Bliži i neposredniji kontakt sa publikom, dvosmerna kominikacija, osluškivanje tema koje interesuju javnost i veća vidljivost i čitanost tekstova, prema rečima urednika nekoliko kragujevačkih portala, neke su od najznačajnih prednosti koje su nove tehnologije donele lokalnim medijima.
Sa druge strane, doprinele su i većoj izloženosti i napadima na novinare kroz pretnje i uvrede, a urednike mogu i da odvedu u zamku, da analizirajući čitanost i šer na društvenim mrežama, prilagođavaju sadržaj i podilaze ukusu publike, čime se sve više pretvaraju u tabloide.
Sagovornici Res Publike su, ipak, složni u oceni da za klikovima i šerovima uglavnom jure veiki nacionalni mediji, dok se lokalni u izboru tema ne vode algoritmima na društvenim mrežama, već konkretnim problemima ljudi u njihovoj zajednici.
Klikbejt novinarstvo nametnule su upravo društvene mreže, a ja ga smatram uvredom za čitaoce. Kako ne želimo da vređamo našu publiku, na portalu Pressek nikada nećete naći senzacionalističke naslove. Nije nam cilj da se sa čitaocima “igramo”, već da ih informišemo, kaže za Res Publiku Miroslav Čer, urednik portala Pressek.
On objašnjava da društvene mreže nisu ni na koji način uticale na uređivačku politiku ovog portala, već im one isključivo omogućavaju da direktno komuniciraju sa publikom. U poslednjih nekoliko godina, kaže sagovornik Res Publike, čitaoci im sve češće šalju svoja pitanje, probleme i sugestije upravo preko društvenih mreža. S vremena na vreme, redakcija portala Pressek kreira određene sadržaje samo sa društvene mreže i na taj nači podiže „rič“, a najčešće je reč o fotografijama ili živim video uključenjima, koja se ne objavljuju na portalu.
Bez klikbejt naslova “nećete verovati” i sličnih “kreativnih akrobacija” Kragujevčane izveštava i portal Ritam grada. Kako kaže urednik Nenad Živadinović, radi se o malom portalu, sa veoma skromnim resursima, ali koji se uvek trudi da se bavi temama koje su od javnog interesa za Kragujevčane.
Trudimo se da obrađujemo teme bitne za lokalnu zajednicu jer verujem da hiperprodukcija, dugoročno, nikome ne donosi dobro. Neki portali ujutru imaju standardno izveštaj iz Hitne pomoći, broj rođenih beba, kakvo će vreme biti. Mi nemamo, jer smatram da, osim u vanrednim okolnostima, to nisu vesti. To je klasičan primer popunjavanja prostora zarad boljeg pozicioniranja na društvenim mrežama. Ipak, i dalje verujem da kvalitet uvek nađe put, odnonso da dobar tekst uvek dođe do čitalaca. Sve teže, ali nađe, kaže Živadinović.
Dodaje da se portal Ritam grada društvenim mrežama prilagođava jedino u domenu kada je najpogodniji trenutak, odnosno deo dana, da se objavi neki tekst koji bi mogao da privuče više čitalaca. Po njegovom iskustvu, jedine vesti koje dobro prolaze na društvenim mrežama, kad god da se objave, su iz oblasti crne hronike.
Sličnog stava kada govorimo o hiperprodukciji vesti je i Jovana Mladenović, urednica portala Infokg. Ona objašnjava da postoje mediji koji bez mere i ukusa prilagođavaju svoje online sadržaje jedino u cilju kliktabilnosti. To se najčešće radi kroz senzacionalizam koji će privući reakcije na društvenim mrežama, a na štetu profesionalnosti i neretko istine.
Društvene mreže i algoritmi nisu promenili kurs naše uređivačke politike. Ne trudimo se da u trci za kvantitetom vesti zapostavimo njihov kvalitet, pa se u tom smislu i ne borimo sa hiperprodukcijom. Nije nam cilj instant čitanost koju možda može da obezbedi veliki broj tekstova, već da naši čitaoci znaju da će na portalu pronaći ono što suštinom i kvalitetom zadovoljava njihove potrebe za informisanošću, kaže Mladenović.
Veliku pažnju posvećuju naslovima i fotografijama, jer oni privlače publiku i mogu da ih opredele, da ukoliko prate više izvora, vest pročitaju baš na portalu Infokg. Međutim, uvek se vode time da naslov odražava suštinu teksta i da sadržaj koji plasiraju odgovori na pitanja ukoliko je naslov u takvoj formi. Trude se da u kreiranju naslova budu odmereni i da održe balans u tome da oni budu zaista informativni, a istovremeno i privlačni.
Kao pozitivan trend koji su uvele društvene mreže naši sagovornici navode i mogućnost da tim putem mediji dođu do reklama, što bi im značajno olakšalo funkcionisanje, naročito u lokalnim sredinama. Međutim, naši sagovornici su jednoglasni u oceni da lokalni mediji ne mogu uspešno da se nose sa velikim nacionalnim televizijama i portalima, koji su prva meta oglašivača.
Za Miroslava Čera takva borba nije ni poželjna, jer ukoliko redakcija uđe u trku za oglašivačima, to nužno vodi ka klikbejt naslovima, jurenju algoritama, pa na kraju i kršenju kodeksa, što nije cilj redakcije Pressek. Urednik portala Ritam grada Nenad Živadinović kaže da iako su u lokalnim medijima cene za, nekada i mnogo kvalitetniji PR tekst, višestruko niže, oglašivači se okreću većim medijima i širem auditorijumu.
Dodatni problem predstavlja i navika pojedinih oglašivača da se PR tekstovi objavljuju besplatno pod geslom društveno angažovanih akcija određenih kompanija, iako je tekst uredno potpisan od strane renomirane PR agencije, koja je sve, samo ne jeftina. Mislim da jedino umrežavanjem, pravljenjem neke regionalne ili nacionalne priče mali portali mogu dalje da se razvijaju i jačaju. Sami, sve teže, jer se čini da donosiocima odluka, najblaže rečeno, ne prija pluralizam ni u jednoj sferi, a naročito u medijima, kaže Živadinović.
Ni portal Infokg, kao lokalni medij, ne trka se sa velikim nacionalnim medijima, ali urednica Jovana Mladenović kaže da oglašivači prepoznaju njihovu čitanost, pa imaju konstantan priliv reklama, među kojima i znatan udeo nacionalnih kampanja koji se objavljuju i u velikim medijima.
autorka Violeta Glišić
Tekst je nastao u okviru projekta “Etički i profesionalni izazovi novinarstva u lokalnim zajednicama” koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.