Kragujevačke novine
O finansiranju sporta iz budžeta lokalne samouprave Predrag Stevović, član Gradskog veća zadužen za ovu oblast, ovako razmišlja:
“Ako ste u Srbiji grad južno od Save i Dunava, gde jake firme i kompanije nemaju naviku niti afinitet da sponzorišu sportske klubove, osim fudbala, vi morate da finansirate vrhunski sport iz gradske kase i zadržite nivo kvaliteta koji priliči veličini grada kakav je Kragujevac. Druga opcija je da ne dajete novac iz budžeta za finansiranje profesionalnih klubova i da se svedete na nivo palanke, gde kvalitetan sport ne postoji”.
Gotovo istim argumentima služila se i lokalna vlast pre 2014. godine, predvođena strankom „Zejedno za Šumadiju”, koja je dosta budžetskog novca odvajala za rad klubova, ali i znatno unapredila gradski sport.
Za to je bila oštro kritikovana od SNS-a, koji sada radi istu stvar, ulaže zamašna sredstva u sportske organizacije, iako gradu štošta nedostaje, kao što mu je nedostajalo i onda.
Da li se aktuelna garnitura toliko „otvorila” prema sportu da je prevazišla i svoje uzore od pre osam godina? To je pitanje na koje Stevović odgovara negativno, jer su se izmenile okolnosti, pošto se, kako tvrdi, sada u istu cifru računaju i subvencije klubovima i troškovi održavanja objekata (hala, bazena, terena), koji ranije nisu ulazili u ovu stavku.
SPD-u „Radnički” najviše
Ako uzmemo ukupna godišnja izdvajanja gradskog novca za sport, onda, po rečima Stevovića, treba razdvojiti vrhunski, profesionalni sport, koji je organizovan u formi sportsko-privrednih društava, po čemu smo jedini grad u Srbiji. Tu su prvo Sportsko privredno društvo „Radnički”, sa sedam klubova – muški i ženski rukomet, košarka, odbojka i muški Vaterpolo klub.
Ovo društvo je ujedno najveći korisnik subvencija među 14 privrednih društava, ustanova i organizacija čiji je osnivač grad, sa 274 miliona dinara u ovoj godini. Drugo SPD je FK „Radnički 1923” koje ove godine dobija 91 milion dinara, što je povećanje zbog toga što je klub ušao u Super ligu i uspeo da u njoj opstane u poslednjem trenutku. Treće SPD je Ženski fudbalski klub „Radnički” koji dobila sedam miliona dinara, kao i prošle godine i treba uskoro da se spoji u jedno društvo, sa muškim fudbalskim klubom da bi se uštedelo, odnosno da bi imao jednog umesto dva direktora, jednu, umesto dve uprave, kako najavljuje Stevović.
Onaj drugi deo koji treba posebno posmatrati u odnosu na profesionalce je ulaganje od 61 milion dinara ove godine za programe u oblasti sporta kojima se javljaju na konkurs razne organizacije, klubovi, udruženja. Prošle godine je za programe bilo izdvojeno šest miliona manje za 64 programa, ove godine cifra je povećana, a broj programa smanjen.
“Ove godine uvećana je suma za programe i zbog uvođenja besplatnog sporta, odnosno angažovanja sedam profesionalnih trenera koji primaju plate, a treninzi su za polaznike besplatni. Radi se o sportovima za koje postoji interesovanje, ali zamiru, kao što su džudo, kojeg praktično nema u gradu od 1974. godine, boks, karate, rvanje, plus rukomet i odbojku. Na kriterijum za finansiranje programa utiče to da ima takmičarski karakter, da obuhvata i decu sa posebnim potrebama i postignute rezultate”, kaže Stevović.
Održavanje objekata
Izdvajanje za amaterski i školski sport gradski većnik tumači kao opredeljenje da jedno bez drugog ne ide i da ne bismo imali sportiste za profesionalne klubove ako ove druge zamenamarimo. Tako je kad se sve sabere, a to je 274 miliona za SPD „Radnički”, 91 milion za FK „Radnički” i 61 milion za programe u sportu, ukupna cifra oko 430 miliona budžetskih dinara u ovoj godini. Da li je to više ili manje nego u „vreme Verka”, gradonačelnika najviše kritikovanog za ulaganja u gradski sport?
Gledano u iznos novca čini se da je to više, ali Predrag Stevović uverava da je to samo na prvi pogled, jer se mora uzeti u obzir da se sada u zejednički zbir dodaju i troškovi održavanja sportskih objekata, što u „ono vreme” nije bio slučaj.
Sada su ukinuta kroz postupak likvidacije dva preduzeća kojima je pripadala sva sportska infrastruktura, a to su Sportski centar „Jezero” i Sportski centar „Park”. Oni su raspolagali sa devet sportskih objekata – da pomenemo Halu „SBB Jezero”. Zatvoreni bazen, Otvoreni bazen, Halu „Goca Bogojević”, Jezero u Šumaricama…Zaposleni u ovim preduzećima prešli su u sportsko privredna društva, najviše u SPD „Radnički”.
