Kragujevac, nekada slavna prestonica rock‘n‘roll-a, danas je sve češće domaćin nekim drugim muzičkim žanrovima. Većina mladih posećuje kafane i klubove, dok su za koncerte, uglavnom, slaba interesovanja. Pitam se zbog čega dozvoljavamo da ono što nas je nekada proslavljalo i kao grad činilo prepoznatljivim, pada u zaborav? Da li samo pokušavamo da slepo pratimo trendove koje nam drugi nameću, ne trudeći se da sačuvamo prepoznatljivi duh grada?
Kao neko ko jako poštuje ono što je ostalo od alternativne scene Kragujevca, otišla sam do Doma omladine, da potražim odgovore.Dom omladine oduvek je bio pravo mesto za ljubitelje dobrog zvuka, šutki i jeftinog piva. Ispred ulaza zatičem petoro ljudi. Daleko od onoga što sam očekivala, znajući da se nekada, pred koncerte, red prostirao niz ulicu, sve do Đačkog trga. Prolazim pored grupe momaka, koji su vidno iznervirani što moraju da plate ulaznicu koja košta dvesta dinara.U trenutku pomislim “Pa, nije ni čudo što je rock‘n‘roll propao!”, ali već u sledećem se tešim “Dobro je, bar su tu”.
Uviđam da se Dom nije puno promenio, iako je prošlo mnogo godina od vremena kada sam ovde počela da izlazim. Stižem u pravom trenutku, jer je u toku tonska proba, a na bini jedan od organizatora Metal Festa, grupa Steel Hornet, Kragujevčani.
Najzad poznato lice, frontmen grupe Radisav Grbović, moj je drug iz osnovne škole. Čekam ga nakon koncerta u jednoj od prostorija koju zovu backstage-om, iako je daleko od toga.
Predstavi kratko bend Steel Hornet?
“Ideja o osnivanju benda potekla je od dvojice momaka koji više ne sviraju u grupi. Bend je osnovan 2014. godine i trenutno ga čine Dušan Anđelković-gitara, Lazar Zakić-bas, Đorđe Paunović-gitara, Boža Petrović-bubanj i vokal Radisav Grbović, to jest ja.”
Da li mislite da je odziv publike večeras bio dobar?
“Pamtimo i bolja vremena, ali zadovoljni smo što je i ovoliko ljudi došlo da se zabavi sa nama i samim tim nam pruži podršku da nastavimo da sviramo, ali ujedno i da da šansu ovoj vrsti muzike.”
Smatrate li da je novi talas komercijalnog zvuka doprineo tome?
“Prvenstveno, nedovoljno medijske pažnje, slab odziv publike, pa i međusobna netrpeljivost između bendova. Umesto da podržavamo jedni druge, gledamo se kao konkurencija. A, i ne može se baš reći da smo mainstream, što nikako i ne želimo da budemo.”
Znači, ovo radite iz ljubavi? Kako stojite na finansijskom polju?
“Naravno, ljubav prema muzici je najbitnija. Što se finansija tiče, nije baš isplativo. Svako od nas ili radi ili ide na fakultet, tako da se slobodno može reći da nam je ovo hobi.”
Da li mislite da je uopšte moguće baviti se profesionalno ovom vrstom muzike i živeti od svirki?
“Nažalost, to je nemoguće.”
I pored svega, nastavljate da svirate, a izbacili ste i novu psemu. Mislim da zvuči super!
“Da, hvala. Povodom prvog EP-ja i prvog Metal & HC Festa u Kragujevcu odlučili smo da izbacimo svoj prvi, promotivni, demo materijal. U pitanju je pesma Master.”
To je odlična vest! Želim vam sreću u daljem radu.
“Hvala ti. Nadamo se da ćemo u budućnosti privući još publike i uticati na nove generacije koje dolaze na naše koncerte da ne zaborave metal, punk, rock‘n‘roll i hardcore muziku.”
Zahvalila sam se i pustila momke da uživaju u ostatku večeri, a ja sam i dalje opijena atmosferom, nakon svirke krenula dalje. Dok sam polako koračala glavnom ulicom, osluškujući zvuke koji dopiru iz okolnih lokala, nisam mogla, a da se ne zapitam: Hoće li retki preostali čuvari tvrdog zvuka uspeti da svojim radom, trudom i entuzijazmom utiču da Kragujevac sačuva epitet rock‘n‘roll grada? Organizacija Arsenal festa svakako je najznačajniji korak u tom pravcu, ali festival traje tri dana, a grad bi trebalo da ima aktivnu scenu tokom cele godine.
Ivana MARKOVIĆ
Tekst je napisan u okviru projekta „Mladi novinari za odgovornu profesiju“ koji uz podršku Ministarstva kulture i informisanja sprovodi Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika“