– Radom u Medijskom skloništu pokazali smo da solidarnost i saradnja donose dobre rezultate i da mogu da se naprave pozitivne promene, bez obzira što živimo u društvu koje je pasivno i nepoverljivo. Uspeli smo da u medijskom sektoru koji je bio skoro urušen obezbedimo održivost lokalnih medija, da utičemo na to da konačno imamo izdvajanja za konkurs za sufinansiranje projekata od javnog interesa, ali i da se naš zajednički glas dalje čuje. Solidarnost uvek deluje odvraćajuće na one koji bi vršili pritisak, jer znamo da živimo u društvu u kome su slobode medija ozbiljno ugrožene.
Na ovaj način Marija Milošević iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam Res Publika vidi svoj rad u Medijskom skloništu, neformalnom udruženju kragujevačkih lokalnih medija koje je, pre svega iz nužde, nastalo pre dve i po godine.
I zaista, kada se pogleda kragujevačka medijska scena neposredno pre korone, ona je bila na ivici održivosti. Nedeljnik Kragujevačke je prestao da izlazi jer nisu imali novca za štampu, a nekoliko portala koji su postojali radili su smanjenim kapacitetom. Jedini medij koji je radio “punom parom” bila je Radio televizija Kragujevac, ali samo zahvaljujući činjenici da je uprkos važećim zakonima, direktno finansirana iz lokalnog budžeta.
Od tada do danas stvari su krenule na bolje, jer su kragujevački mediji shvatili da će uslove u kojima rade poboljšati jedino ako nastupe zajedno.
– Res Publika je godinama sarađivala sa lokalnim medijima kao što su Kragujevačke, Glas Šumadije, Radio Zlatousti i produkcijom Iz glave. Ali su nam ljudi iz Građanskih inicijativa, koji su čuli za lošu medijsku situaciju u Kragujevcu, predložili da se udružimo. To smo i uradili u januaru 2020. godine. Taj trenutak poklopio se sa situacijom da su Kragujevačke prestale da izlaze, pa je prva zajednička akcija bila da sakupimo novac, da se one ponovo nađu na kioscima. Videli smo da zajedničke akcije daju rezultate i potpisali memorandum o saradnji, objašnjava Milošević.
Od tada je rad u Skloništu obeležila borba za opstanak Kragujevačkih novina, otvaranje dijaloga sa lokalnom upravom, raspisivanje konkursa za sufinansiranje medijskog sadržaja posle šest godina i kampanja tokom javne rasprave o budžetu da se iznos namenjen medijima poveća sa 3 na 10 miliona dinara.
– Slobodno možemo da kažemo da je Medijsko sklonište omogućilo da Kragujevac danas ima medije. Tu, pre svega, mislim na Kragujevačke, jer u suprotnom one danas sigurno ne bi postojale, bar ne u ovom obliku. Ostalim medijima Sklonište je omogućilo da održivije funkcionišu. U Medijskom skloništu dobili su krucijalnu podršku da u jednom kritičnom trenutku održe glavu iznad vode i tako sačuvaju medijski pluralizam u gradu. Res Publika je, takođe, kroz Sklonište uspela da značajno unapredi svoje kapacitete, pre svega zagovaračke, jer smo kroz javnu raspravu uticali da se uveća budžet za medije, ističe Bojana Vlajović Savić, aktivistikinja Res Publike.
Dve i po godine od nastanka Medijskog skloništa za Gordanu Božić, direktorku Kragujevačkih, pokazuju da je “ideja bila dobra, a praksa još bolja”.
– Novinare je u Sklonište povezao zajednički interes da zaštite profesionalni integritet, svoja prava i bezbednost, ali i da ujedinjeni nastupamo prema lokalnoj vlasti, pre svega, u insistiranju da poštuje zakonske odredbe o sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa. Sklonište je omogućilo i da učestvujemo na javnim konkursima stranih i domaćih organizacija i institucija, ali i da međusobno razmenjujemo ideje, znanja i iskustva. U svakom od ovih segmenata postignut je uspeh daleko veći nego kada bismo kao redakcije nastupali odvojeno, zaključuje Božić.
