Dugo već živimo sa opakim korona virusom i razumljivo je što većina građana, bar onih koji ovu boleštinu ozbiljno shvataju, među informacijama od javnog značaja najveće interesovanje pokazuje za sadržaje o pandemiji.
Dva osnovna stuba obaveštavanja, zdravstvene ustanove i mediji, našli su se u ulogama sasvim novim za njih, bez iskustava u vanrednoj zdravstvenoj situaciji i sa odgovornošću za kvalitet informisanja poprilično zbunjenog i nepoverljivog građanstva.
Na građanima je da budu najmeritorniji za ocenu javnog informisanja, ali ovoga puta želimo da čujemo zdravstvene i ustanove socijalne zaštite o saradnji sa gradskim medijima i da, s druge strane, sublimiramo mišljenja novinara (koja smo već objavljivali) o dostupnosti i validnosti podataka koje su dobijali od medicinara.
„Kragujevačke” su na adrese Univerzitetskog kliničkog centra (UKC), Instituta za javno zdravlje, Doma zdravlja Kragujevac, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika (ZZZR), Gerontološkog centra, Zavoda za smeštaj odraslih lica Male Pčelice i Školske uprave Kragujevac (odgovorne za rad prosvetnih ustanova) uputile šest identičnih pitanja:
• Da li je vaša ustanova od početka pandemije imala komunikaciju sa novinarima gradskih medija? Ako jeste, da li je ona bila redovna ili povremena?
• Da li vam je bila smetnja to što su informacije o pandemiji u velikoj meri centralizovane na nivou Ministarstva zdravlja, da li je to ograničavalo vašu komunikaciju sa gradskim medijima?
• Da li ste imali eventualno instrukcije ili naloge da sa gradskim medijima komunicirate u zavisnosti od njihove uređivačke politike?
• Da li su gradski mediji, po vašem mišljenju, objektivno prenosili informacije koje su dobijali od vaših ustanova i izjave i stavove sagovornika?
• Imate li zamerke na način informisanja gradskih medija i ako imate koje su?
• Imate li predloge kako unaprediti informisanje u gradu, pošto pandemija još traje, kako bi vaša ustanova medijski bila „vidljivija”, a vaš rad dostupniji građanima Kragujevca?
U datom roku, koji je bio veoma rastegljiv, odgovori su stigli sa četiri adrese, a sa tri nisu. Da pođemo od onih drugih, pošto možemo samo da konstatujemo da nisu učestvovali u ovoj anketi.
Nije se oglasio rukovodilac Gerontološkog centra (Doma za stare), u kome je u raznim periodima bilo zaraženih korisnika, ali sa ovom ustanovom gradski mediji nisu uspeli da ostvare nikakvu zvaničnu komu nikaciju tokom celog trajanja pandemije. Jednostavno, direktorka je bila nepristupačna.
Odgovore nije dala ni Školska uprava, razlog nije poznat, a činjenica je da je baš u ovo vreme sve više zaraženih osnovaca i srednjoškolaca. Možda je delimično opravdanje za to što se sve mere i odluke o nastavi u uslovima pandemije donose u Beogradu.
Iz Zavoda u Pčelicama obavešteni smo da će dostaviti odgovore, ali da to što su napisali, pre nego što pošalju redakciji, mora da dobije odobrenje nadležnog Ministarstva! Odgovori, ipak, nisu stigli!
Tri zadovoljne ustanove
Danijela Petrović, zadužena za odnose sa javnošću u Domu zdravlja Kragujevac, kaže da je ova ustanova redovno obaveštavala sve medije i javnost o svim aktivnostima koje su sprovođene od početka pandemije i koji i dalje sprovodi. Dalje navodi da Dom zdravlja nije ograničio komunikaciju sa lokalnim medijima i da su sve informacije bitne za javnost redovno objavljivane i na sajtu, kao i da nije bilo nikakvih ograničenja ili opstrukcija saradnje sa lokalnim medijima.
