Sistem video nadzora u Kragujevcu, ni nakon pune tri godine, nije priveden nameni zbog koje je nabavljen. Kontrola taksi prevoza pomoću specijalizovanog softvera za automatsko očitavanje tablica nije zaživela, pošto u Gradskoj upravi za inspekcijske poslove i komunalnu miliciju, koja je zadužena za nadzor nad primenom zakona i propisa u toj oblasti, još uvek niko nije ovlašćen za pristup sistemu i obradu dobijenih podataka. Zbog toga se postavlja pitanje opravdanosti ulaganja od blizu 27 miliona dinara u kupovinu opreme za čije korišćenje, prema važećim zakonima, lokalna samouprava nema jasno definisanu nadležnost.
Iako je pre par godina medijski promovisan kao projekat koji će omogućiti bezbedniji javni prevoz i doprineti eliminaciji nelojalne konkurencije koja umanjuje prihode za obavljanje te komunalne delatnosti, video nadzor zapravo nikada nije ni korišćen u te svrhe. Danas u Gradskoj upravi tvrde da niko od zaposlenih nije ovlašćen za pristup i obradu podataka dobijenih upotrebom tog sistema. Na pitanje na osnovu koje odluke je video nadzor u Kragujevcu pušten u rad, ko je zadužen da kontroliše i upravlja sistemom i postoje li neki izveštaji o tome, daju šturo objašnjenje da je „postignut dogovor sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova da MUP preuzme korišćenje i kontrolu kompletnog sistema“ i navode „da će na osnovu dogovora sa predstavnicima Ministarstva, Gradska uprava za inspekcijske poslove i komunalnu miliciju imati pristup podacima“. U istom odgovoru stoji još i to da „podatke dobijene posredstvom video nadzora MUP trenutno ne dostavlja Gradskoj upravi“.
Kada je u martu 2019. Gradska uprava za upravljanje projektima, održivi i ravnomerni razvoj oglasila javni poziv za nabavku sa ugradnjom opreme za video nadzor, sudeći prema konkursnoj dokumentaciji, postojali su drugačiji planovi. U odeljku Tehničke specifikacije, pored neophodne opreme, uz podatak o geografskoj dužini i širini, navedene su i konkretne lokacije na kojima bi kamere trebalo da budu postavljene. Na dnu spiska na kom je pobrojano 38 takvih lokacija, mahom, prometnih raskrsnica i većih autobuskih stajališta na teritoriji Kragujevca, kao mesto izvršenja usluge upisani su i Kontrolni centar Grad i Nadzorni centar MUP. Da je bilo planirano da gradska administracija upravlja video nadzorom, a da Ministarstvo unutrašnjih poslova, za svoje potrebe, ima pristup tom sistemu, potvrđuje i izjava zamenika načelnika Gradske uprave za razvoj, Zorana Đorovića, iz jula 2020. On je tada javnost obavestio da će biti instalirane kamere za video nadzor kojima će „upravljati ovlašćena lica gradske uprave, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova“. Pojasnio je da je uz povećanje opšte bezbednosti u saobraćaju, „cilj postavljanja opreme pokrivanje širih zona autobuskih stajališta, kako bi se na taj način obezbedila kontrola nelegalnog preuzimanja putnika od strane taksi prevoznika“ i opisao na koji način funkcioniše softver za automatsko očitavanja tablica. Slično objašnjenje i danas se može pronaći na zvaničnom sajtu preduzeća eKG Info data, koje je grad osnovao sredinom 2021, a na čijem je čelu Zoran Đorović. Među projektima koji su po svojim osobinama „pametni“, u sekciji Pametan grad, svoje mesto našao je i sistem video nadzora u saobraćaju. Kako je navedeno, u toku je njegova implementacija.
Međutim, na pitanje zbog čega se kasni, s obzirom na to da je puštanje u rad kompletnog sistema za video nadzor u medijima više puta najavljivano za kraj 2020. i da li se i dalje sprovode aktivnosti koje treba to da omoguće, iz ovog preduzeća stiže odgovor (koji potpisuje Đorović) u kom stoji da „eKG Info data ne poseduje te informacije, budući da nema, niti je imalo bilo kakva ovlašćenja u vezi sa sistemom video nadzora“.
