Glavni cilj etiketiranja nezavisnih novinara kao stranih plaćenika i domaćih izdajnika jeste pokušaj njihove diskreditacije, ali i zastrašivanja, odnosno vid pritiska kako bi se oni zaustavili u svom poslu. Konstantnim napadima i kampanjama koje vode, kako predstavnici vlasti lično, tako i koristeći medije pod svojom kontrolom, stvara se opšta atmosfera neprijateljstva i ugrožava se bezbednost novinara, kaže Bojana Jovanović, zamenica urednika istraživačke mreže KRIK.
Atmosferu neprijateljstva ovaj portal trpi već godinama, jer je u javnosti targetiran od predstavnika vlasti. Nazivali su ih zapadnim špijunima, stranim plaćenicima, optuživali da primaju miliona iz stranih fondova, a sve u cilju da unište predsednika Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.
Oni, nažalost, nisu jedini, jer su termini “strani plaćenici” i “domaći izdajnici”, koji su tako obilato korišćeni u ratnim 90-tim, ponovo aktuelizovani poslednjih godina od strane nosilaca javnih funkcija. Ovim terminima se etiketiraju članovi opozicije, nezavisni novinari, ali i svi građani koji se usude da se kritički odnose prema vlasti.
Međutim, po rečima Jovane Gligorijević, novinarke Vremena, koja se i sama mnogo puta našla među “prozvanima”, vlast ne uspeva da diskredituje i zaplaši novinare, već samo da podilazi svom biračkom telu. Posredno, ipak, može da dođe do zastrašivanja jer neko iz tog biračkog tela može da bude izmanipulisan, da poveruje u takvu retoriku i fizički napadne novinarku ili novinara.
Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika Vreme (foto: PrtSc TVN1)
Fraze “strani plaćenici” i “domaći izdajnici” potekle su direktno iz usta i glave Slobodana Miloševića 1997. godine. On je tada mislio i na opoziciju i na nezavisne medije, a i jedni i drugi su trpeli posledice. Te fraze su bile uvod u hapšenja, praćenja, brutalna prebijanja, a u slučaju Slavka Ćuruvije, i ubistva. One nisu bezazlene i mogu da budu uvod i priprema za brutalno obračunavanje sa neistomišljenicima, kaže Gligorijević.
Ona objašnjava da se način ophođenja prema novinarima tokom vremena izoštrio i postao brutalniji, a poslednji primeri su pretnje upućene novinarima Danasa i koleginici Jeleni Obućini, koje su daleko oštrije i direktnije nego što smo do sada viđali, bar u periodu vladavine Srpske napredne stranke.
Ono što je dodatni problem je što su novinari navikli na ovakav način komunikacije i što se čuju komentari “još jedna pretnja nezavisnim novinarima”. Gligorijević upozorava da je uznemiravajuće što se novinari više ne iznenađuju i što su navikli da budu maltretirani na takav način.
Ovakav stav deli i Bojana Jovanović, koja kaže, da se predstavnici vlasti nezavisnim novinarima tako obraćaju svakodnevno poslednjih nekoliko godina, samo se razlikuje jačina napada, a intenzitet se uvek povećava u situacijama kada se objavi ili izjavi nešto što im nije po volji.
KRIK je trpeo najveće napade kada smo pisali o kriminalnim vezama ljudi iz najužeg okruženja predsednika Vučića ili kada smo insistirali na tome da se razjasne određene veze koje u državi ima klan Veljka Belivuka. Etiketiranje, medijske kampanje i svaki vid pritiska stvaraju animozitet prema novinarima i onda se kao posledica takvog ponašanja javljaju pretnje, ističe Jovanović.
Ona ukazuje da je u takvim situacija novinarima veoma teško da obavljaju svoj posao jer im je ugrožena bezbednost i prinuđeni su više da se bave time kako da zaštite svoje porodice i kolege, nego svojim poslom. Ono što najviše brine, po rečima Jovanović, je što često takvi slučajevi ostaju nerešeni, jer ne postoji volja institucija da na njima radi i da ih rasvetli. Zbog toga je veoma teško biti istraživački i nezavisni novinar u Srbiji.
Osim ugrožene bezbednosti novinari usled ovakvog ophođenja imaju problem i da objektivno obavljaju svoj posao. Tako Jovana Gligorijević smatra da već odavno za to apsolutno ne postoje uslovi.
Ne zato što smo odustali od objektivnosti, nego zato što funkcioneri na vlasti odbijaju da odgovore na naša pitanja, da dođu u studio, da daju izjavu. Mi zato ne možemo da poštujemo pravilo druge strane, jer nemamo ni prvu. Svi smo, protiv svoje volje, postali analitičari i komentatori. Otežali su nam pristup informacijama, do kojih dolazimo tako što “trebimo pirinač” u prorežimskim medijima i proveravamo šta je istina, pa onda komentarišemo i analiziramo, kaže Gligorijević.
Za razliku od nje Jovanović smatra da u oblasti istraživačkog novinarstva, novinari još uvek mogu objektivno da se bave svojim poslom, ali je to znatno teže nego ranije.
U takvim uslovima prinuđeni smo da se, umesto novinarstvom, bavimo drugim stvarima kako bismo se odbranili od napada, pa moramo da objasnimo šta se dešava i zbog čega i to podelimo sa našim čitaocima, kolegama, organizacijama civilnog društva i svima koji nam pomažu u tim situacijama. Drugim rečima, umesto da se bavimo novinarstvom, bavimo se sobom, što i jeste cilj vlasti, kaže Jovanović.
KRIK se od osnivanja, dakle već sedam godina, suočava sa ovakvim napadima i vremenom su naučili kako da se nose sa njima.
Najveća odbrana je naš rad, naše priče, to što smo beskompromisni, nezavisni, što posedujemo integritet, a to naši čitaoci i saradnici znaju. Zato i nismo sami u odbrani svakog pokušaja diskreditacije i zato smo posle svakog napada još odlučniji i uvereniji da radimo pravu stvar, u interesu građana, kaže sagovornica Res publike.
Obe sagovornice složne su u oceni da targetirajući novinare kao “strane plaćenike” vlast ništa ne gubi, a dobija mnogo toga. Sa jedne strane, direktno utiče na pojedince koje napada da prestanu da istražuju ili objavljuju tekstove ili da to ređe čine, ali i šalju jaku poruku drugim novinarima “evo kako ćete da prođete” ili “to će vam se desiti ako odlučite da budete istraživački ili kritički nastrojeni”.
Vlast je dobila propagandnu “caku” kako da svoje birače drži u stalnom strahu od unutrašnjeg neprijatelja i kako da obesmisli svaku tačnu i istinitu kritiku ili izveštavanje o korupciji na najvišem nivou vlasti. Malo li je? Izgubili su jedino poverenje Evropske komisije koja im, zbog medijskih nesloboda, u svojim izveštajima o napretku lupa nežne packe. Za izveštaje Freedom Haose-a i Reportera bez granica nije ih briga. Uostalom kada ti godišnji izveštaji izađu premijerka kaže da ništa od toga nije tačno i tu je kraj priče, kaže Jovana Gligorijević.
Ona ističe da je šira javnost slabo obaveštena o tome šta se dešava u medijskoj zajednici jer im se agresivno pod nos gura Zadruga, pa se sa novinarima solidariše manjina koja prati nezavisne medije. Smatra da oni nemaju snage da stanu u odbranu novinara i da im pritisci na nezavisne medije izazivaju još veći osećaj nemoći.
autorka Violeta Glišić
Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja Res Publika i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Projekat “Za veću bezbednost novinara lokalnih medija” podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.