S druge strane, u Domu zdravlja nemaju nikakvih zamerki na objektivnost prenošenja informacija iz ove ustanove. U zaključnom odgovoru navodi se da je od izuzetnog značaja da dobra saradnja sa lokalnim medijima bude nastavljena i u budućem periodu.
Direktorka Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika dr Nada Milovanović poslala je telegrafski kratke i jasne odgovore.
Navodi da ova ustanova od početka pandemije ima redovnu i korektnu saradnju sa novinarima gradskih medija, da je ona bila bez smetnji i ograničenja, da su informacije i stavovi sagovornika objektivno prenošeni i da ubuduće ne treba ništa menjati, s obzirom da je sve dobro funkcionisalo.
Odgovore iz Instituta za javno zdravlje dao je epidemiolog dr Predrag Delić.
„Naša ustanova od početka pandemije imala je izvrsnu komunikaciju sa novinarima lokalnih medija, ona je bila redovna, trudili smo se da svima izađemo u susret i da sve blagovremeno informišemo. Uspeli smo da izgradimo jedinstven način obaveštavanja medija koji je zadržan kroz celu pandemiju do danas”, kaže dr Delić.
On tvrdi da nije bilo nikakvih naloga sa kojim medijima treba, a sa kojima ne bi trebalo komunicirati i da je politika ustanove da pravo na informisanost imaju svi koji traže podatke, jer takav pristup povećava informisanost građana sa teritorije za koju je Institut nadležan.
„Svi podaci koji su iz naše kuće prosleđeni medijima krajnje profesionalno su plasirani javnosti. Smatramo da je tokom pandemije uspostavljena dobra praksa u protoku informacija od nas, ka medijima, do građana i da je naš rad u svim segmentima dostupan Kragujevčanima”, zaključio je Delić.
Po UKC-u sve ok
Bez dileme, centralno mesto u zdravstvu tokom pandemije imao je (i ima) Klinički centar, a odgovore iz njega potpisala je Vanja Đorđević, savetnica za odnose s javnošću UKC.
„Univerzitetski klinički centar na dnevnom nivou izveštava medije o lečenju pacijenata obolelih od kovida 19 kroz svakodnevne izveštaje Instituta za javno zdravlje. Izveštaji uključuju broj hospitalizovanih pacijenata, kao i onih sa težom kliničkom slikom koja zahteva intenzivno lečenje”, piše u odgovoru na prvo pitanje.
Kada je reč o ograničenjima zbog centralizovane distribucije podataka, odgovor je da „UKC Kragujevac pruža sve relevantne informacije u skladu sa Zakonom o pravima pacijenta i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti”.
Na pitanje da li postoji selektivno dostavljanje informacija u zavisnosti od uređivačke poltike medija odgovor je kratak – ne!
UKC nema zamerke na način informisanja gradskih medija o pandemiji, kažu da su informacije objektivno plasirane, a o predlozima za unapređenje obaveštavanja građana navode:
„Deleći, verujemo, naš zajednički cilj da unapređujemo zdravlje više od dva miliona stanovnika centralne Srbije koji su upuće ni na nas kada je reč o najvišem nivou zdravstvene zaštite, UKC je na raspolaganju za predloge čije bi ostvarenje bilo u dugoročnom interesu građana”.
U razgovorima sa novinarima kragujevačkih medija i nekim od dopisnika nacionalnih informativnih kuća dobili smo potvrde dobre saradnje sa Institutom za javno zdravlje, Domom zdravlja Kragujevac i Zavodom za zaštitu zdravlja radnika.
Ove ustanove bile su odgovorne za medije, u susret novinarima izlazili su njihovi rukovodioci, lica zadužena za odnose sa javnošću, ali i drugi zdravstveni radnici – lekari, tehničari, medicinske sestre – koji su radili u kovid ambulantama.
