Kragujevačke novine
Tvrdnje pojedinih opozicionih predstavnika da je višak u budžetu nastao zbog uplate poreza na otpremnine radnika „Fijata” potvrdio je gradski većnik dr Nenad Stanišić, s tim da je ovo jedan deo viška, dok je drugi nastao povećanjem prihoda od poreza na zarade.
Gradska vlast pohvalila se na poslednjoj sednici Skupštine grada viškom prihoda u gradskoj kasi u odnosu na usvojeni budžet, za celih 259 miliona dinara, pa će ukupni iznos prihoda biti 9,81, umesto dosadašnjih 9,55 milijardi.
To je prvi put otkada je SNS na vlasti u lokalu, a to je osam godina, da se rebalans budžeta pravi jer su prihodi veći od planiranih, naglasili su gradski funkcioneri iz vladajuće koalicije. Član Gradskog veća za finansije profesor dr Nenad Stanišić istakao je da višak u gradskoj kasi rezultat dobrih privrednih rezultatata u gradu, što je dovelo do povećanja plata i zapošljavanja, a to povlači i veći porez na zarade koji se sliva u budžet.
Sliku napretka u godini raznih rizika i neizvesnosti, pokvario je odbornik Nikola Nešić pitanjem kako je došlo do povećanja prihoda i koliki je uticaj otpremnina isplaćenih radnicima „Fijata”, od kojih je gradu uplaćen porez. Pripremajući se za ovu sednicu Nešić je dan ranije izjavio za naš list da će članu Gradskog veća za finansije postaviti pitanje koliko je tačno novca od otpremnina po osnovu ove stavke budžeta uplaćeno od strane Republike Srbije.
On je rekao da stranka „Zajedno” najoštrije ocenjuje ovaj način komunikacije i da je to tužna posledica otoremnina i inflacije i nije mesto radovanju, već povećanju odgovornosti, dodajući da je radovanje većem budžetu zbog otpremnina sramota.
Prošetajte samo ulicama Кragujevca, koliko je lokala prazno? Nekad ne treba gledati dalje od zdravog razuma, zaključio je Nešić.
Nije slika grada
Način na koji je vladajuća koalicija predstavila povećanje gradskog budžeta kritikuje i narodni poslanik Stranke slobode i pravde Dalibor Jekić, koji prisustvuje sednicama Skupštine grada. On kaže da je porez na zarade najznačajniji porez svake lokalne samouprave i da je došlo do povećanja plata, što je podiglo kragujevački budžet, a drugim delom on je porastao zbog poreza na otpremnine „Fijatovih” radnika.
On, međutim, smatra da zabrinjava da u gradu nema nekih ozbiljnijih kapitalnih investicija, niti održavanja gradskih ulica. Zato, kako kaže, stanje budžeta ne odražava realno stanje ako pogledamo infrastrukturu. Ovo, smatra on, samo je pokazatelj lošeg stanja u vođenju grada.
Ja sam pogledao sve investicije koje su najavljivali poslednjih godina, od dvorane „Šumadija”, kružnog toka „Mala vaga”, Autobuske stanice, od koje se sada odustaje, izgradnje atletske staze, novog stadiona. Ništa od toga nije urađeno, kaže Jekić.
On navodi da, kako je krenulo, spisak investicija za 2022. godinu je ovim rebalansom budžeta znatno skraćen, što nam pokazuje da se nije ozbiljno pristupilo izradi budžeta. Sada, kaže, imamo urađene dve fasade, od kojih je druga još u radu, a trebalo je da se završe 22 do kraja ove godine. Ulice su, kako navodi, u jadnom stanju, a projekat „Tržnice” je projekat iz kojeg gradska vlast ne zna kako da izađe u nekom razumnom roku, a svi razumni rokovi su prošli.
Bolje bez otpremninaČlan Gradskog veća za finansije profesor dr Nenad Stanišić kaže da porez na otpremnine u „Fijatu” nije posebno pomenut u navođenju šta je dovelo do viška u gradskom budžetu i da se tim otpremninama gradska vlast ne raduje, jer ne gradi budućnost na tome.
On kaže da je došlo do povećanja tekućih prihoda budžeta, a unutar njih do povećanja poreza na dohodak. Rebalansom su te stavke, kako kaže, uvećane za 630 miliona dinara, s tim što je porez na zarade, kao jedan elemenat poreskog sistema uvećan za 260 miliona dinara. Drugi deo, navodi on, je porez na prihod od samostalne delatnosti koji je rebalansom uvećan za 100 miliona dinara i treći deo je „porez na ostale prihode” i on je uvećan za oko 270 miliona dinara. Unutar tog poreza je i porez na isplaćene otpremnine, kaže Stanišić, ali nije sav iznos od „Fijatovih” radnika, već i od otpremnina iz drugih preduzeća, u kojima su one takođe isplaćivane tokom ove godine.