Ona dodaje da je redakcija Kragujevačkih novina izuzetno zadovoljna i ponosna što je deo ove priče, jer u teškom vremenu za štampane medije, koji na lokalu ne mogu nikako da opstanu po modelu samofinansiranja, kroz zajedničke projekte i međusobnu saradnju, Kragujevačke su u tome uspele.
Za urednicu Radija Zlatousti Gordanu Jocić najvažnija zasluga Medijskog skloništa je skretanje pažnje lokalnoj administraciji da u gradu postoje i drugi mediji, čak i profesionalniji od Radio televizije Kragujevac, koja je imala, ima i imaće privilegovan status u gradu, sve dok je ove lokalne administracije, a i naše sklonosti da “živimo u izlogu”, odnosu da budemo slikani i viđeni na televiziji.
– Zaslugama Medijskog skloništa mediji koji su već pokazivali znake odumiranje postepeno su se podigli na noge, kao i udruženje Res Publika. Rad medija u javnom interesu privukao je malo više pažnje u nemilosrdnoj konkurenciji sadržaja medija-tranvestita kojima su prioritet tračevi, a neodgovornost zaštitni znak. Radio Zlatousti je osim materijalne podrške dobio i ohrabrenje da se kontinuirano i sa većom odgovornošću bavi javnim interesom građana i podršku veće zajednice, a to su Građanske inicijative, koje na različite načine ohrabruju demokratske promene u društvu, objašnjava Jocić.
Činjenica da se grupa medija unutar Medijskog Skloništa nije smanjila, već uvećala pokazuje da je svaka od članica videla neku dobrobit u udruživanju, a najveća potvrda toga da je Sklonište uspelo u svojoj misiji je činjenica da i drugi mediji i pojedinci sada veoma rado sarađuju sa njima jer su prepoznali da se radi o uspešnoj priči. Sklonište je tako otvoreno za sve novinare i redakcije koje dele njihove vrednosti, a to je profesionalno novinarstvo u javnom interesu, u skladu sa poštovanjem novinarskog kodeksa.
– Trudili smo se u početku da sačuvamo medije, da preživimo tu oluju, a sada kada smo uspostavili određenu stabilnost možemo da razmišljamo o razvoju. Ono što nedostaje kragujevačkim redakcijama jesu mladi novinari i moramo da ohrabrimo nove generacije da se bave novinarstvom ili nekom profesijom koja je u vezi sa medijima. Nastavljamo i sa podrškom lokalnim redakcijama, jer se pokazalo da tržišta gotovo i nema, a državna sredstva iz projekta su vrlo skromna. Redakcije ne mogu da ih koriste za unapređenje i investicije, ističu iz Res Publike.
Bojana Vlajović Savić objašnjava da je put do nekih većih donatora za lokalne medije gotovo nemoguć i da su sva istraživanja pokazala da je državni novac osnov njihovog održanja. Za mnoge medije on je i jedini. To, naravno, nije dovoljno da bi mediji postiglu neku vrstu održivosti i kvaliteta i zbog toga je neophodno da imaju i druge izvore finansiranja.
– Postoje mnogi programi koji podržavaju slobodu medija i demokratiju, ali je činjenica da lokalni mediji nemaju dovoljno kapaciteta ni da apliciraju, niti da projekima adekvatno upravljaju i zato je udruživanje važno. Redakcije imaju po dvoje, najviše troje ljudi, ali kada nas je 15 možemo da podelimo posao i da udruženja upravljaju projektima, a da mediji mogu da se bave svojim primarnim poslom. Činjenica je da nijedna članica Medijskog skloništa ne bi sama došla do Evropske fondacije za demokratiju, ali udruženi jesmo, objašnjava Vlajović Savić.
Kragujevačko medijsko sklonište unutar medijske zajednice važi za primer dobre prakse i kolege iz drugih gradova su zainteresovane da se na sličan način udruže. To za njih predstavlja veliku obavezu da nastave sa uspešnim radom, a jedan od ciljeva u narednom periodu je otvaranje medija prema građanima. Da publika ne bude samo puki konzument sadržaja, već da se građani aktivno uključe, da postanu saradnici medijima, predlažu teme i što je najvažnije da shvate da mediji rade u njihovom interesu, da su u njihovj službi i da im pomognu u borbi za slobodu govora.
autorka Violeta Glišić
“Tekst je napravljen uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru Programa Solidarno za prava svih – podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.“