Stevović navodi da sada i sredstva koja idu za plate ovih radnika, kao i troškovi održavanja objekata, plaćanje troškova struje, vode, gasa, kao i opreme idu u zajedničku budžetsku cifru koja je ovde pomenuta i deluje kao veoma visoka. Ranije, kako tvrdi, ta sredstva su bila odvojena i na različitim stavkama budžeta.
“Kada pogledamo SPD „Radnički” tu od budžetske cifre od 274 miliona dinara, koja ide njima, tek 120 miliona će se potrošiti direktno na sportiste, na njihove plate, ugovore, finansiranje sudija, takmičenja, kotizacije, trenere. Sve ostalo ide na plaćanje objekata, njihovog održavanja i troškova, kao na i plate zaposlenog osoblja”, kaže Stevović.
On ističe da mora da se uzme u obzir rang u kome se klub takmiči i izlazak na međunarodnu scenu, jer to još više diže troškove ovih klubova, a morate ih podržati u uspehu. Tako je Vaterpolo klub „Radnički” prošle godine postigao veliki uspeh i osvojio Jadransku ligu, te se kvalifikovao u Evro ligu. Ženski rukometni klub „Radnički” je bio vicešampion države i on se plasirao u Evropu. Odbojkaši i Rukometni muški klubovi su članovi domaće Prve lige. Sve to diže troškove tamičenja, napominje Stevović.
Model organizovanja profesionalnoh klubova kao preduzeća (sportsko privredna društva) je rešenje koje postoji samo u Kragujevcu, a do njega se došlo sa ciljem da se ulaganje gradskih para što bolje kontroliše i racionalnije posluje. Stavović kaže da je ovaj model opravdao svoje ppstojanje i da se tačno zna gde odlazi svaki dinar, da se za sve podnose računi.
Ako je sve tako zašto rešenje nije primenjeno još negde? Biće, odgovara gradski većnik, jer je gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski izjavila da će u svom gradu primeniti kragujevački model kako bi se podigao nivo sporta u gradu kroz kontrolu novca.
Za krajnji zbir ulaganja u sport uticaja ima što, na sreću, Vaterpolo klub „Radnički” ima veliku pomoć države preko Ministarstva sporta. Vateropolo saveza i ima sponzore. Sponzorstva je uspeo da stekne i DFK „Radnički”, ali za odbojkaše, košarkaše i rukometaše njih je gotovo nemoguće naći, navodi naš sagovornih. Jednostavno, naši lokalni biznismeni i njihove kolege južno od Save i Dunava nemaju taj osećaj, tu lokalpatriotsku potrebu da sponzorišu ove klubove.
No, da je ulaganja Kragujevca u sport ispravna strategija Stevović potvrđuje jednim svetlim primerom, opet se vraćajući na prostore južno od Beograda. Tako su na prethodnoj Olimpijadi u Tokiju iz ovog dela zemlje bila dva učesnika – strelac Milutin Stefanović iz kragujevaččkog kluba „Čika Mata” i „zlatna” karatistkinja iz Aranđelovca Jovana Preković.
ULAGANJE U INFRASTRUKTURU
Razni izvori novca
Kada je reč o ulaganju u sportsku infrastrukturu grada, izgradnja novih ili obnavljanje starih igrališta, tu je otvoreno pitanje da li sredstva koja se izdvajaju iz gradske kase treba ubrojati i budžet za sport, ili tu ima izdvajanja iz drugih stavki budžeta, kao što su kapitalne investicije, ili je sve to pomešano i komplikovano je pitanje kako izvore razdvojiti kao što kaže Stevović.
Tako je kroz priču koliko košta održavanje Zatvorenog bazena, uz sve troškove za gas i struju, Stevović napomenuo da će se za ovogodišnju sezonu Otvreni bazen urediti kroz ulaganje 12 miliona dinara u parter. Većnik napominje da ova sredstva nisu bila planirana buudžetom, ali se pojavio višak sredstava kod planiranih radova na Jezeru „Šumarice”, gde projekat nije u celini odboren, pa je deo sredstava koji je pretekao upotrebljen za ove namene. Ali, planirana sredstva za jezero su iz budžetske stavke – kapitalne investicije i ne zbraja se u ulaganja u sport koja smo pominjali.
Takođe, iz ovog paketa preteklog od jezera šest miliona dinara će se upotrebiti za izgradnju sportskih sala na terasi Otvorenih bazena, nakadašnjem otvorenom prostoru sa delom natkrivene površine, gde je godinama bio letnji disko klub.
Ono što je kriz sportski budžet planirano jeste pet miliona za održavanje dečjih igrališta, a namera je da se kada dođe rebalans ova cifra poveća ako bude mogućnosti. Predviđeno je i osam miliona dinara za izgradnju Skejt parka u Velikom parku, kao i tri teretane na otvorenom, u šta će se uložiti milion dinara, kao i izgradnja poligona za pse.
Zna se da je za izgradnju atletske staze zbog rušenja stadiona „Čika Dača” radi najavljene izgradnje novog, u budžetu planirano 50 miliona dinara, ali kroz stavku kapitalne investicije. Stevović navodi da će, ako ne bude para ove godine, ta investicija biti prebačena u budžet za narednu godinu.
autor Miloš Pantić
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.