U izveštajima Evropske komisije i Reportera bez granica, Srbija već godinama dobija negativne ocene, a metodologija je svrstava u problematične zemlje, kada je reč o medijskim slobodama.
Iako je u 2022. godini zabeležila skok od čak 14 mesta, u godišnjem izveštaju Reportera bez granica, pa je sada 79. od ukupno 180 zemalja, Srbija je zabeležila lošiju prosečnu ocenu nego 2021. godine.
Poražavajuća je i činjenica da se Srbija našla na poslednjem mestu među zemljama Zapadnog Balkana, iza Severne Makedonije, Kosova, Crne Gore i Bosne i Hercegovine. Čitav region i dalje spada u problematične zemlje, a pojedinačne ocene su lošije ili približne prošlogodišnjim.
U izveštaju se navodi da su sve zemlje Zapadnog Balkana bolje rangirane zahvaljujući globalnom padu medijskih sloboda, a ne suštinskom napretku.
Ono što posebno zabrinjava je konstatacija da je Srbija “osvojila bodove u borbi protiv nekažnjivosti”. Ovo je jedna od ocena koja se našla i u izveštaju iz 2021. godine, a u obrazloženju “nekažnjivosti” navedeno je da veliki broj slučajeva nasilja nije istražen u dovoljnoj meri, kao i da novinari trpe verbalne, političke napade od strane državnih institucija.
Takav odnos prema novinarima, kaže se u izveštaju, omogućen je zahvaljujući potpuno polarizovanoj političkoj sceni, u kojoj su novinari podvrgnuti napadima od strane političke elite, koji se kasnije prelivaju na televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Na napade na novinare ne reaguju ni političari na vlasti, ni institucije, uključujući i Regularno tele za elektronske medije (REM).
Pored toga, prema novinarima koji su kritički nastrojeni vrši se diskriminacija i uskraćuje im se pristup informacijama i sagovornicima iz redova vlasti.
U posebno negativnom kontekstu Srbija se uvek pominje i zbog nerešenog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, koje se desilo pre 23 godine. Iako se navodi da postoje napori da se unapredi bezbednost novinara, o čemu svedoči formiranje čak dve radne grupe i SOS telefona, novinari u Srbiji su daleko od toga da se osećaju zaštićeni.
To je, kaže se u izveštaju, u potpunoj suprotnosti sa medijskim zakonom u zemlji, koji je jedan od najnaprednijih i garantuje slobodu izražavanja. Ipak, novinari trpe pritiske zbog kojih deluju u uskom okruženju i često su skloni autocenzuri.
Desničarske grupe targetiraju medije koji izveštavaju o migrantima i izbeglicama, a u još gorem položaju su novinarke koje targetiraju, kako zbog pola, tako i zbog tekstova ili priloga koje objavljuju.
Slični stavovi povodom medijskih sloboda i bezbednosti novinara u Srbiji, istaknuti su i u izveštaju Evropske komisije, u kome se navodi da su politička i medijska klima ostali polarizovani i da njima i dalje dominiraju Srpska napredna stranka i aktuelni predsednik Aleksandar Vučić.
U ovom izveštaju je čak navedeno da u pogledu slobode izražavanja Srbija nije postigla napredak.
Iako su dve radne grupe za bezbednost novinara nastavile da se sastaju i zahvaljujući njihovoj koordinaciji policija i tužilaštvo su brzo reagovali u nekoliko slučajeva pretnji i napada, nasilje nad novinarima i dalje izaziva zabrinutost.
Zbog toga je, po mišljenju Evropske komisije, neophodno u praksi ojačati sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja.
Izveštaj se osvrnuo i na kašnjenje u sprovođenju Medijske strategije, što je uticalo i na izmene najvažnijih zakona, kao što su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima.
Medijska strategija i akcioni plan za njeno sprovođene usvojen je pre dve godine, ali po rečima Tamare Filipović Stevanović, generalne sekretarke NUNS-a, za to vreme ništa iz tog akcionog plana, koji važi do kraja 2022. godine, nije urađeno.
Radna grupa, koja je brojala čak 35 članova, završila je svoj rad u rekordnom roku od tri meseca i nije uspela da nađe zajednički jezik sa predstavnicima vlasti.
Imali sto opstrukciju GONGO udruženja koja su poslala u Radnu grupu nestručne ljude koji su opstruisali rad. Oni su predlagali rešenja koja, ne samo da nisu bila u skladu sa Medijskom strategijom, nego su bila i protivustavna, jer su kršila detalje međunarodnih konvencija koje je Srbija potpisala, istakla je Filipović Stevanović na nedavno održanoj tribini u Kragujevcu.
Država na kraju, dodaje, nije izašla sa Nacrtom tog akta, pa je rad na novom Zakonu o javnom informisanju i medijima nastavljen tek posle više od godinu dana kada je formirana nova Radna grupa.
U međuvremenu, Reporteri bez granica i predstavnici Evropske unije pozvali su Srbiju da stane na put napadima i pretnjama na novinare od kojih su poslednje one upućene novinarki Jeleni Obućini i dnevnom listu Danas.
Reporteri bez granica su još u aprilu 2022. godine zatražili od Srbije da uspostavi pravni sistem koji štiti novinare i pravni okvir koji garantuje nezavisnost medija. Ova organizacija je uputila deset preporuka Srbiji od kojih se neke odnose i na bezbednost novinara.
Traži se sistematična i javna osuda klevetanja i verbalnih napada na novinare, posebno kad su napadači članovi političkih partija. Za političare koji napadaju medije potrebno je uvesti nultu toleranciju, što bi podrazumevalo suspenziju ili primoravanje da se povuku sa važnih funkcija.
Predloženo je i da tužioci preduzimaju hitne mere u slučajevima nasilja nad novinarima, kao i da se omogući istraga koja bi dovela do podizanja optužnica i pravnih postupka.
Iako su preporuke upućene predsedniku i premijerki početkom godine, Reporteri bez granica nisu dobili zvanične odgovore na njih, što samo potvrđuje stavove novinara u Srbiji da političari sve izveštaje međunarodnih organizacija o slobodi medija jednostavno ignorišu.
autorka Violeta Glišić
Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja Res Publika i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Projekat “Za veću bezbednost novinara lokalnih medija” podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.