Ritam grada
Vanredni događaji i nesreće, poput požara, poplave ili, kao što se nedavno desilo u Pirotu curenja amonijaka, teraju nas da se zapitamo da li imamo kvalitetan način zaštite i uzbunjivanja. Kada su objekti kolektivnog stanovanja u pitanju, posebno opasan izazov mogu predstvaljati požari.
Pre pet godina Novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada nije ostavio mogućnost da zgrada nema upravnika. Ako stanari ne izaberu nekog iz svojih redova ili profesionalnog, biće im dodeljen prinudni upravnik. Na taj način personalizuje se odgovornost za sve šta se u zgradi dešava, a zatim upravnik na sastancima predočava i odgovornost stambene zajednice u celini, odnosno svih vlasnika posebnih delova.
U našem gradu već dugo funkcioniše i “Kragujevački kućni savet”. Predsednik tog udruženja Dragan Šimšić navodi da je taj zakon doprineo da se podigne svest o odgovornosti, te da je danas u kragujevačkom soliterima situacija daleko bolja nego ranije.
Da je idealno nije, ali da je bolje – svakako jeste. Kada to kažem, pre svega, mislim da su u zgradama prekontrolisane hidrantske mreže, proveren pritisak vode, zamenjeni ventili, nabavljeno makar po neko vatrogasno crevo i mlaznica, ako već nije bilo novca da se kupi za svaki sprat. Većina zgrada ima i PP aparate koji su se sukcesivno nabaljali kako se punio investicioni fond zgrade, a mi kao Kragujevački kućni savet smo dali doprinos na način što smo uputili preporuku upravnicima da sa kablovskim operaterima ispregovaraju donaciju PP opreme kao preduslov za ulazak operatera u zgrade i kabliranje ulaza optičkim kablovima. Nije bilo lako, jer niko ništa ne želi za džabe da da, pa smo bili prozivani da favorizujemo jedne ili druge kablovske operatere, ali vreme iza nas je pokazalo svrsishodnost tog zajedničkog stava svih upravnika iz redova Kragujevačkog kućnog saveta, kaže Šimšić.
Prema njegovim rečima, najveći broj zgrada u Kragujevcu trenutno ima najosnovnije elemente protivpožarne zaštite, ali neki savremeniji vid prevencije u zaštiti od požara, u smislu tehničkih sistema zaštite, koji vrše automatsku dojavu i/ili gašenje požara, najveći broj zgrada nema.
Namena takvih sistema je da detektuju izbijanje požara, alarmiraju zainteresovane strane i aktiviraju sisteme za automatsko gašenje kako bi sprečili širenje požara i nastanak štete. Ove sisteme sugrađani mogu da vide u tržnim centrima, hotelima, prodavnicama, proizvodnim halama, ali takvih sistema nema u većini zgrada, možda samo u novijima, a njihova ugradnja u starijim zgradama bi bila jako skupa, a i tehnički vrlo zahtevna, smatra Šimšić.
Značajna prednost u borbi protiv vatrene stihije može da bude obučenost ugroženih za reagovanje u kriznim situacijama. Udruženje Kragujevački kućni savet bavi se i tim segmentom.
Do sad smo u saradnji sa vatrogascima više puta organizovali obuke stanara za rukovanje protivpožarnom opremom i postupanje stanara u kriznim situacijama, a u planu su za 2023. godinu akcije sa kragujevačkim vatrogascima na izvođenju protivpožarnih vežbi spasavanja stanara. Smatram da je ovo jako važno i da osposobljenost stanara da pravovremeno reaguju u situaciji požara u zgradi, može da doprinese prevenciji, a ako se i desi požar, da bude što manja šteta i bez ljudskih žrtava, navodi Šimšić.
On navodi i primere kriznh situacija u kojima je kao upravnik stambene zajednice i sam učestvovao.
