Res Publika
Novac od konkursnog sufinansiranja za pojedine kragujevačke medije, pre svega one tradicionalne, poput novina i radija, jedan je od glavnih izvora prihoda ili garant održivog poslovanja na nestabilnom medijskom tržištu. U nešto boljoj poziciji su gradski internet portali, koji se pretežno finansiraju sredstvima drugih donatora, pa u manjoj meri zavise od novca dobijenog preko državnih i lokalnih konkursa. Komisije koje odlučuju o raspodeli predstavljaju „najslabiju kariku“ projektnog sufinansiranja, a problematični su i vremenski rokovi zbog kojih se na priliv novca, uglavnom, može računati tek u drugoj polovini godine.
„Trista hiljada za gospodu!“, glasila bi parafraza čuvene krilatice Dragana Markovića Palme, kojom bi se ukratko mogla opisati ovogodišnja raspodela novca na pojedinim medijskim konkursima Ministarstva kulture i informisanja. Poput gradonačelnika Jagodine koji svojim sugrađanima za najrazličitije potrebe dodeljuje pomoć od 3.000 dinara, čini se da je i komisija koja je ocenjivala projekte na konkursu za proizvodnju sadržaja u oblasti kulture nasumično odobravala po 300.000 dinara, bez obzira na temu, vrstu i broj planiranih aktivnosti ili tip medija.
I tokom letimičnog uvida u rešenje o dodeli sredstava, ovakav način raspodele javnog novca „upada u oči“, a da je problematičan ocenjuju i pojedini urednici kragujevačkih medija, koji su sa uspehom aplicirali na tom konkursu. Gordana Božić, direktorka jedinog štampanog nedeljnika u Kragujevcu, iako veoma zadovoljna rezultatima Kragujevačkih novina na ovogodišnjim medijskim konkursima, kaže da je teško razumeti principe kojima se komisija rukovodila pri odlučivanju o sufinansiranju sadržaja u oblasti kulture. Navodi da su Kragujevačkim novinama na tom konkursu odobrena tri puta manja sredstva u odnosu na planirani budžet. Sa tim novcem, kaže, teško je sprovesti projekat koji traje pet meseci, na način kako je to prvobitno zamišljeno.
Mislim da odluka komisije da skoro svima odobri po 300.000 dinara nije u redu i da je trebalo malo napraviti neke razlike, jer je jasno da nisu isti troškovi, na primer, jednog internet portala i jednog štampanog medija. Sem toga, sve je poskupelo, a nama su ove godine sredstva na konkursu za kulturu umanjena u odnosu na prošlu, kada smo dobili 400.000 dinara, ističe Gordana Božić.
Praksa da se većini medija dodeli isti iznos nije osobenost samo državnih konkursa. Ove godine je i komisija u Kragujevcu za realizaciju medijskih projekata najčešće odobravala 400.000 dinara, a istu sumu dobile su radio stanice, internet portali, video produkcije, bez obzira na temu koju obrađuju, vrstu i broj planiranih sadržaja. Odgovorna urednica Radija Zlatousti, Gordana Jocić, upravo to navodi kao razlog za nezadovoljstvo podrškom koju su dobili od svog grada.
U intervju koji sam pre par meseci snimala sa gradonačelnikom Nikolom Dašićem dotakli smo se i te teme. On je takođe smatrao da to nije adekvatna suma za radio stanice i da njih treba podržavati sa više sredstava, pa se nadam da će naredne godine tako i biti. I sam naš projekat je bio zahtevan, tema je međunarodna saradnja grada Kragujevca, odnosno gradovi pobratimi, tako da 400.000 za realizaciju stvarno nije dovoljno. Budžet projekta je pored honorara za angažovano osoblje trebalo da uključi i troškove putovanja do nekih gradova, prevodilačke usluge i druge stavke, što sa tim iznosom nije moguće, napominje Gordana Jocić.
