Pressek
Tokom vanrednog stanja, ali i kasnije, tokom pandemije kovida 19, za mnoge Kragujevčane centralno mesto na kome su tražlili informacije vezane za sitauaciju u gradu na Lepenici bila je Facebook grupa „Kragujevac u borbi protiv kovida 19“.
Grupu je pokrenula novinarka nedeljnika Vreme, inače Kragujevčanka, Jovana Gligorijević. Osnovna ideja bila joj je da se u grupi razmenjuju informacije gde se mogu nabaviti maske, alkohol i ostali dezinficijensi, no ubrzo su počeli da objavljuju sve relevantne, a pre svega lokalne informacije o pandemiji.
Kao administratori odmah su se priključili Suzana Đorđević, Katarina Milićević, Miroslav Miletić i Anita Pratljačić. Od početka su postavili jasna pravila – nema teorija zavere, nema negiranja postojanja virusa, nema priče o štetnosti vakcina.
Ova Facebook grupa svakako je jedan od dobrih primera kako se u vanrednoj situaciji na jednostavan način može organizovati brz protok relevantnih informacija.
– Kao novinarka iz tradicionalnih medija, ne mogu da kažem da je samoorganizovano građansko informisanje pouzdanije i zato mislim da je dobro što ovu grupu vode novinari. Ali isto tako mislim da smo mogli da budemo brzi jer nema urednika, nego dobiješ informaciju, proveriš i odmah puštaš, kaže Jovana Gligorijević.
Imali su doduše, kaže Gligorijević, i mnogo situacija kada su izlazili iz uloge ljudi koji informišu javnost.
Dok su svi zaraženi bili smeštani na Beogradskom sajmu, naš Klinički centar bi ponekad zaboravio da pošalje vozilo po one koji su ozdravili, pa smo urgirali. Dešavalo se da nekom ne stigne poziv za vakcinaciju predugo, pa smo i to rešavali. Najgore nam je bilo kad su svi uzorci za PCR testiranje, poslati u Vatreno oko, naprosto propali, jer nisu propisno prevezeni, pa smo bili zatrpani porukama u kojima su nam ljudi davali svoje matične brojeve, nadajući se da možemo da im nađemo rezultat testa. Jedva smo nekako objasnili svima da davanje JMBG nepoznatim ljudima nije bezbedno, priča Gligorijević.
Nadležni organi blagovremeno i potpuno informišu javnost o rizicima od katastrofa, relevantnim podacima i merama za zaštitu od njihovih posledica, kao i o drugim merama koje se preduzimaju radi upravljanja rizikom od katastrofa, kaže član 9. Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.
Grad Kragujevac brz protok informacija od i ka građanima organizuje kroz Kol centar (broj telefona 0800/ 112-113), dok je centralno mesto za distribuiranje zvaničnih saopštenja Gradskog štaba za vanredne situacije gradska Služba za informisanje.
Po rečima Dragoša Radovanovića, načelnika Odeljenja za vanredne situacije i planiranje odbrane, Kol centar inače služi za prikupljanje prigovora građana po raznim osnovama, u vanrednim situacijama pak putem kol centra primaju se informacije o stanju na terenu, na primer, poplavljenim ulicama i objektima u situacijama poplava.
Od 2012. kada je formiran Situacioni centar imali smo sijaset prilika da se uverimo u način rada. Posebno značajnu ulogu je odigrao u periodu vanrednog stanja, odnosno pandemije, kada smo imali preko 25.000 poziva, rešavanja problema po raznim osnovama. Komunikacija za vreme vanrednih situacija je veoma bitno pitanje. Mi imamo u gradskom štabu zaduženog člana štaba za informisanje preko koga ide komunikacija ka građanima, odnosno preko koga se medijima distribuiraju zaključci naredbe, preporuke, kaže Radovanović.
Radovanović smatra da građani inače nisu dovoljno informisani „o osnovnim postupcima i radnjama kada su u pitanju vanredne situacije li vanredni događaji“. Po njegovom mišljenju, građane bi kontinuirano trebalo informisati o tome kako da se zaštite, šta da preduzmu kada se desi na primer zemljotres ili požar ili poplava, kako da zaštite sebe, svoje bližnje.
Na žalost, nije redak slučaj da ljudi ne znaju da ne bi trebalo da koriste lift ukoliko je u zgradi požar, kaže Radovanović.
Istraživanje „Informisanje građana o vanrednim situacijama: činioci uticaja i modaliteti“, čiji su autori Vladimir Cvetković, Marina Filipović sa Fakulteta za bezbednost Univerziteta u Beogradu, pokazalo je da se o vanrednim situacijama najveći broj građana informiše putem televizije (58,9%). Svaki treći informiše se i putem štampe, 28 odsto putem interneta, a 15,7% slušajući radio, pokazalo je istraživanje
U istraživanju urađenom pre nekoliko godina učestvovalo je 2.500 građana iz 19 gradova i opština Srbije, među kojima je i Kragujevac. Kako je u anketi postojala mogućnost davanja više odgovora 31,2 odsto ispitanika reklo je da informacije o vanrednim situacijama dobija i od ukućana, 14,3 % u školi 14,3%, a 12 odsto u okviru porodice.
autorka Marija Obrenović
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.