Ekonomski položaj lokalnih medija dvostruko je lošiji od onih na nacionalnom nivou. Sa jedne strane, marketinško tržište na lokalu gotovo da ne postoji, jer se sve velike kompanije uglavnom reklamiraju u nacionalnim medijima ili na društvenim mrežama. Zbog toga su oni ostavljeni na milost i nemilost projektnom sufinansiranju, koje lokalnim samouprava uglavnom služi za “obračun” sa neposlušnim, odnosno za nagrađivanje lojalnih medija.
U mnogim opštinama i gradovima Srbije, novac na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja dodeljuje se mahom glasilima bliskim Srpskoj naprednoj stranci, dok objektivni i nezavisni mediji ostaju kratkih rukava. Neretko, njihovi projekti uopšte ne dobiju sredstva, pa su prinuđeni da se okreću državnim ili inostanim konkursima. Dodatan problem predstavlja činjenica da ovakvi potezi lokalnih samouprava još uvek nisu naišli na bilo kakve sankcije, ni džavnih organa, a ni javnosti.
U takvim okolnostima, u kojima se Zakon o javnom informisanju tumačio veoma proizvoljno, Grad Kragujevac je dugi niz godina držao neslavno prvo mesto u njegovom potpunom ignorisanju.
Naime, od 2015. do 2020. uopšte nije raspisivan konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja. Tadašnji gradonačelnik Radomir Nikolić tvrdio je da u budžetu nema novca za informisanje, iako su su milioni svake godine uplaćivani na račun Radio televizije Kragujevac, koja je i danas, više od pet godina od poništavanja privatizacije, suprotno važećim zakonima, u vlasništvu Grada.
Za to vreme oporavka Radio televizije Kragujevac, ostali gradski mediji ušli su u fazu sporog odumiranja. Bez reklama i novca sa konkursa, redakcije su dovedene na ivicu egzistencije. Mediji su ostajali bez novinara, koji više nisu želeli da rade volonterski, a neki su bili i pred gašenjem.
Taj period je verovatno najviše pogodio jedini štampani medij u gradu, Kragujevačke novine, čija redakcija se sa 20 zaposlenih svela na svega petoro novinara.
– Mi smo pet godina bili na ivici opstanka, a kada je peta godina bila na izmaku, već je bilo reči o tome da zatvorimo novine. Mnogi saradnici su otišli u tom periodu, nismo mogli da isplaćujemo plate i honorare, a i plaćanje štamparije je bilo otežano. Zapravo, ništa nismo mogli da plaćamo. Poznato je da novac od projektnog sufinansiranja predstavlja značajan deo ukupnih mesečnih i godišnjih prihoda lokalnih medija, objašnjava direktorka Kragujevačkih, Gordana Božić.
Ona kaže da je praksa pokazala da lokalni mediji ni u mnogo bogatijim sredinama, nego što je Kragujevac, ne mogu da opstanu bez pomoći opština i gradova, naročito ako je i oglašivačima prećutno zabranjeno da se reklamiraju u “nepodobnim” medijima.
– U jednom periodu u novinama se niko nije oglašavao jer smo bili na nekoj crnoj listi medija koji su bili protiv vlasti. Bilo je i onih koji su želeli da nam pomognu, pa su tražili zaobilazne načine. Pomagali su, ali pod uslovom da se njihovo ime ne pojavljuje u novinama, ističe Božić.
Gotovo je sigurno da bi Kragujevac ostao bez jedinog štampanog medija, kaže naša sagovornica, da nije formirano Medijsko sklonište koje je lokalnim redakcijama, kroz udruživanje, otvorilo mogućnost da učestvuju na evropskim konkursima.
Ovaj period u medijskoj sferi u Kragujevcu ne pamti po dobrom ni odgovorna urednica Radija Zlatousti, Gordana Jocić, koja kaže da je ovaj radio bio u nešto povlašćenijem položaju, jer polovinu sredstava neophodnih za njegovo funkcionisanje obezbeđuje osnivač, Srpska pravoslavna crkva.
– Drugu polovinu novca dobijamo kroz projektno sufinansiranje, tako da ne mogu da kažem da nismo osetili period kada nije bilo konkursa. Međutim, Radio Zlatousti je u ove dve godine kada je konkurs sproveden, oba puta dobio samo po 400.000 dinara. Ako to uporedimo sa četiri ili pet miliona koliko je potrebno za godišnje funkcionisanje radija, vidimo koliko je to mizeran iznos, ističe Jocić.
