Da se sutra u Kragujevcu dogodi zemljotres ili neka druga katastrofa, kako biste se informisali o tome kolika vam opasnost preti i šta treba da preduzmete? Da li biste informacije potražili u tradicionalnim medijima, na društvenim mrežama ili na sajtu grada ili neke druge institucije?
Većina Kragujevčanki i Kragujevčana posegnula bi za daljinskim upravljačem ili aplikacijama Fejsbuk i Instagram na mobilnom telefonu. Ili bi bar tako uradilo više od polovine onih koji su učestvovali u mini anketi koju je Res Publika nedavno sprovela u kragujevačkom naselju Aerodrom. Ovo je bila prilika da sa građanima porazgovaramo o o njihovim stavovima o medijima, a odgovori ukazuju na zanimljiv trend. Iako su generalno nezadovoljni izveštavanjem nacionalnih i lokalnih glasila, građani imaju poverenje u kragujevačke medije kada treba da se informišu o temama značajnim za život i zdravlje. Stariji muškarci se obaveštavaju preko tradicionalnih sredstava informisanja. Izbor starijih Kragujevčanki uglavnom je televizija, a one vičnije upotrebi novih tehnologija ovaj izvor informacija kombinuju sa online medijima kojima pristupaju putem Fejsbuka. Pripadnici mlađih generacija tvrde da se informišu preko nekoliko lokalnih portala, ali i putem Instagrama, odnosno iz izvora koji nisu mediji.
Ovo istraživanje Res Publike, kao i nekoliko prethodnih, nosi puno važnih pouka za lokalne medije koje se odnose na potrebu građana za kvalitetnijim sadržajima, autentičnim, važnim i izbalansiram pričama sa više izvora i sagovornika, ali potvrđuje da Kragujevčani i Kragujevčanke u njih imaju poverenje u situacijama kada im preti opasnost. Međutim, građani često ne znaju, a i nisu dužni da znaju, da je za novinare koji svoj posao rade profesionalno i odgovorno često nemoguća misija da dođu do podataka i sagovornika iz institucija, čak i kada su životi ljudi ugroženi. Najbolji primer za to je sam početak zdravstvene krize u proleće i leto 2020. – diskriminacija redakcija, odbijanje intervjua, retko obraćanje javnosti, neprimerene poruke da «građanima treba motka» ili da je za razbuktavanje epidemije kriva «razularena, bahatost građana». Nekoliko meseci kasnije, kada je došlo do promena na čelu institucija koje su imale glavnu ulogu u rukovođenju krizom (grad Kragujevac i Univerzitetski klinički centar Kragujevac), odnos prema medijima i javnosti se donekle promenio, a ustanove postale spremnije da saopštavaju informacije. Ujedno ovo je i primer da u Kragujevcu, kao i u ostatku Srbije, postupanje nadležnih zavisi od političke volje nosilaca vlasti.
Pravo građana da budu pravovremeno i tačno informisani, sloboda medija da izveštavaju u javnom interesu, kao i obaveza vlasti da radi transparentno i odgovara građanima, propisani su u aktima od Ustava Srbije, preko Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona lokalnoj samoupravi, do Statuta grada Kragujevca. U okolnostima kada su ljudski životi ugroženi, Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama propisana je izričita obaveza vlasti (Štaba za vanredne situacije) da «blagovremeno i potpuno informiše javnost», kao i da «informacije i obaveštenja daju u pristupačnom i lako razumljivom obliku i formatima».
Nagađanja o broju žrtava eksplozije u „Medni“, odbijanje evakuacije tokom poplava u Obrenovcu ili izbegavanje vakcinacije tokom pandemije kovida 19 samo su neki od primera koji opominju da izostanak pouzdanih i lako dostupnih informacija vodi eskalaciji krize i stvaranju panike. Baš zbog toga što u vanrednim situacijama pouzdana i pravovremena informacija može da spasi život, nedopustivo je da obaveštavanje građana, iako propisano zakonima, zavisi od političke volje nosilaca vlasti i moći, odnosno da bude «žrtva» netrpeljivosti političara prema profesionalnim medijima.
Imajući u vidu lekcije naučene tokom zdravstvene krize, kao i rizike koje donose klimatske promene, poput poplava i požara, kao i činjenicu da je Kragujevac smešten na trusnom području, smatramo da je važno pravovremeno delovati na unapređenju informisanja građana u vanrednim okolnostima, što bi omogućilo i efikasnije upravljanje potencijalnim kriznim situacijama. Zato Res Publika pokreće inicijativu da lokalna samouprava, odnosno Gradski štab za vanredne situacije, kojim komanduje gradonačelnik Kragujevca, ustanovi konkretne mehanizme i alate koji će omogućiti veću transparentnost i dostupnost informacija građanima, kao i brži i efikasniji rad novinara u ovakvim okolnostima. Smatramo da bi usvajanje preporuka o komunikaciji u vanrednim situacijama kojim se gradske službe i organi obavezuju da o svom radu obaveštavaju građane putem medija, obezbedilo da Ustavom i zakonom zagarantovana prava na slobodu govora i informisanja budu zaštićena. Grad Kragujevac tako bi pokazao istinsku privrženost principima dobrog upravljanja, a bio bi i među retkim lokalnim samoupravama u regionu koji ulažu dodatne napore da delotvrono komuniciraju sa javnošću i upravljaju krizama. Usvajanje preporuka za efikasno informisanje javnosti u vanrednim situacijama u Kragujevcu, koje će predložiti udruženje Res Publika, predstavljalo bi značajan demokratski iskorak koji dugoročno utiče na uspostavljanje poverenja građana u institucije.
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.