Koliko se, kako se to kaže, fokus izveštavanja u odnosu na vest “Prvi slučaj korone u Šumadiji” promenio, možda najbolje svedoči predlog Zorana Gavrilovića iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) da tema u medijima bude vakcinacija. Gavrilović je u nedelju (7. novembar) predložio da grupa, u kojoj je veći broj lokalnih medija i organizacija civilnog sektora, zatraži da sve TV sa nacionanim pokrivanjem, umesto poruke – budite odgovorni – ili doda ili samo stavi – vakcinišete se. Da u svojim dnevnim izveštajima prikazuju procenat obolelih koji su vakcninisani, kao i onih koji nisu. Da REM shodno članu 24 i članu 47, stav 1, uspostavi monitoring izveštavanja medija o COVID-u i sankcioniše medijske pružaoce usluga koji svojim izveštavanjem promovišu antivakserske stavove, rešenja i aktere.
Ovaj predlog dolazi skoro dve godine od kako je svet čuo za Covid 19 i godinu i po dana od prvih slučajeva korone o kojima mediji u Kragujevcu izveštavaju. A kako je virus mutirao, tako se menjao, kako način izveštavanja, tako i odnos kragujevačkih zdravstvenih ustanova prema medijima. A Kragujevac se izdvojio po dva ekstremna slučaja – Univerzitetskom kliničkom centru i Institutu za javno zdravlje.
Sada već bivši direktor UKC Kragujevac dr Predrag Sazdanović menjao je odnos prema novinarima onako kako je to činio prvi čovek grada. Pa, dok je na čelu Kragujevca bio Radomir Nikolić, mediji su bili birani u odnosu na bliskost sa Srpskom naprednom strankom. Dolaskom Nikole Dašića na mesto gradonačelnika Kragujevca i Sazdanović, naročito u Dašićevom prisustvu, sa novinarima “otpoljava” komunikaciju.
Jedno se, ipak, ne menja. Lokalni mediji ne mogu da dođu do podatka o broju preminulih u kragujevačkoj bolnici. Glas Šumadije pokušava da dođe do tog podatka tako što, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, informaciju o broju isporučenih limenih sanduka traži od JKP Šumadija, preduzeća koje upravlja Gradskim grobljima. Pošto se preminuli od posledica korone sahranjuju u limenim kovčezima. I dobija je, što nije zvanična potvrda, već pretpostavka.
Drugi pol odnosa gradskih zdravstvenih ustanova u Kragujevcu prema medijima je, u Srbiji poznati, Institut za javno zdravlje. Na prvi poziv Glasa Šumadije, epidemiolog dr Predrag Delić odgovara: “Koliko je za građane važan lek, toliko I tačna informacija”. Od tada je čest sagovornik, ne samo kragujevačkih, već svih medija. Zna I da, na kratkoj pauzi, istrči do redakcije Glasa Šumadije kako bi, uživo na našoj fejsbuk stranici izneo najnovije podatke, ali uputstva koja građani iščekuju.
Direktor Instituta dr Dragan Vasiljević formira viber grupu, u kojoj su svi zainteresovani novinari, I svakodnevno šalje izveštaje o broju analiziranih uzoraka, zaraženih pacijenata, procente, broj pacijenata na lečenju u UKC Kragujevac, kao I onih koji su otpuštenih sa lečenja I iz kojih su gradova. Od početka vakcinacije I broj vakcinisanih, uputstvo građanima gde, I koju vakcinu mogu da dobiju.
Možda je to razlog što u sred pandemije državni revizor istražuje finansijsko poslovanje kragujevačkog Instituta za javno zdravlje.
I direktori Doma zdravlja u Kragujevcu i Zavoda za hitnu medicinsku pomoć uvek su na raspolaganju novinarima I ne prave selekiciju u davanju informacija.
Politika će, međutim, obojiti vesti koje u predizbornom periodu stižu iz Zavoda za zbrinjavanje odraslih Male Pčelice. Tadašnji direktor Zavoda dr Vladica Stanojević, iako funkcioner Srpske napredne stranke, formira svoju listu odborničkih kandidata I ulazi u otvoreni sukob sa poverenikom SNS za Kragujevac Radomirom Nikolićem. Iz Nikolićevog tabora stižu inforamcije o preminulima od korone u Zavodu, čak je organizovana I ekshumacija pacijenta preminulog, ispostaviće se, od druge bolesti. S druge strane, Stanojević uvodi karantin za zaposlene, a o svemu izveštava medije.