Ona upravo u tim minimalnim sredstvima koja se izdvajaju za informisanje u gradu vidi neku vrstu ekonomskog pritiska na medije. Konkurs u Kragujevcu, prema njenim rečima, samo je neka vrsta ispunjavanja forme, čisto da može da se štiklira da je raspisan.
– Ne kažem da gradska uprava treba da izdržava medije, od toga smo davno odustali, ali treba malo više da pomaže rad i podizanje kvaliteta medija koji rade u javnom interesu. Ne možete vi da radite u javnom interesu sa platama od 40.000 ili sredstvima od 400.000 koje dobijete na konkursu. To je možda dovoljno za jednu emisiju, ali radio emituje program 24 sata, 365 dana u godini, kaže Jocić.
Ona smatra da bi jedino ispravno bilo ono za šta su se pojedina novinarska udruženja svojevremno zalagala, a to je da se za informisanje izdvaja dva odsto budžeta grada.
– Onaj ko smatra da je informisanje u javnom interesu manje značajno od drugih oblasti u velikoj je zabludi. Naravno da su važne komunalne i investicije u školstvo, zdravstvo, ali ako nemate pravu informaciju, kako možete da doneste dobru odluku, pita se naša sagovornica.
Da se projektno finansiranje često koristi za disciplinovanje neposlušnih medija svesni su i u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS). Generalna sekretarka NUNS-a, Tamara Filipović Stevanović, ističe da je privatizacija medija u vlasništvu države i paralelno uvođenje projektnog sufinansiranja trebalo da dovede do ravnopravnog položaja svih medija, u smislu da država ipak preuzme odgovornost za informisanje na lokalnom nivou i sufinansira najbolje projekte.
– Međutim, oba ova procesa sprovedene su i dalje se sprovode, ne u duhu Zakona o javnom informisanju, već u suprotnosti sa njim. Trenutni zakonski okvir dovoljan je da se prvobitna zamisao ostvari, a to je ravnopravan položaj svih na medijskom tržištu, ali nijedan zakon ne može da se napiše tako da predvidi sve moguće zloupotrebe i manipulacije, kaže Filipović Stevanović.
Prema njenim rečima, ono što može da se uradi je da se kroz Medijsku strategiju i izmenu Zakona konačno napravi sveobuhvatna analiza medijskog tržišta i da se utvrdi kako da se povećaju komercijalni prihodi lokalnih medija.
Potrebno je i da se na neki način stane na put pritiscima u lokalnim sredinama, pošto mediji koji se kritički odnose prema vlasti ne mogu da dobiju nikakve reklame, jer je ljude strah da plasiraju oglase u njima. Međutim, za sve to je potrebno da institucije počnu da rade svoj posao.
– Situacija koja u Kragujevcu postoji sa Radio televizijom Kragujevac nije moguća ni po postojećem zakonu, ali je problem što se on ne poštuje, a institucije na to ne reaguju. Koalicija za slobodu medija je pripremila Zakon o javnom informisanju i medijima iz senke u kome su pojačene odredbe koje se tiču nadzora njegove primene i kaznenih odredbi. Predviđeno je da odgovorno lice koje se ne pridržava odredbi Zakona bude kažnjeno novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, ističe naša sagovornica.
Novčane kazne su predviđene za sve one poteze koji su u mnogim gradovima i opštinama postali praksa. Tako bi odgovorno lice bilo kažnjeno ukoliko ne raspiše medijski konkurs, ako ne odredi minimalni i maksimalni iznos sredstava koji se dodeljuje po pojedinačnom projektu, neopravdano uskrati učešće pojedinim izdavačima na konkursu ili suprotno Zakonu donese odluku o imenovanju komisije ili rešenje o dodeli sredstava.
Iako se čini da ove odredbe pogađaju suštinu problema, treba biti oprezan jer se mnogo očekivalo i od Medijske strategije koja je usvojena pre dve godine, ali se čini da gotovo ništa nije promenila u sferi informisanja.
autorka Violeta Glišić
Ovaj tekst je proizveden uz finansijsku podršku Evropske unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost udruženja Res Publika i ne odražava nužno stavove Evropske unije.
Projekat “Za veću bezbednost novinara lokalnih medija” podržan je u okviru programa podrške „Safejournalists.net“.