Urednica internet portala Glas Šumadije, Jovanka Nikolić, smatra da je najveći problem u projektnom sufinasiranju medija to što se pri raspodeli novca više vodi računa o političkoj koristi koju će da ima vlast u lokalnoj samoupravi koja raspisuje konkurs, nego o značaju i ulozi koju neki mediji ima u zajednici.
Kao da se radi po principu- bolje da dobiju svi po malo, kako se ne bismo zamerali. Sem toga, značajna sredstva na konkursima dobijaju mediji bliski režimu. Primer za to može da bude televizija iz Batočine koja je ove godine na kragujevačkom konkursu dobila više novca od većine ovdašnjih medija, iako joj gotovo niko ne zna ni ime, navodi Jovanka Nikolić.
Da su konkursne komisije „najslabija karika“ u procesu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, ocena je Marije Obrenović, novinarke internet portala Pressek. Ona kaže da nakon godina iskustva sa lokalnim i konkursima ministarstva, kada izađe rešenje o imenovanju komisije, tačno može da proceni koji će mediji biti „srećni dobitnici“.
Na sredstva dobijena na lokalnim i konkursima Ministarstva kulture i informisanja gledamo kao na novac osvojen na lutriji – pošaljemo projekat, pa ako dobijemo super, ako ne „više sreće u sledećem izvlačenju“. Ovi konkursi su tako organizovani da bi pravednije bilo da se imena medija i projekata ubace u plastične loptice i izvlače iz bubnja kao loto brojevi, kaže Marija Obrenović.
U praksi se pokazalo da novac dobijen na konkursima za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja često predstavlja najveći, a neretko i jedini izvor prihoda mnogih lokalnih medija. U brojnim istraživanjima, kao i u aktuelnoj Medijskoj strategiji koja važi do 2025. godine, konstatuje se da regionalni, lokalni i mediji civilnog društva ne ostvaruju uopšte ili ostvaruju vrlo male prihode od oglašavanja, pa su zbog toga prinuđeni da do novca dolaze skoro isključivo preko konkursnog sufinansiranja. Situacija je slična i u kragujevačkim redakcijama koje izveštavaju u javnom interesu, s tim što od novca iz državnih fondova više zavise tradicionalni mediji, poput štampe i radija.
Za Kragujevačke novine, konkursi i projektno sufinansiranje osnovni su izvor prihoda, kaže direktorka Gordana Božić i navodi da je štampani mediji „skup za održavanje“, pre svega, zbog visokih troškova štamparije i distribucije novina. Bez prihoda iz budžeta nemoguće je obezbediti održivo poslovanje, ističe Božić i podseća da su zbog višegodišnjeg izostanka gradskog konkursa Kragujevačke novine bile na ivici gašenja. Prema gruboj računici, za funkcionisanje tog medija na godišnjem nivou potrebno je obezbediti oko 6, 5 miliona dinara.
Sa tim novcem moguće je „pokriti“ minimalne zarade troje stalno zaposlenih, honorare petoro saradnika, usluge štamparije za dva broja mesečno, zakup prostora koji koristi redakcija, kao i neke sitnije obaveze. Na gradskom i konkursima ministarstva ove godine dobili smo ukupno 3,8 miliona dinara, što je dakle oko 50% naših potreba. Taj novac nama zaista mnogo znači. Jedina naša zamerka je što kasni, pa od države tek u avgustu možemo računati na ta sredstva, dok smo ih od grada dobili u maju. Mislim da bi to trebalo promeniti i konkurse raspisivati ranije, kako bi projekti mogli da se realizuju od januara i da traju godinu dana. Tako bismo mogli da planiramo svoje poslovanje, a ovako je teško praviti bilo kakve planove, navodi Božić.
Prihodi od projektnog sufinansiranja veoma su značajni i za održivost Radija Zlatousti. Urednica tog medija Gordana Jocić navodi da su ove godine na gradskom konkursu dobili 400 000 dinara, na konkursima Ministarstva kulture i informisanja ukupno 1, 3 miliona i još 500 000 od Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, odnosno od Ministarstva pravde.
