Slučaj Miroslava Jovanovića, dugogodišnjeg urednika kragujevačke „Svetlosti“, koji je odlukom Apelacionog suda obavezan da svojoj bivšoj firmi isplati oko 1,5 miliona dinara naknade za izgubljene sudske sporove, predstavlja presedan u dosadašnjoj praksi kažnjavanja novinara, saglasili su se učesnici tribine “Slučaj Miroslava Jovanovića- sudska praksa i novinarska solidarnost”. Na skupu je ocenjeno da drastični slučajevi poput ovog, predstavljaju jasnu poruku svima koji se bave novinarstvom, šta bi im se moglo dogoditi, ali istovremeno i dokazuju da još postoji novinarska i građanska solidarnost.
Učesnici tribine, predstavnici najvećih novinarskih udruženja u zemlji, istakli su da do sada nije zabeležen slučaj da neki mediji od svojih urednika ili novinara potražuje deo dugovanja nastalih po osnovu već isplaćenih sudskih kazni.
“Udruženje novinara Srbije smatra da je reč o odluci koja ugožava slobodu medija i novinarstva, kao i pravo na rad. Ovako visokim kaznama ne uništava se samo jedan čovek, već čitav sistem, a sve što se u vezi sa ovim slučajem dogodilo dokazuje da pravo i pravda ne idu pod ruku”, rekao je Slobodan Radičević, član Uprave UNS-a. On je istakao da bi ovaj presedan trebalo da bude opomena i svim novinarskim udruženjima da ne dozvole da se nešto slično dogodi još nekom kolegi, već da se ranije uključe i iskažu soldarnost, ne samo prikupljanjem sredstava. već i drugim mehanizmima koji su im na raspolaganju, a koje, kako je rekao, kada hoće, imaju moć da sprovedu. Član uprave UNS-a je najavio da će to udruženje donirati 50 000 dinara za Jovanovića i pozvati svoje članove da pomognu kolegi iz Kragujevca.
“U jednom zapuštenom društvu, poput našeg, na dnevnom nivou se javljaju problemi sa kolegama koji nemaju više para za golu egzistenciju, rade u lošim uslovima, u većini lokalnih medija uz pomoć štapa i kanapa i koji su na sve to, još i pritisnuti od aktuelne vlasti, koja ne bira sredstva da vas ponizi i unizi. Zbog svih tih okolnosti, mi reagujemo u ekstremnim slučajevima, a ne sistemski, jer zbog mnogobrojnih problema kojima smo ponasob opterećeni, nedovoljno radimo za opštu stvar. Zato mislim da je ovo poslednji trenutak kada mi možemo, ne samo da pomognemo Miroslavu, već da spasimo našu profesiju i ubedimo nove generacije da ima smisla baviti se novinarstvom”, rekao je Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a. On je naglasio da u aktuelnom sivilu slučajevi poput ovog dokazuju da još uvek “mrda” ta novinarska solidarnost i empatija, što budi nadu.
Da bi soldarnu akciju pomoći penzionisanom novinaru Miroslavu Jovanoviću trebalo usmeriti ka dijaspori, odnosno mladim ljudima u emigraciji koji su napustili zemlju, a dele naše vrednosti, smatra Nedim Sejdinović, donedavno predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine i član Radne grupe za bezbednost novinara. On je objasnio da je nakon poziva građanima da doniraju sredstva kako bi portal “Autonomija”, čije je urednik, uspeo da isplati kaznu od 400.000 dinara, koja je ugrozila opstanak tog medija, najveći deo novca stigao upravo iz inostranstva. On je naglasio da bi trebalo iscrpeti sve moguće sudske instance, uključujući Evropski sud za ljudska prava, ako je to moguće, uz ocenu da je reč o najboljoj instituciji na svetu kada je reč o zaštiti medijskih sloboda. Prema tumačenju tog suda, objasnio je Nedimović, novčana kazna koja ugrožava funkcionisanje medija smatra se direktnim atakom na medijske slobode. “Ukoliko bi ovaj slučaj stigao do Evropskog suda za ljudska prava, on bi sigurno bio jedan novi presedan, jer ne samo da je zbog visine kazne jedan mediji ugrožen, već novinar ostaje bez kuće. Mislim da će to biti jedan veoma interesantan slučaj, koji će našu zemlju dodatno unazaditi u procenama medijskih sloboda”, zaključio je Sejdinović.
Direktorka Fonacije Slavko Ćuruvija, Ivana Stevanović, govorila je o donatorskoj akciji koja je organizovana nakon što je novinaru Miroslavu Jovanoviću iz Grocke zapaljena kuća, a u koju se uključio veliki broj građana. “ I ovde u slučaju Miroslava Jovanovića imamo taj presedan koji ljude prosto nagoni da se uključe, jer to je nešto što prevazilazi tu “punu čašu”, kada kažemo “pa, ovo stvarno nije normalno i ovo ne može”. Ti slučajevi su zapravo jasna poruka svakom ko se bavi novinarstvom, a koja glasi “pazi šta radiš, jer svašta može da ti se desi, zapalićemo ti kuću, možeš da budeš prebijen, na kraju krajeva, paži šta radiš jer ni tvoja medijska kuća neće stajati iza tebe. Mi sada imamo situaciju da više ne postoji ni jedna karika za koju biste vi mogli da se uhvatite i da vam bude podrška i onda je zapravo jedina podrška javnost”, rekla je Stevanović. Ona je ocenila da je sve uočljivija zloupotreba državnog aparata za obračun sa novinarima, koja se ogleda kroz razne inspekcije, sudske presude, iscrpljivanje, sa čim naročito mali mediji u lokalnim sredinama apsolutno više ne mogu da se nose.
Penzionisani novinar Miroslav Jovanović je u svom obraćanju prisutnima rekao da se oseća kao prosjak koji od nekoga kamči, traži, treba da moli da dobije neki dinar. “To je veoma neugodna pozicija. Ja sam istovremeno vrlo miran i vrlo uznemiren. Miran sam zbog toga što mi je mirna savest, jer znam da u tekstovima koji su objavljivani 2004 i 2005. godine ni na koji način nisam kršio ni jedno profesionalno novinarsko pravilo. Znam da su to bila montirana sudjenja. Ako bi danas trebalo da objavim one tekstove, zbog kojih je “Svetlost” plaćala onolike kazne, pa su onda naknadno to preneli na mene, ja bih ih opet objavio. Zakon o informisanju nije narušen, kodeks nije narušen„ rekao je Jovanović. Kako je napomenuo, uznemiren je jer treba sakupiti ogroman novac koji niko od novinara u životu nije video, pa je u velikoj neizvesnosti da li će moći da spase kuću. On je zahvalio organizatorima donatorske akcije, kao i svim organizacijama i pojedincima koji su se uključili.
Na tribini, koju je u okviru akcije Solidarno za Miroslava Jovanovića, organizovao Šumadijski centar za građanski aktivizam Res publika, bilo je reči i o brojnim drugim slučajevima raznih vrsta pritisaka, pretnji i sudskih procesa koji se vode protiv novinara u Srbiji. Pokrenuto je i pitanje transparentnosti rada sudova, a učesnici tribine su ocenili da sudije ne razumeju dovoljno prirodu medija i pitanje slobode izražavanja, zbog čega je neophodno raditi na njihovoj edukaciji, ali i oslobađanju od straha, kojim su okovane, ne samo sudska i novinarska profesija, već srpsko društvo u celini.