Zdravlje građana ne zavisi samo od pristupa zdravstvenom sistemu. Na njega utiče i pristup tačnim informacijama o prirodi i stepenu opasnosti koja preti, kao i načinima da zaštitimo sebe, svoju porodicu i zajednicu.
Povodom Zaključka Vlade Srbije kojim je odlučeno da je za sve informacije u vezi sa virusom COVID-19 zadužen isključivo Krizni štab na čijem je čelu premijerka Ana Brnabić, udruženje Res Publika se pridružuje medijskim i pravnim stručnjacima, udruženjima i organizacijama koje izražavaju zabrinutost da bi ovakva centralizacija informisanja mogla da dovede do cenzure, ometanja slobodnog rada novinara i ugrožavanja javnog informisanja građana, posebno u lokalnim zajednicama.
Kako je navedeno u dokumentu koji je u Službenom glasniku objavljen poslednjeg dana marta, svi gradonačelnici, predsednici opština i štabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave sve informacije u vezi sa korona virusom u njihovim mestima šalju isključivo Kriznom štabu. Isto treba da rade i sve zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici ili pravna lica koje obavljaju zdravstvenu delatnost. Vlada upozorava da se sva obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama data od strane “neovlašćenih lica” ne mogu smatrati “tačnim i proverenim”, a prema onima koji takva obaveštenja daju moguća je primena “propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja”.
Uprkos dobroj nameri da spreči širenje lažnih vesti i dezinformacija, panike i uznemirenja javnosti, ovakvom vrstom ograničenja informisanja efekat će biti suprotan. Zbog toga još jednom podsećamo da samo visok nivo transparentnosti i otvorenosti za medije, redovno saopštavanje informacija i odgovaranje na pitanja, koje u ime građana nadležnima postavljaju novinari, jesu način da se izborimo sa krizom.
Novinari i mediji koji izveštavaju odgovorno i profesionalno, u javnom interesu i u skladu sa etičkim standardima imaju izuzetno važnu ulogu u situaciji kada je javno zdravlje ugroženo, zbog čega država treba da im obezbedi pristup informacijama i kompetentnim sagovornicima, kao i uslove za nesmetan i bezbedan rad. Na to upućuju i Smernice o zaštiti slobode izražavanja i informisanja u vremenima krize koje je doneo Savet Evrope, međunarodna organizacija čiji je Srbija član. Krizne situacije, prema ovom dokumentu, ne treba da budu iskorišćene kao izgovor sa uskraćivanje informacija javnosti, niti bi države smele da uvode ograničenja medijskih sloboda mimo onih navedenih u članu 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
O ključnoj ulozi kvalitetnog javnog informisanja u vremenu krize svedoči i zajednička izjava eksperata koji su u okviru međunarodnih organizacija, poput Ujedinjenih nacija i OEBS-a, zaduženi za praćenje medijskih sloboda. Oni poručuju da vlade moraju obezbediti pristup i slobodan protok informacija tokom pandemije COVID-19 i naglašavaju da je države moraju da se pobrinu da tačne informacije stignu do svih građana, kao i da ne sme biti ograničenja ljudskih prava, javnog informisanja i pristupa internetu.
Zaštita slobode govora i izražavanja, profesionalni rad medija i uključenost javnosti, umesto kontrole informisanja, osnovni su demokratski principi koji nam mogu pomoći da prevaziđemo izazove sa kojima se suočavamo.