Res Publika
U junu 2022. započela je šesta godina nezakonitog postojanja Radio televizije Kragujevac. Ujedno je započela i šesta godina kako se ova televizija mimo propisa finansira novcem građana Kragujevca. Samo u 2022. godini za ovaj medij iz budžeta grada biće izdvojeno 60 miliona, a od 2017, kada je na osnovu posebne Uredbe Vlade privremeno vraćen pod okrilje grada, za njegovo redovno funkcionisanje više od 300 miliona dinara.
Za sve to vreme medijima sa sedištem u Kragujevcu je na konkursu za sufinansiranje medijskih sadržaja podeljeno nešto više od 13 miliona dinara i to u poslednje dve godine, budući da je prethodni gradonačelnik Radomir Nikolić godinama ignorisao zakon i odbijao da raspiše konkurs.
Radio televizija Kragujevac je tokom godina prkosila Zakonu o javnom informisanju, koji je predvideo da država mora da izađe iz medija još 31. oktobra 2015. godine, zatim Zakonu o privatizaciji i na kraju i Akcionom planu za sprovođene Medijske strategije, koji je 31. decembar 2021. označio kao poslednji rok za privatizaciju medija u vlasništvu lokalnih samouprava.
Država je za to vreme rešila i pitanja Tanjuga i Politike, ali se čini da je na Radio televiziju Kragujevac zaboravila. Naime, na sajtu Ministarstva privrede, koje je zaduženo da sprovede postupak nove privatizacije (prva raskinuta u januaru 2017. godine) još uvek stoje podaci da je ovu televiziju u avgustu 2015. kupio Radoica Milosavljević.
U Ministarstvu su izgleda zaboravili da je privatizacija raskinuta godinu i po dana kasnije, da je televiziju napustilo preko 60 zaposlenih, da bi onda Vlada donela u junu 2017. posebnu Uredbu po kojoj je televiziju privremeno, na rok od 6 meseci, vratila gradu Kragujevcu kako bi je pripremio za novu privatizaciju.
Grad je u decembru 2017. pokrenuo inicijativu za novu prodaju, a Ministarstvo privrede je objavilo javni poziv za prikupljanje pisma zainteresovanosti. Međutim, na adresu Ministarstva stigla je samo jedna ponuda i nova privatizacija nikada nije sprovedena.
Radio televizija Kragujevac je tako nastavila da funkcioniše mimo zakona još pune 4 godine, ali se krajem 2021. naziralo rešenje. Budući da je Akcioni plan predviđao povlačenje države iz medija zaključno sa 31. decembrom, očekivalo se da će ova televizija konačno biti privatizovana ili ugašena. Ništa od toga se nije desilo, već je ona ispod radara nastavila nesmetano da funkcioniše.
Na kraju se došlo do toga da je RTK, zajedno sa RTV Kovačicom, postala usamljeni primer medija koji se uprkos Zakonu o javnom informisanju još uvek nalazi u vlasništvu lokalne samouprave.
Res Publika je u Ministarstvu privrede pokušala da sazna kada će status ove televizije konačno biti regulisan, ali kao i mnogo puta ranije, odgovore nismo dobili.
Nismo ih tokom prethodnih godina dobili ni od grada Kragujevca, koji je lopticu prebacivao na Ministarstvo privrede, ali ni od članova radne grupe za sprovođenje Medijske strategije.
Jedan od retkih medijskih analitičara koji se u polsednje vreme bavio ovom temom je Veran Matić, koji je u svom tekstu “Ignorisanje medijskih zakona” istakao da “kragujevački primer ohrabruje slična nastojanja u medijskoj sferi” i da se nalazimo “na korak od otvaranja Pandorine kutije” da i druge lokalne samouprave povrate vlasništvo nad medijima”.
On je za Res Publiku istakao da je sudbina RTV Kragujevac primer “savršene oluje” koja se prethodnih godina nadvila nad ovim medijem objedinujući u sebi neslavne uloge prvobitnog vlasnika Radojice Milosavljevića, nekadašnjeg i aktuelnog gradonačelnika Radomira Nikolića i Nikole Dašića, Skupštine grada Kragujevca, Vlade Republike Srbije, Ministarstva kulture i informisanja i Ministarstva privrede.
– Resorno Ministarstvo informisanja je odgovorno što je 2017. godine bilo naivni, ali i neodgovorni inicijator nezakonite Uredbe o prenosu kapitala zaposlenima bez naknade, na osnovu koje je Skupština grada Kragujevca usvojila odluku o preuzimanju ove medijske kuće na limitirani period od šest meseci – do nove privatizacije. U slučaju RTV Kragujevac tih šest meseci je preraslo u punih pet godina, objašnjava Matić.
On ističe da je politička neodgovornost ostavila RTK u svojevrsnom pravnom vakuumu koji se godinama zloupotrebljava radi opstanka ove medijske kuće.
– Deluje kao da je neko smišljeno doveo do ovakvog stanja koje se prećutkuje jer povlači sa sobom niz pitanja na koje vlast na lokalnom i republičkom nivou treba da pruži smislene i argumentovane odgovore u situaciji kada se sve kosi sa zdravim razumom. Zato je dobro da ova tema nije zaboravljena i da je bez obzira šta piše u Akcionom planu aktuelizovana na nedavnom sastanku Radne grupe za primenu Akcionog plana Medijske strategije. Sada čekamo odgovor i tumačenje Ministarstva kulture i informisanja.
Matić smatra da za razrešenje trenutno nelegalnog statusa RTK ne treba menjati Zakon o javnom informisanju i medijima, već nam je za to potrebna samo politička volja da se poštuje trenutni zakonski okvir, koji nalaže jasno postupanje sa medijima iz kojih država nikada nije formalno izašla ili se svojevremeno nelegalno vratila.
On upozorava da je, u suprotnom, poruka veoma obeshrabrujuća za druge lokalne sredine, jer u sebi sadrži elemente nepoštovanja važećeg zakona, koji je još pre osam godina usvojila aktuelna vlast.
– Na snazi je i odsustvo sankcije za šestogodišnje neraspisivanje konkursa za projektno suifinansiranje od strane prethodnog gradonačelnika koga niko nije pozvao na odgovornost zbog kršenja Zakona o javnom informisanju. Deluje kao da neko na primeru Kragujevca već godinama unazad smišljeno iskušava koje su granice tolerancije za bezakonje, dajući time alibi manjim lokalnim samoupravama da prošire takvo ponašanje i u drugim sferama medijskog zakonodavstva.
Naš sagovornik ističe da je ohrabrujuće to što je izborom novog gradonačelnika konačno raspisan konkurs za projektno sufinansiranje. To je, kaže, pomak na bolje, ali nije dovoljno.
– Nužno je što pre eliminisati državu iz vlasničke strukture i prekinuti nelegalno finansiranje ove medijske kuće. Tek tada će biti jasno da postoji politička volja da se reši problem RTV Kragujevac. Medijska strategija, Akcioni plan i radne grupe nemaju značaja ako se krši postojeći zakonski okvir. Zato praktična dela moraju da prate reči, jer samo tako Vladini strateški dokumenti i zakonski akti imaju smisla, zaključuje Matić.
autorka Violeta Glišić
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Кragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.