Ne zna se tačno, tvrdi većnik, koliko udeo pripada porezu od „Fijata” jer je uplata od države preko trezora jedinstvena i ne odvajaju se po tome na ime koje otpremnine se uplaćuju. Inače, bivši radnici „Fijata”, njih preko hiljadu, a po nekim informacijama 1.300 primili su otpremnine od 790 evra po godini staža. Po nekim proračunima prosečan staž je devet godina, a oporezuje se po stopi od deset odsto onaj deo koji je veći od zakonom zagarantovane otpremnine od oko 200 evra.
To što pri usvajanju rebalansa nisu saopšteni podaci da u višku budžeta učestvuje i porez od otpremnina bacilo je senku na ovaj rezultat i sumnju da je to trebalo da bude sakriveno. Dr Nenad Stanišić kaže da nije bačena senka na njegovu ocenu da je višak rezultat dobrih kretanja u privredi grada.
Кao podatke koji ovo dokazuju on navodi brojke iz Nacionalne službe za zapošljavanje da je u periodu od oktobra 2021. godine, zaključno sa septembrom ove godine, a taj period obuhvata i otpuštanje radnika iz „Fijata”, povećan broj zaposlenih u Кragujevcu sa 53.253 radnika na 55.394 radnika.
Dakle, u tih godinu dana je oko 2.140 zaposlenih više, kaže Stanišić. Dalje prema podacima NZS na dan 1. januar ove godine na evidenciji nezaposlenih je bilo 15.197 radnika u Кragujevcu, a 1. septembra ove godine 14.283 lica, iz čega se vidi da je broj nazaposlenih smanjen za preko 800 građana, saopštio je većnik.
Takođe, on želi da doda i da je prosečna zarada u Кragujevcu sa 62.542 dinara u septembru prošle godine, povećana na 71.864 dinara u avgustu ove godine, što je povećanje od 15 posto.
Ne može se budžet graditi na otpremninama otpuštenih radnika. To bi bilo za grad najpogubnije stanje. Ovo povećanje gradskog budžeta se zasniva na prihodima koji su direktno rezultat kretanja gradske privrede. Otpremnine su kompenzacija za izgubljenu zaradu, za nenaplaćeni porez na zaradu, koji zbog otpuštanja neće biti naplaćen. Bilo bi mnogo bolje za grad da se to sa „Fijatom” nije desilo, jer bismo u dugom periodu prihodovali od poreza na njihove zarade mnogo više, nego sada što smo dobili jednokratnu kompenzaciju, zaključuje dr Stanišić.
Po mišljenju poslanika Dalibora Jekića sve ovo što se događalo sa rebalansom budžeta zbog viška para jeste plod želje gradske vlasti da se prikaže kao uspešna u svom radu i da je suficit rezultat politike koju su vodili u prethodnom periodu, svesni činjenice da su građani nezadovoljni i zbog nezavršene Tržnice i zbog lošeg stanja infrastrukture u gradu, kao i nerealizacije svega što su obećali 2020. godine kada je ova garnitura došla na vlast.
Кragujevac je četvrti grad u Srbiji i nedopustivo je da se gradonačelnik bavi otvaranjem objekata koji spadaju u održavanje i rekonstrukciju. To je još jedan pokazatelj da grad nema ni jedan veliki projekat u vreme aktuelnog gradonačelnika Nikole Dašića. Jedini projekat koji je on pokrenuo za vreme mandata jeste projekat Trga Radomira Putnika, na koji mi kao stranka imamo primedbu zbog toga što je preskup i zbog izbora ponuđača za određene radove, kaže Dalibor Jekić.
GDE IDE VIŠAК PARA
Za prevoz i „Energetiku”
Suficit ili višak gradskog budžeta od 259 miliona dinara odlukom o rebalansu biće raspodeljen tako što će 115 miliona dinara otići za plaćanje gradskog prevoza preduzećima koja obavljaju tu delatnost zbog poskupljenja goriva, pa će ukupna suma biti 715 umesto 600 miliona dinara.
Za „Energetiku” ide 135 miliona dinara za plaćanje redovne godišnje rate reprograma duga koji grad otplaćuje tom preduzeću i to se smatra doprinosom da ono neće više povećavati cenu grejanja.
autor Miloš Pantić
“Tekst je nastao u okviru projekta “Kragujevački mediji u službi građana- u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“