Res Publika
Siniša Mali, Nebojša Stefanović, Nikola Selaković, Tomislav Momirović… samo su neki od funkcionera Srpske napredne stranke koji su tokom izborne kampanje dobili značajan medijski prostor u programu Radio-televizije Kragujevac.
U periodu od raspisivanja do održavanja izbora, sudeći po objavama na sajtu RTK, jedini gost koji je zavredio učešće u društveno-političkoj emisiji „Epicentar“, a da nema člansku kartu SNS-a, bio je Igor Jurić, osnivač i predsednik Fondacije Jurić. Ne računajući posebno uvedene termine za predstavljanje proglašenih lista, ostali učesnici u nedavno završenim izborima nešto više sreće, odnosno prilika za pojavljivanje, imali su u emisiji „Razgovor s povodom“. Ipak, učešće Biljane Stojković, predsedničke kandidatkinje koalicije Moramo, Mirka Čikiriza sa posliničke liste koalicije Dveri i POKS i Branka Ružića, potpredsednika SPS-a, teško da je doprinelo da se obezbedi bar privid ravnomerne zastupljenosti kandidata, pošto je naprednjacima pripalo čak sedam od ukupno deset termina.
Ova statistika ne odstupa od nalaza monitoringa medija koji sprovode druge organizacije, a koji pokazuju ogroman disbalans u korist vlasti, i to ne samo tokom izborne kampanje, već i u redovnim okolnostima. Takva politička promocija i propaganda vladajuće stranke podstiče se i nagrađuje izdašnim budžetskim sredstvima na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata, pokazuju brojna istraživanja i analize sprovedene od 2015. do danas. Kako prenosi nedeljnik Vreme, tokom poslednjih šest godina „najviše novca preko konkursa dobile su Radio-televizija Novi Pazar (2,61 miliona evra), RTV Belle Amie iz Niša (1,13 miliona), Novosadska TV (1, 09 miliona), Sremska televizija (973 hiljade evra) i Studio B (907 hiljada). Svih pet televizija su bliske vlasti, a četiri od njih su bile predmet privatizacije 2015. i 2016. godine i iz državnih su dospele u stranačke ruke“.
Na ovom spisku nema Radio-televizije Kragujevac iako je u istom vremenskom periodu, za vraćanje starih dugova i redovno funkcionisanje, iz budžeta grada dobila ukupno blizu 400 miliona dinara, odnosno oko 3,4 miliona evra, što je svrstava na sam vrh liste najvećih dobitnika. Međutim, za razliku od pobrojanih medija, RTK pravo na obilna budžetska sredstva ne ostvaruje kroz projektno sufinasiranje, kako to zakon predviđa, već kroz redovne godišnje subvencije, što predstavlja jedinstven slučaj na domaćoj medijskoj sceni. Van fokusa javnosti, uživajući u ugodnoj anonimnosti kragujevačka televizija troši oblina budžetska sredstva, dok čeka na ponovnu privatizaciju. Ove godine to će biti rekordnih 60 miliona dinara, Poređenja radi, grad Kragujevac je ukupne subvencije za poljoprivredi u 2022. planirao u iznosu od 50,5 miliona.
Za razliku od privilegovane RTK, ostali mediji u Kragujevcu su punih šest godina morali da čekaju na priliku da konkurišu za novac iz budžeta. Tek 2021. u četvrtom po veličini gradu u Srbiji prvi put je sproveden medijski konkurs, na kom je raspodeljeno nešto više od 9 miliona dinara. Kragujevački lokalni mediji i produkcije podelili su oko 6 miliona, dok je ostatak pripao učesnicima sa sedištem van Kragujevca.
Isti iznos predviđen je i za ovu godinu. Ceo kragujevački medijski konkurs „težak“ je 9,5 miliona dinara, dok grad Niš, na primer, za tu namenu u 2022. izdvaja 85 miliona. Maksimalan iznos koji se može odobriti korisniku je 20 miliona, što znači da samo jedan projekat u Nišu vredi čak dva puta više nego ceo konkurs u Kragujevcu.
autorka Bojana Vlajović Savić
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.