Prvi sajam knjiga u Beogradu održan je pre 60 godina. U glavnom gradu tadašnje Jugoslavije, okupili su se veliki književnici iz svih delova sveta. Uz to što je najstarija, Sajam knjiga je već decenijama i najvažnija manifestacija u regionu, a poslednjih godina i najposećeniji kulturni događaj u Srbiji. Iako uspeva da godinama održi svoj kultni status, beogradski sajam se vremenom itekako menjao. Nekada su, na primer, posetioci satima čekali da im Ivo Andrić potpiše knjigu. Danas se u redovima strpljivo čeka na potpis modne blogerke, Zorane Jovanović, poznatije kao Zoranah.
Ali, znate kako kažu: „Svako vreme ima svoje junake“. A junake biraju čitaoci. Samo, treba li ipak da se zapitamo kako je evoluirala naša književnost proteklih decenija? Kako smo mi evoluirali zajedno sa njom? Jer, Ivo Andrić je decenijama nakon prvog pojavljivanja na sajmu dobio salu koja je nazvana njemu u čast, dok je Zorana nedugo nakon učešća, sudeći prema broju prodatih knjiga, dobila pozamašnu svotu na svom bankovnom računu.
Desanka Maksimović je jednom prilikom o sajmu rekla: “Pogledajte ovu ogromnu količinu tajni oko sebe! Na Sajmu knjiga se uvek osetim više tužna nego radosna: Da poživimo stotine godina, ne bismo stigli otvoriti sve ove školjke bisera ljudske misli, pune vatre srca i oluja mašte …”. Pitam se da li bi velika pesnikinja i danas našla toliko bisera na sajmu ili bi mislila da je više praznih ljuštura? Hiljade i hiljade naslova na jednom mestu, različiti izdavači, povezi, izdanja … različiti jezici … za svaku starosnu grupu. Sajam prilagođen svima, koji svake godine beleži sve veći rast broja posetilaca i sve manju prodaju knjiga.
Ali, zato su cene zakupnina u sajamskim halama paprene, zarađuje se od prodaje ulaznica i od parkinga, koji se naravno, naplaćuje. Jer je i ovde, kao i u svakom poslu, primarni cilj profit. Danas je izgleda na ceni samo kultura od koje se zarađuje.
Poslednji Sajam knjiga doneo je pregršt novih izdanja i puno reizdanja, bilo je tu poznatih, ali i još uvek anonimnih pisaca. Bilo je međutim i starleta, pevača, političara, raznih tabloidnih likova, koji su uz meze i alkohol prekraćivali vreme… Bolje rečeno, bilo je svega na jednom mestu.
Nakon godina pauze, na sajmu je nastupila i kragujevačka biblioteka „Vuk Karadžić“, pod pokroviteljstvom grada Kragujevca, jer su nadležni izgleda shvatili da ipak vredi uložiti neki dinar u kulturu. Za kragujevačke pisce koji su se predstavili publici, sajam je ispunio očekivanja, pošto su promovisali svoja dela i i imali priliku da se druže sa kolegama.
Na pitanje kako komentariše dešavanja na Sajmu, Tatjana Janković, koja je kao autor prvi put učestvovala na štandu kragujevačke biblioteke, objasnila je da se oni ne služe marketinškim trikovima, jer se ne bave proizvodnjom komercijalne robe. “Biblioteka, i kao izdavač, a i po prirodi svog poslovanja, ima drugačiji zadatak, koji je pre svega usmeren na negovanje vrednosti koje su novčano neiskazive,” rekla je ona i dodala da među najveće prednosti beogradskog sajma knjiga spada to što je najveći u zemlji, što znači da svako može da zadovolji svoje čitalačke potrebe. Ipak, smatra da će se privilegovana mesta u najvećoj hali, ukoliko se nastavi sa istom sajamskom politikom, za par godina svesti na izložbeno–prodajni prostor za svega tri izdavača, dok će manje, a značajne izdavačke kuće biti sasvim izgurane.
Odsustvo pojedinih već se primećuje. Na poslednjem sajmu, recimo, nije bilo „Paideie“. Godinu ranije od sajma je odustala i izdavačka kuća „Booke“. Njen vlasnik Ivan Bevc je govoreći o razlozima za takvu odluku, objasnio da su prvih par godina učestvovali na sajmu, jer su mislili da je to normalno i da tako treba da bude. Deli mišljenje mnogih da je pojam sajma poslednjih godina počeo da se poistovećuje sa vašarom, na kome je sve manje stranih izlagača i gostiju. “Sajam je postao džinovski diskont, gigantska slika i prilika ovdašnje kulturne i svake druge realnosti u kojoj nam je toliko dobro da treba da nas je sram, ” rekao je Bevc u intervjuu za „Newsweek“.
Bilo kako bilo, na društvenim mrežama i forumima danima je vođena diskusija o Sajmu knjiga. Jedni su ga hvalili, drugi se zgražavali. Neki su išli kako bi iskoristili priliku da pazare omiljenu literaturu, pojedini da bi se slikali sa poznatima. I taj nas kontrast vraća na naše junake s početka priče – Andrića i Zoranu, koji su odabrani kao predstavnici dva sajma u velikom vremenskom razdoblju. Mnogi bi umesto zaključka rekli: „Nekada nije mogao svako da piše i prodaje knjige. Danas može.“ I to je verovatno tačno. Ali, vremena se menjaju … A sajam je samo ogledalo pisaca, izdavača i čitalaca. I Zorana verovatno neće dobiti salu koja će se zvati po njoj, ali će zato sigurno biti pomenuta na mnogim predavanjima koja se tiču marketinga, brendiranja, uticaja društevnih mreža i medija, a njeno ime biće trajno zabeleženo na listi autora najprodavanijih naslova na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.
Do sledećeg sajma.
Jasna MILADINOVIĆ
Tekst je napisan u okviru projekta „Mladi novinari za odgovornu profesiju“ koji uz podršku Ministarstva kulture i informisanja sprovodi Šumadijski centar za građanski aktivizam „Res Publika“