Osim blagovremenih podataka o svemu što se tiče pandemije, a što je u delokrugu rada navedenih ustanova, novinari su dobijali i stručne odgovore, kroz intervjue, izjave ili dokumentarno – reporterske tekstove.
Sve „pod šapom” jednog čoveka
Najveći problem pristupu informacijama bio je u najznačajnijoj zdravstvenoj ustanovi – Univerzitetskom kliničkom centru. Iz njega su posredstvom Instituta za javo zdravlje na dnevnom nivou objavljivani podaci o broju pacijenata koji su na bolničkom lečenju, broju teže obolelih koji su u intenzivnoj nezi i broju izlečenih i otpuštenih sa klinika. Međutim, problem je bio u tome što je za sve informacije o pandemiji bio ovlašćen samo jedan čovek – do skora vršilac dužnosti direktora UKC-a docent dr Predrag Sazdanović (nedavno je „prekomandovan” za državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja). S tom ocenom slažu se svi gradski novinari sa kojima smo razgovarali.
Prema odgovoru iz UKC-a, na realiciji ove ustanove i gradskih medija sve je funkcionisalo dobro i u skladu sa zakonima.
Međutim, taj odgovor je neiskren i netačan, ne sa stanovišta kršenja zakona, već jednogodišnje prakse i iskustava.
Sasvim konkretno, direktor Sazdanović je u komunikacijama sa novinarima pravio očiglednu selekciju po „političkoj pripadnosti” medija. Jednostavno, prihvata da daje izjave ili intervju samo prorežimskim glasilima, podjednako na lokalnom i nacionalnom nivou.
Tako smo mogli da ga vidimo i čujemo samo na Televiziji Kragujevac i beogradskim provladinim medijima, dok su rukovodioci drugih kliničkih centara i bolnica po Srbiji bili mnogo dostupniji svim novinarima. Kolege iz grada koji nikako i nikada nisu mogli da dođu do dr Sazdanovića jedinstveni su u oceni da se on ponašao kao „partijski vojnik”, a ne kao zdravstveni radnik.
Osim toga, zbog centralizovane distribucije informacija, gradski mediji su bili uskraćeni da komuniciraju sa lekarima koji su bili u žarištu borbe sa pandemijom, a to su virusolozi, epidemiolozi, anesteziolozi, pulmolozi, specijalisti za infektivne bolesti…
Njima je uskraćeno pravo na javnu reč, a time su najviše oštećeni građani – konzumenti medijskih informacija. Evo i kako i zašto.
Od lekara specijalista, među kojima je dosta i onih koji su univerzitetski profesori,ovinari je trebalo da čuju i građanima prenesu ne samo slike njihovog napornog rada i požrtvovanja u borbi za živote ljudi, već i korisna uputstva i savete. Na primer, kako se čuvati od zaraze, kako se ponašati u svakodnevnom životu, zašto je potrebno vakcinisati se itd.
Poznato je da je sugestivnost ljudi od stručnog autoriteta za građane mnogo veća od reči onih koji nisu kvalifikovani za to, a posebno od političara.
Nažalost, iz UKC-a sve medijsko na sebe preuzeo je dr Sazdanović. Ne osporavajući mu ulogu u organizaciji rada, njegova uža naučna oblast, kako piše na sajtu Fakulteta medicinskih nauka, je anatomija, a lekar specijalista jeginekologije i akušerstva.
Kragujevački novinari očekuju da će ve-de direktor UKC-a Slobodan Milisavljević, raniji Sazdanovćev zamenik, inače grudni hirurg i redovni profesor, prema medijima imati odnos kao rukovodilac zdravstvene ustanove i uvaženi stručnjak, a ne kao političar u bolnici.
Kada je reč o drugim institucijama zdravstva u gradu, neka nastave saradnju sa medijima kakva je do sada bila, a ne znamo dokle će pandemija trajati i dokle ćemo biti upućeni jedni na druge – u interesu građana.
autori Elizabeta Jovanović i Miloš Pantić
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: slučaj Kragujevac” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.