U petogodišnjem mandatu imao sam tri krizne situacije u zgradi, od kojih sam lično, kao upravnik, obijajući vrata stana iz koga se širio dim zaboravljene šerpe na upaljenom šporetu, sprečio izbijanje požara u tom stanu. Druga situacija je bila dosta kritičnija, kada je ljubomorni momak odlučio da zapali stan i devojku u njemu, pa je ispolivao hodnik zgrade i vrata stana benzinom. Upalio i pobegao. Vatra je zahvatila ulazna vrata stana. Gust crni dim je napunio hadnike, ali prisebnom reakcijom nas troje stanara, u pola 12 noću, već posle nekoliko minuta uspeli smo da ugasimo vatru koja je uhvatila vrata stana, da sprečimo da ne uhvati krov zgrade, kao i da otvorimo krovne prozore i rasteramo gust crni dim iz hodnika. Treća situacija je bila sa plinskom bocom i tad nisam bio u zgradi, ali prisebnom reakcijom stanara sprečeno je širenje vatre. Sve ove primere navodim iz razloga što želim da stanari shvate da ne možemo da se prema rizicima od požara odnosimo kao da se požar dešava tamo nekom trećem, već je opasnost realna i zaista je neophodno da stanari kroz edukaciju, vežbu i obuku steknu svest o tome šta treba raditi u kriznoj situaciji i definitivno će to uticati na bolju prevenciju i manju materijanu štetu ako i dodje do požara. Opet iz ličnog iskustva koje sam prethodno naveo imao sam priliku da vidim kako izgleda kad se stanar izgubi u gustom crnom dimu i potpuno dezorjentiše u prostoru. Zato je bitno povremeno organizovati vežbe i edukaciju u zgradama, ističe naš sagovornik.
Upravnicima u Kragujevcu on savetuje da, ukooliko već nisu, što pre uspostave saradnju sa Dobrovoljnim vatrogsnim društvom i Vatrogasno-spasilačkom brigadom. Takođe, ozbiljno bi trebalo razmisliti i o polisama osiguranja.
Upravnici bi trebalo u saradnji sa njima da organizuju protivpožarne i vežbe postupanja u kriznim situacijama. Svakako bih preporučio upravnicima da ugovore kod osiguravajućih društava polise osiguranja, koje osim rizika od požara, uključuju i rizk od odgovornosti za štete pričinjene trećim licima. Kragujevački kućni savet je skup višedecenijskog iskustva naših upravnika u upravljanju zgradama, pa kao i u svakom drugom segmentu i ovde imamo mnogobrojna iskustva, pa ću ih evo ovom prilikom i podeliti sa vama. Zgrada u ulici Vojislava Kalanovića je na žalost imala ozbiljan požar koji je iza sebe ostavio štetu od blizu 50.000 evra. Zgrada nije imala osiguranje i stanari su morali sami da skupe novac kako bi sanirali štetu na krovu. U Ilije Kolovića devojka je posekla nogu na razvaljenoj kapiji dvorišta zgrade, a trenutno je sve na sudu sa zahtevom za nadoknadu štete. U Daničićevoj je crep sa krova zgrade pao na skupoceni automobil i pričinio veliku materijalnu štetu…, navodi prednosti ovagog vida zaštite Šimšić.
Naš sagovornik ističe i da je veoma bitan način kome se i kako poverava upravljanje zgradom, pa i eventualnim rizicima.
Stanari da ne bi trebalo da svoje zgrade prepuste bilo kome na upravljanje, jer već se pokazalo da razne jagodinske i niške firme za upravljanje zgradama, koje nude svoje usluge u Kragujevcu, kad je teško i gusto napuste Kragujevac, a stanare ostave u problemima. O kvalitetu upravljanja, prevenciji svih ovih rizika, o kojima ništa i ne znaju, o tome i ne treba trošiti reči. Kragujevački kućni savet stoji na raspolaganju upravnicima iz redova stanara da im pomogne u organizaciji rada ili ako niko od stanara ne želi da se prihvati obaveze da bude upravnik zgrade preporučićemo neke od naših profesionalnih upravnika, kategoričan je Šimšić.
autor Nenad Živadinović
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.