Lokalni mediji, koji imaju dvosmernu komunikaciju sa publikom i u koje građani često imaju više poverenja, profesionalnim izveštavanjem i adekvatnim pristupom temi dugoročno mogu doprineti podizanju otpornosti na nasilje čitave zajednice, pa tako i njenih najmlađih članova. Ovo je jedan od zaključaka okruglog stola “Izveštavanje o nasilju – lokalni mediji u potrazi za rešenjima”, koji je u organizaciji Medijskog skloništa Kragujevac održan u prostorijama Biznis inovacionog centra.
Nedavni tragični događaji u Beogradu i Mladenovcu su, pored ostalog, još jednom ukazali na problem neprofesionalnog izveštavanja i brojna kršenja ljudskih prava koje su učinili pojedini mediji. Iako ovakvih primera u Kragujevcu nije bilo, smatrali smo da kao odgovorni medijski profesionalci treba da pokažemo inicijativu, diskutujemo i osmislimo rešenja ili predloge kojima bismo mogli da doprinesemo smanjenju ili suzbijanju negativnih pojava koje kompromituju novinarsku profesiju i čine štetu društvu. U tome su nam pomogli novinarka i ekspertkinja za izveštavanje o žrvama nasilja Jovana Gligorijević i specijalni pedagog Boris Hermana, koji su pružili stručne uvide i ponudili konkretne savete kako da unapredimo rad.
Prema rečima novinarke Jovane Gligorijević, mi u državi imamo jednu ogromnu krizu koja još uvek traje i koju je potrebno medijski pokriti. U toj krizi ne snalaze se institucije, ne snalaze se građani, pa ni mediji. Kako je objasnila, priča o informisanju o nedavnim tragičnim događajima je zapravo priča o izveštavanju u kriznim situacijama. Prvo pravilo je ostati smiren i bistre glave, ali kako je napomenula, sve to ne vredi ništa u situaciji kada nadležni prekrše sva moguća pravila i norme. Ipak, od novinara se očekuje da poštuju profesionalni kodeks, naročito u situacijama koje izazivaju veliko uznemirenje javnost, napomenula je Gligorijević.
Specijalni pedagog Boris Herman istakao je da je u kriznim situacijama važno da se potrudimo da sačuvamo prisebnost, da zaustavimo negativne priče i da ubedimo javnost da nema nikakve koristi od iznošenje detaljnih informacija o počiniocu ili žrtvama. On je naveo da u Americi, na primer, u takvim situacijama obično gradonačelnik ili šerif izlaze u javnost i imaju tačno utvrđen šablon, gde samo upišu broj stradalih i broj ranjenih. Kako je objasnio, to su izjave koje su pravno utemeljene i osmišljene tako da ne budu okidač za nove zločine ili nepotrebno dodatno uznemirenje javnosti. Iako se nadamo da se slične tragedije u Srbiji nikada više neće ponoviti, nesreće su neminovne, napomenuo je Herman i dodao da zato treba da postoje različite vrste protokola o postupanju u takvim situacijama, pa tako i oni koji se tiču informisanja.
Tokom savetovanja i razgovora novinara, urednika i stručnjaka, naglašena je važna uloga lokalnih medija u promovisanju pozitivnih priča i afirmativnih primera iz zajednice. Ukazano je na neke od tema koje bi trebalo medijski obraditi, poput vršnjačkog nasilja ili protokola o evakuaciji učenika prilikom dojava o bombama, jer se na taj način doprinosi izgradnji otpornosti društva i primerenijoj reakciji kada se negativni događaji dese.
Okrugli sto “Izveštavanje o nasilju – lokalni mediji u potrazi za rešenjima” bio je prilika da demonstriramo da naša medijska zajednica prepoznaje da postoje problemi, ali i da pokažemo našu rešenost da štitimo javni interes u informisanju pri izveštavanju o nasilju, negativnim društvenim pojavama i fenomenima i da radimo na unapređenju profesionalnih i etičkih standarda, sa posebnim naglaskom na zaštitu prava žrtava, dece i omladine i osoba iz ranjivih društvenih grupa.