Zbog čega planovi o kontroli nelegalnog taksi prevoza uz pomoć video nadzora i softvera za automatsko očitavanje tablica, ni nakon pune tri godine, nisu ostvareni, može samo da se nagađa. Činjenica je da Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju daje ovlašćenja lokalnim samoupravama da izdaju rešenja o odobravanju taksi prevoza i da vode registar vozača, vozila i krovnih oznaka, koji pored poslovnih i podataka o ličnosti, sadrži i broj i datum izdatog odobrenja, kao i registarske tablice vozila. U Kragujevcu je Gradska uprava za inspekcijske poslove i komunalnu miliciju zadužena za nadzor nad primenom zakona i propisa koji regulišu oblast taksi prevoza.
Međutim, ni 2019. kao ni danas, lokalne samouprave nisu imale jasno definisane nadležnosti u oblasti video nadzora. Filip Milošević iz Share fondacije, koja se, pored ostalog, bavi i pitanjima regularnosti masovnog video nadzora, kaže da ta oblast još uvek nije adekvatno uređena zakonom.
U takvim okolnostima veliki problem predstavlja činjenica da tu opremu nabavljaju opštine i gradovi, koji nemaju jasno definisane nadležnosti u vezi sa nadzorom. Po Zakonu o privatnom obezbeđenju, gradska uprava bi, eventualno, mogla da nabavi video nadzor i angažuje firmu privatnog obezbeđenja koja bi, na primer, vodila računa o bezbednosti zgrade ili imovine u posedu Grada- navodi Milošević.
I Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže da je suštinski, kod nabavki opreme za video nadzor koja se instalira po gradskim ulicama, trgovima i parkovima sporno, pre svega, to što takve nabavke sprovode lokalne samouprave, ne samo u Kragujevcu, već i u brojnim drugim gradovima.
U praksi, imamo situaciju da se u nekim opštinama, koje su „odrešile kesu“, takav nadzor instalira i snimci stavljaju na raspolaganje policiji, a u drugima ne. Za tako nešto nema dobrog opravdanja – ako je zakonito i opravdano da policija na taj način vrši svoju funkciju, onda to mora da čini bez diskriminacije u celoj zemlji. I obrnuto, ako ova vrsta nadzora nije opravdana, onda i zakonita, diskriminisani su građani u opštinama gde su kamere instalirane- objašnjava Nenadić.
Kupovina i postavljanje opreme koja uključuje 26 kamera za video nadzor sa jednim senzorom/sočivom (tipa Mobotix Mx-M16B), kao i 11 kamera sa dva senzora (Mobotix Mx-S16B), softver za očitavanje tablica, tri servera za proces očitavanja i obradu video zapisa, server za bazu podataka, stubne kutije, reflektore, monitore, računare i druge tehničke uređaje, Grad Kragujevac koštali su 26 miliona i 970 hiljada dinara. Iz specifikacije koju nam je uz račun dostavila Gradska uprava za razvoj (kao pravni sledbenik Gradske uprave za upravljanje projektima, održivi i ravnomerni razvoj, koja je 2019. bila naručilac u ovom poslu), vidi se da je najskuplja pojedinačna stavka bio upravo softver za očitavanje tablica Gekko, koji je plaćen nešto više od 4,2 miliona dinara. Posao nabavke i instaliranja opreme poveren je Preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. i Društvu za proizvodnju, promet, posredovanje i inženjering „Vucomm“ d.o.o. Beograd, koji su dostavili zajedničku i ujedno jedinu ponudu na javni poziv.
Zanimljivo je da je Gradska uprava nabavku sa ugradnjom opreme za video nadzor, oglasila pod šifrom 31610000, koja se odnosi na električnu opremu za motore i vozila. Nemanja Nenadić kaže da nije redak slučaj da se javne nabavke oglašavaju pod šiframa koje mogu da navedu na pogrešan trag i pojašnjava da se ponekad to radi kako bi se umanjila konkurencija, a nekada iz neznanja.
Šta god da je bio razlog, videli smo da je u slučaju grada Kragujevca stigla samo jedna ponuda, što bi uvek trebalo da bude signal za uzbunu. Drugim rečima, trebalo bi utvrditi šta je naručilac učinio da tih ponuda bude više, da li se i neposredno obraćao firmama za koje je pretpostavio da bi mogle da prodaju tu robu i pruže usluge ili ne. Bez obzira na to što se nabavke objavljuju na Portalu, ni jedna firma ne može da prati sve oglase, pa pogrešno označavanje predmeta nabavke može da utiče na smanjenje konkurencije i u krajnjoj liniji na porast cene koja se plaća- navodi Nenadić.