Epilog je sledeći: Stanojevićeva lista ne prelazi cenzus i ostaje bez odborničkih mandata; prvi na listi I direktor Zavoda nakon izbora priveden je pod optužbom za malverzacije; nova direktorka je zatvorenij za medije.
A kako su, i da li su, izveštavanjem lokalnih medija u vreme korone zadovoljni građani? Koliko puta smo samo protekle korona zime čuli da se (sem hitnih) hirurški zahvati odlažu? Koliko je još pacijenata bilo uskraćeno za uobičajen način lečenja zbog ulaska zdravstvenih ustanova u Covid sistem?
Pojedini zdravstveni radnici upozoravali su da su građani Kragujevca i regije lišeni mogućnosti da se redovno leče, jer su svi pregledi, dijagnostika, operativni program, zaključno sa lečenjem onkoloških pacijenata, svedeni na minimum, odnosno rade se samo hitne intervencije, dok su redovni zahvati na čekanju. U anketi koju je u aprilu ove godine objavio Glas Šumadije, većina učesnika tražila je i informacije o lečenju nekovid pacijenata.
Građanska aktivistkinja Aleksandra Kostić kaže da nije zadovoljna izveštavanjem lokalnih medija tokom pandemije korona virusa. Smatra da su mediji promovisali vladajuću stranku, da nisu izveštavali o “bitnim bitnim stvarima za život građana Kragujevca”.
- Mediji ne izveštavaju o zagađenju, o tome ko I zašto, recimo, kopa trotoare…, ocenjuje Aleksandra Kostić.
Za razliku od ove građanske aktivistkinje, novinar FoNet-a i dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Kragujevca Branko Vučković ocenjuje da je “izveštavanje lokalnih medija u Kragujevcu tokom pandemije virusa korona bilo je zadovoljavajuće, s obzirom na ograničene ljudske, finansijske i tehničke resurse kojima su raspolagali i ograničene izvore informisanja na lokalnom nivou”.
- Verovatno zbog nesnalaženja u novonastaloj situaciji, ali i zbog neretko zbunjujućih stavova državnih funkcionera i zdravstvenih zvaničnika, većina lokalnih medija nije iskazivala ambicije da javnosti ponudi nešto više od osnovne informacije.
Oni iskusniji i hrabriji, sa većim profesionalnim ambicijama i znatno višim novinarskim standardima poput portala „Glas Šumadije” i „Kragujevačkih novina”, uspevali su da, i u tako ograničenim uslovima delovanja, produkuju sopstvene analize i komentare i objave zapažene intervjue sa kopetentnim i respektabilnim sagovornicima i tako građanima pomognu da sagledaju širi kontekst korona krize, kaže Vučković.
Ovaj iskusni novinar ocenjuje da su lokalni mediji “uporno i strpljivo probijali prvobitnu informativnu blokadu na lokalnom nivou, otvarajući prostor malobrojnim predstavnicima struke i nauke koji su se odvažili da iznose svoje stavove i da sa novinarima dele relevantne informacije od interesa javnosti, otvorili su se i drugi izvori informisanja, pa se krug sagovornika proširio”.
Osnovna zamerka koja se može uputiti većini lokalnih medija je apsolutni nedostatak profesionalne ambicije i možda hrabrosti da počnu da se bave istraživačkim temama, a ta zamerka je dobila na značaju u vreme ove epidemije, smatra Vučković.
- Mislim da bi na tom planu moglo dosta da se popravi, uz samo malo više angažovanja i odgovornosti prema građanima. U tom pogledu lokalni mediji bi u svakoj prilici, kada do neke informacije ili sagovornika ne mogu da dođu u Kragujevcu, odgovarajućeg sagovornika trebalo da pronađu u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili nekom drugom gradu. Srbija je bogata pametnim, obrazovanim i stručnim ljudima, treba ih samo potražiti.
Vučković ima savet i za mlađe novinare: Da iskoriste svaku priliku, a posebno konferencije za novinare, da sagovorniku postave pitanja koja interesuju građane, njihove roditelje, prijatelje, komšije…
- Jer, nema nezgodnih pitanja! Novinar predstavlja javno mnjenje i nijedno pitanje postavljeno na pristojan način, nije „nezgodno”. Novinar koji razmišlja o tome da li će se sagovorniku pitanje svideti ili ne, treba ozbiljno da razmisli da li je novinarstvo prava profesija za njega.
autorka Jovanka Marović
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: slučaj Kragujevac” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.