Ritam grada
Sudeći prema trenutnoj situaciji sa kvalitetom vode, analizirajući i sve druge aspekte, jezero u Šumaricama može da ostane jedno od omiljenih izletišta Kragujevčana, ali kupalište – teško. Bar ne u dogledno vreme.
Pompezno najavljeno uređenje obale jezera u Šumaricama koje je trebalo da bude okončano do početka kupališne sezone i “kragujevačko more” uredi po “najvišim standardima” u mnogome je redukovano. Uz to, čini se da je preskočena jedna veoma bitna stavka – kvalitet vode u jezeru.
Na taj problem već duže upozorava ekološko udruženje “Ekomar”.
“Rezultati analize kvaliteta vode jezera u Šumaricama, koje je Institut za javno zdravlje, nedavano objavio nisu iznenađenje za sve nas koji duže pratimo situaciju na terenu. Oni su posledica dugogodišnjeg nemara prema ovom jezeru. Iznenađuje samo da se pominje da je izvor zagađenja nepoznat i da je potrebno evidentiranje tih izvora. To se već godinama zna. U jezero se Sušičkim potokom uliva otpadna voda koja se sakuplja iz dela naselja Šumarice iznad jezera. Poznato je da tu ne funkcioniše jedan od kolektora. Oko jezera postoji i nekoliko drugih potoka (kanala) kojima teče otpadna voda. Rešenje je u popravci tog kolektora, redovnom inspekcijskom nadzoru i eliminisanju svih izvora otpadnih voda koje se ulivaju u jezero i oko jezera”, navodi prof.dr Snežana Simić iz udruženja “Ekomar”, redovna profesorka Prirodno – matematičkog fakulteta.
Ona ističe i da je udruženje “Ekomar” sa problemom uliva tih voda i posledicama više puta na različite načine upoznalo direktora SPD “Radnički”, člana Gradskog veća za zaštitu životne sredine, Službu za zaštitu životne sredine, JKP “Vodovod i kanalizacija”, kao i kabinet gradonačelnika.
“Jezero u Šumaricama ima sve preduslove da u njemu voda bude odličnog kvaliteta – odnos dubine i površine, očuvana šuma i gusta vegetacija u priobalnom području, prisustvo barske vegetacije u pribalnom delu jezera. Zagađenje je direktna posledica ignorisanja problema ulivanja otpadnih voda od strane odgovornih za ovo jezero. Sve dok se ne reši problem direktnog ulivanja kanalizacione vode u jezero, situacija se neće popraviti. Može samo da bude sve gora. Opterećenje jezera zagađujućim materijama može da dovede do dugoročnog ugrožavanja biološke ravnoteže u ovom vodenom ekosistemu, pojave “cvetanja” potencijalno toksičnih cijanobakterija i do trajnog pogoršanja kvaliteta vode ovog jezera i nemogućnosti da se se ova vodena površina koristi za sve predviđene sportsko-rekreativne aktivnosti”, ističe Simić.
Direktor SPD “Radnički” Bratislav Uraković navodi da postoji ugovor sa Institom za javno zdravlje Kragujevac da se voda iz jezera redovno ispituje.
“Rezultate objavljujemo javno, kako na samom jezeru tako i u medijima. Prema poslednjem izveštaju od 24. juna voda nije preporučljiva za kupanje zbog povećane koncentracije bakterije Ešerihije koli.”Srbijavode” su odgovrne za kvalitet vode u jezeru. Mi budno pratimo i to u saradnji sa ekološkim udruženjem “Ekomar”, jer imamo zajednički interes da budemo upoznati sa pravim stanjem. Priroda ima svoje ciklične fenomene, pa treba biolozima sa PMF-a prepustiti stručnu analizu vode obalnog okruženja”, kaže Uraković.
S druge strane, kako je najavljivano krajem oktobra prošle godine, u posao uređenja priobalja trebalo je da bude uloženo 30 miliona dinara. I bez problema sa zagađenjem vode, taj plan je značajno redukovan.
“Ovog leta preduzeće “Šumadija”, kao izvođač radova, sprovešće izmenjeni projekat prilagođen preporukama koje smo dobili od Zavoda za zaštitu spomenika Srbije po kojoj je Šumaričko jezero deo Spomen parka Šumarice. Za tu namenu je grad Kragujevac rezervisao 12 miliona dinara”, kaže u razgovoru za naš portal Uraković.
Prema njegovim rečima tih 12 miliona dinara planirano je za uređenje mobilijara na Šumaričkom jezeru, prepoznatljivi polukružni stolovi i klupe će dobiti novo ruho, a biće novih sadržaja, ali sve u skladu sa novim dozvolama da se ne devastira Spomen park Šumarice.
“Kupališna sezona će biti nezavisna od radova, ali samo kada uslovi to dozvoljavaju, to jest kada je kvalitet voda ispravan i kada su vremenski uslovi za kupanje. U tom cilju i postoje table na ulazu sa jasnim direktivama. U protivnom svako može da se kupa na sopstvenu odgovornost. Kada je kupanje dozvoljeno bove se postavljaju na dubini od dva metra i taj deo SPD Radnički pokriva sa licenciranim spasiocima”, ističe Uraković.
Uređenje obala, makar ta faza, trebalo bi da bude okončano do kraja jula. U međuvremenu, Kragujevčanima za rekreaciju na vodi preostaju bazeni koji godinma nisu rekonstruisani. Ranije se, skoro pred svaku kupališnu sezonu, pominjala rekonstrukcija, novi parter, novi sadržaji… Ipak, do ove sezone gotovo ništa novo nije urađeno.
“Ove godine je grad Kragujevac za unapređenje i servisiranje otvorenih bazena izdvojio 12 miliona dinara, a pet miliona dinara će uložiti SPD Radnički od sopstvenih prihoda. Posao je poveren gradskom preduzeću koje zapošljava osobe sa invaliditetom “Šumadija”. Radovi su izvedeni na popravci elektro i vodovodnih instalacija, na kompletnom renoviranju restorana sa baštom, na postavljanju mobilijara za decu. Takođe kupljeno je još novih 50 drvenih i 300 plastičnih ležaljki. Uskoro se očekuje i montaža dečijeg akva parka na bazenu za neplivače u delu do zatvorenog bazena. Sve u svemu gradski bazeni postaju dostojni građana Kragujevca, da im pruže kvalitetan letnji odmor. Poseta je već oko hiljadu kupača dnevno, a kapacitet je mnogo veći. Obećavam da će proces uređivanja otvorenih i zatvorenih bazena biti u kontinuitetu”, zaključio je Uraković.
A što se tiče jezera udruženje “Ekomar” će tokom letnjeg perioda u okviru projekta “Ekološka slika jezera u Šumaricama”, koji je podržao grad Kragujevac, sprovesti dodatna istraživanja i procenu kvaliteta vode na osnovu bioloških elemenata (fitoplanktona, cijanobakterija). Analize će se vršiti u laboratorijama Instituta za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
autor Nenad Živadinović
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.