Ugovor sklopljen u aprilu 2019. godine, na osnovu zajedničke ponude Telekoma i beogradskog preduzeća Vucomm, dva puta je aneksiran, pa je od prvobitnih 60 kalendarskih dana od dana uvođenja isporučioca u posao, preko 31. decembra 2020, rok za postavljanje opreme na svim lokacijama produžen do poslednjeg dana 2021. godine. U međuvremenu, Gradska uprava je celokupan ugovoren iznos uplatila na račun Telekoma i to u tri tranše, u julu 2020, krajem decembra iste godine i u februaru 2021.
Uz odgovor Gradske uprave za razvoj, dobijen na osnovu zaheva za pristup informacijama od javnog značaja, dostavljene su i fotografije dva „Zapisnika o kvalitativnom prijemu usluge“. U prvom je navedeno da je 1. avgusta 2020. pušten u rad sistem video nadzora koji uključuje: Centralnu lokaciju Grad, Centralnu lokaciju MUP, kao i lokacije: Bresnica samoposluga, 27. marta (kod Štafete), Ured I, Ured II, Soliter Y i Pijac II. Drugi zapisnik datiran je na 1. decembar 2020. i njime se potvrđuje da je pušteno 10 novih lokacija: Ulica 9. maja (kod Pirotehnike), Bolnica I, NIS Aerodrom, Studentski dom, Pionir, Ilićevo samoposluga, Hotel, Šumarice pumpa, Bresnica most, Trg Vojvode Radomira Putnika. O prijemu usluge na ostalim lokacijama, s obzirom na to da je kupljeno ukupno 37 kamera, nema podataka.
Nepotpune informacije o tome da li je usluga koja je plaćena izvršena na svim mestima na kojima je planirana, kao i činjenica da se kontrola nelegalnog taksi prevoza ne obavlja uz pomoć podataka dobijenih posredstvom video nadzora, nameću pitanje opravdanosti investicije od blizu 27 miliona dinara. Nemanja Nenadić napominje da u ovom slučaju postoji nekoliko nivoa odgovornosti.
Jedan je za kontrolu izvršenja ugovora (da li je isporučeno sve šta je trebalo). Ako jeste, a oprema nije u funkciji, onda se opravdano može postaviti pitanje odgovornosti za sve koji su bili u lancu odlučivanja. Na primer, ako je problem pravne prirode, zbog čega nabavka nije sprovedena tek nakon donošenja propisa, a ako je problem u saradnji drugih institucija, zašto nabavka nije sprovedena tek kada se takva saradnja čvrsto dogovori i slično.
Uz to, pri nabavci opreme planirano je da se kontrolni centar nalazi na lokaciji Grad, zapisnik o prijemu usluge pokazuje da je ta lokaciji prva puštena u rad, a u Gradskoj upravi tvrde da niko od zaposlenih nije ovlašćen za pristup i obradu podataka, pa se postavlja i pitanje kontrole korišćenja sistema za video nadzor, odosno utvrđivanja eventualnih zloupotreba.
Uz konstataciju da deluje nelogično da je planiran kontrolni centar u gradskoj upravi, ako niko od zaposlenih nije ovlašćen za pristup i obradu podataka sa video nadzora, Filip Milošević iz Share fondacije navodi da je za kontrolu i nadzor upotrebe ovakvih sistema nadležan Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Poverenik bi inspekcijskim nadzorom trebalo da može da utvrdi zloupotrebe uvidom u dnevnike pristupa (logove sistema) i listu ovlašćenih lica za obradu podataka i pristup sistemu. To je naravno pod pretpostavkom da se poštuju procedure beleženja i kontrole pristupa sistemu video nadzora.
Sumnju u eventualne neregularnosti i zloupotrebe, u situaciji kada oblast video nadzora nije dovoljno regulisana, a gradovi i opštine nemaju jasno propisane nadležnosti u toj oblasti, neretko podstiču i sami funkcioneri lokalne samouprave. Pojedini svojim javnim nastupima pokazuju da ne postoji dovoljna svest o tome da se video nadzorom na javnim površinama vrši masovna obrada podataka o ličnosti koja može da dovede do kršenja prava građana. Jedan od takvih primera je izjava gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, sa poslednje sednice gradskog parlamenta. On je komentarišući uspehe vlasti na čijem je čelu, naveo i uređenje trga na kom je postavljen spomenik grupi Smak i rekao da mu „direktor Doma omladine kaže da prati preko video nadzora kako na svaka dva minuta neko dođe da uradi selfi“.
autorka Bojana Vlajović Savić