Ritam grada
Već dugo najavljivana Severna obilaznica, koja bi građanima Kragujevca trebalo da donese manje gužve u saobraćaju rasterećenjem tranzita koji sada vodi kroz grad, nikako da bude izgrađena.
Još 2008. godine, dolaskom kompanije FIAT u Kragujevac, aktuelizovano je pitanje izgradnje obe obilaznice – i Južne i Severne. Godinama kasnije Južnu obilaznicu više niko ni ne spominje (navodno, od projekta se odustalo zbog skupog tunela kroz Metino brdo), dok priča o Severnoj traje, eto, u novije vreme skoro deceniju i po.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle godine istakao značaj gradnje Severne obilaznice, kada je rekao da ona spaja “severni deo kragujevačke opštine iznad Šumarica prema MIND parku i Gornjem Milanovcu, sa južnim delom prema Vučkovici, Gruži, Vitanovcu i Vitkovcu sa jedne strane i prema Moravskom koridoru preko Knića i Mrčajevaca sa druge”. On je tada naglasio da će ta obilaznica “sigurno koštati više od 100 miliona evra”.
Onda je, sredinom marta ove godine Vlada Srbije izabrala strateške partnere – konzorcijum koji čine “Srbijaautoput” iz Beograda, “Integral inženjering” iz Niša, “MHM projekt” iz Novog Sada, “Institut za puteve” i “DB inženjering”, oba iz Beograda. Tada je najavljeno da će već u aprilu početi zemljani radovi, iskopi i izrada potpornih zidova. Međutim, to se nije dogodilo. Nije, još uvek, potpisan ni ugovor sa izabranim konzorcijumom. U lokalnoj samuopravi u Kragujevcu kažu – mi svoj deo posla završavamo na vreme.
Pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za realizaciju kapitalnih projekata i saradnju sa Vladom Srbije, Aleksandar Milošević, na početku razgovora za Ritam grada podseća da je dužina Severne obilaznice oko 22 kilometra, te da je izgradnja podeljena u dve faze od 5 i od 17 kilometara.
Za prvu fazu od 5 kilometara, grad Kragujevac je u decembru usvojio Urbanistički projekat. Nakon toga, Putevi Srbije i grad Kragujevac dobili su lokacijske uslove za nju i podneli su zahtev za dobijanje dozvole za početak pripremnih radova. Započet je i postupak eksproprijacije u martu ove godine. Eksporprijaciju radi Odeljenje za imovinu po nalogu JP “Putevi Srbije”. Od ukupno 63 predmeta, 50 predmeta je prešlo na Republiku Srbiju. To znači – podnet je zahtev za eksproprijaciju ukupno 16 hektara, a trenutno je eksproprisano 11 hektara. To ide dosta dobro, ocenjuje Milošević.
On dodaje da je obaveza grada i usvajanje Plana detaljne regulacije za celu trasu, kao i da je taj dokument u fazi izrade.
Očekuje se javni uvid u narednom periodu, u trajanju od 30 dana. Tada će stručne komisije izaći na teren i obići sve mesne zajednice koje gravitiraju ka severnoj obilaznici, kako bi se upoznali sa njihovim primedbama, sugestijama, pritužbama ali pohvalama na račun same trase. Usvajanje Plana detaljne regulacije očekuje se na jesen – u septembru ili oktobru, kaže Milošević.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović, koji je i na čelu vladine radne grupe za taj projekat, od prošle godine je više puta govorio o Severnoj obilaznici. Najpre je u novembru 2021 uz opasku da ne želi da spekuliše, najavio radove za proleće. U februaru je, za lokalnu televiziju u Kragujevcu, izjavio da nas “do početka radova dele nedelje”, da bi nedavno, početkom jula, demantovao navode da se od projekta odustalo, ali ovoga puta nije prognozoirao rokove.
Što se tiče lokalne samouprave, kako tvrdi Milošević, sve je jasno – rokove početka i završetka gradnje definiše nadležno ministarstvo, odnosno Vlada Srbije.
Rokovi će biti definisani kada bude potpisan Ugovor sa strateškim partnerom. Izvođenje prve faze od 5 kilometra će trajati oko 18 meseci od dana početka radova. Mi na to kao grad Kragujevac nemamo uticaja. Mi radimo sve u skladu sa rokovima. Ekspropijacija ide i pre roka. Pod uslovom da se izabere ovaj strateški partner i potpiše ugovor sa njim pripremni radovi bi mogli da krenu koliko sutra, kategoričan je Milošević.
Odbornik stranke “Zajedno”, a uskoro i narodni poslanik iz Kragujevca, Nikola Nešić, međutim, stvari posmatra drugačije. Slaže se jedino da je Severna obilaznica kapitalni projekat za grad i da je zavisi od Republike Srbije.
Kako je Kragujevac u finansijskom kolapsu i preduzeća pod ingerencijom grada prave milionske dugove u kratkom periodu, država će morati da pomogne u rešavanju dugova i nisam siguran da će imati dovoljno sredstava i za kapitalne projekte. Doduše, Kragujevac je i grad gde sve staje na projektu i ne ide se na realizaciju istih. Rokovi se više ne daju, sve se više informacija krije od javnosti tako da je projekat severne obilaznice još uvek samo san Kragujevčana. Vlast koja radi jednu fasadu godinu dana je ogledalo sposobnosti i realnost u ovom trenutku, a ako se setimo ranijih projekata kada su im se urušavali zidovi, strah me je da ni sa obilaznicom ne bi bilo bolje čak i da započne njena izgradnja, kategoričan je Nešić.
TRASA SEVERNE OBILAZNICE
Kako je planirano, Severna obilaznica prolazi kroz Cvetojevac, Novi Milanovac, Opornice, Poskurice i Divostin. Ova saobraćajnica tom trasom povezuje najznačajnije ulazno izlazne pravce državne puteve Batočina – Kragujevac – Kraljevo, Kragujevac – Topola, Kragujevac – Gornji Milanovac i izlazni krak državnog puta Batočina – Kragujevac – Kraljevo, prema Kraljevu i Čačku. Na prvoj trasi je projektovana gradnja 14 objekata – tri mosta, dve rampe, jedan nadvožnjak, dva potporna zida i šest propusta. Širina saobraćajnice bi trebalo da bude 23 metra, sa četiri saobraćajne trake, kao i pet ukrštanja sa drugim putnim pravcima koji vode ka okolnim mestima i radnim zonama.
RADNA ZONA CVETOJEVAC
Čekajući početak radova na Severnoj obilaznici, kroz medije, posebno one bliske vlastima, sve češće se govori i o novoj radnoj zoni uz taj put. Milošević kaže da je taj projekat, Radna zona “Cvetojevac”, u fazi izrade Plana detaljne regulacije.
Završen je rani javni uvid a sada predstoji javni uvid u trajanju od 30 dana. Očekujemo da plan bude usvojen do kraja ove godine. Nakon usvajanja PDR– a ulazi se u proceduru projektovanja infrastrukture za samu radnu zonu, kaže Milošević.