP “Parking servis” sugeriše da radnici ovog preduzeća olakšavaju parkiranje u gradu (!!!). Veoma je zanimljiva i epizoda o JKP “Šumadija”. Na gotovo bajkovit način opisuje se vredan rad čistača gradskih ulica, koji se, obavljajući taj težak posao, svakodnevno suočavaju sa nezadovoljnim građanima, često punim nerazumevanja za njihov rad.
Kako su upravo komunalne i infrastrukturne teme u brojnim istraživanjima označene kao ono što najviše zanima gledaoce lokalnih i regionalnih medija, analizom sadržaja emisije “Komunalni servis” mogao bi se izvesti i uopšteni zaključak o uređivačkoj politici RTK, koja bi se u najkraćem mogla opisati parolom “U službi gradske uprave”.
Svoj „specijalan status“ RTK duguje uredbi Vlade Srbije, koja je gradu omogućila da preuzme ovaj mediji i pripremi ga za novu privatizaciju, ali i potpisima više od 10 000 građana. Oni su zahtevali da se pronađe rešenje za gradsku televiziju, u trenutku kada je zbog nagomilanih problema prestala da emituje program, kao i da se omogući „slobodno, pravovremeno i istinito informisanje građana Kragujevca i Šumadije”. I dok novinari, esnafska udruženja i stručna javnost neprestano ukazuju da se finansiranjem samo jednog medija, na način kako to čini kragujevačka gradska uprava, krši Zakon o javnom informisanju i direktno ugrožava medijski pluralizam na lokalu, ostaje nejasno da li se značajnim sredstvima koja se izdvajaju za Radio-televiziju Kragujevac zaista finansira ostvarivanje javnog interesa u informisanju.
Udruženje Res Publika zanimalo je i kakva su očekivanja i potrebe Kragujevčana kada je reč o informisanju, o kojim bi temema želeli da budu obavešteni, kao i na koji način vide stanje u lokalnim medijima. Rezulati tog istraživanja biće predstavljeni tokom decembra.
Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta “Informisanje po meri građana” koji finansira Evropska unija, dodeljenog u okviru programa podrške: „Kaži/traži šta te zanima“ koji izvode Nezavisno udruženje novinara Srbije, Balkanska istraživačka mreža i Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira ga Evropska unija . Sadržaj teksta je isključiva odgovornost Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res Publika koji objavljuje tekst i ni u kom slučaju ne odražava stavove Evropske unije i drugih donatora.