Mi od svog osnivača, Srpske pravoslavne crkve, dobijamo samo polovinu sredstava koja su nam potrebna za funkcionisanje na godišnjem nivou. Novac od projektnog sufinansiranja čini oko 40 % naših ukupnih potreba. Radio troši oko 5 miliona dinara godišnje, pa kada na konkursima dobijemo 2 miliona, to je taman onoliko koliko nam nedostaje. Imamo troje stalno zaposlenih, troje honorarnih saradnika i troje volontera i definitivno ne bismo mogli da zatvorimo naš godišnji ciklus da nemamo prihode sa konkursa, napominje Jocić.
Situacija je donekle povoljnija u gradskim internet portalima. Urednica Glasa Šumadije Jovanka Nikolić kaže da su za taj mediji značajni svi konkursi, ali napominje da im novac koji dobijaju preko projektnog sufinansiranja na gradskom i državnom nivou nije glavni izvor prihoda, niti garant održivog poslovanja.
Glas Šumadije ima jednog stalno zaposlenog i šestoro honorarnih saradnika. Novac koji smo dobili na gradskom i državnom konkursu, ilustracije radi, dovoljan je da „pokrije“ dva meseca rada jednog novinara. Finansiramo se pretežno sredstvima drugih donatora, dok manji deo čine prihodi od marketinga, kaže Nikolić.
Ni portal Pressek, prema rečima novinarke Marije Obrenović, održivost ne bazira na novcu dobijenom iz državnih fondova.
Finansije obezbeđujemo zahvaljujući projektima za koje apliciramo na konkursima drugih donatora, kao i prodajom marketinškog prostora i drugih komercijalnih usluga. Portal Pressek ima jednu osobu zaposlenu na neodređeno vreme i pet honorarnih saradnika, navodi Obrenović.
Iako je ideja bila da se budžetskim sredstvima sufinansira proizvodnja medijskog sadržaja od javnog interesa koji će doprineti unapređenju kvaliteta informisanja građana, u praksi se pokazalo da se novac iz državnih fondova prevashodno koristi za proizvodnju propagandnog sadržaja. Nedavna analiza BIRN-a (koja se oslanja na podatke iz baze “Javno o javnim konkursima”, kombinujući ih sa podacima Agencije za privredne registre) ukazuje da je „najviše novca sa konkursa za sufinansiranje medijskog sadržaja u periodu 2019-2021. otišlo medijima koji u svom izveštavanju otvoreno podržavaju vlast“. Na vrhu liste najvećih dobitnika dominiraju mediji u vlasništvu Radoice Milosavljevića, „medijskog mogula“ iz Kruševca, koji je svojevremeno kupio i RTK.
U slučaju Kragujevca, međutim, ovo „pravilo“ ne važi. Na gradskom konkursu, na koji se uprkos zakonskoj obavezi čekalo punih šest godina, najviše novca, oba puta, pripalo je preduzeću Javnost doo, izdavaču Kragujevačkih novina. Svakom ko je bar jednom prelistao štampano ili internet izdanje ovog medija, jasno je da nije reč o režimskom glasilu. To je moguće zato što pravi miljenici vlasti u Kragujevcu novac iz gradskog budžeta ne dobijaju za sufinansiranje medijskih projekata, kako to zakon predviđa, već kao godišnje subvencije za redovno funkcionisanje.
Dok ostali mediji pišu projekte, planiraju budžete i čekaju da konkursne komisije procene njihov kvalitet i opravdanost, Radio- televizija Kragujevac od odbornika gradske skupštine dobija podršku za plan poslovanja, nalik na spisak lepih želja. Da su ostvarive, potvrđuje to što su za ovaj mediji, koji čeka na ponovnu privatizaciju, ove godine planirane rekordne subvencije od 60 miliona dinara. Povećanje zarada zaposlenih koštaće gradski budžet 10 miliona. Ostalim medijima koji su učestvovali na javnom konkursu za realizaciju projekata od javnog interesa u informisanju dodeljeno je nepunih 8,5 miliona.
autorka Bojana Vlajović Savić
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Кragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.