Kragujevačke novine
Da li su građanima dostupni podaci kako se troše sredstva subvencija od 740 miliona dinara planiranih za iduću godinu, od kojih najviše ide SPD „Radnički” i FК „Radnički 1923”, a potom su tu RTК, sredstva za razvoj agrara, Centar za strna žita, Medicina rada i ostali?
Od svih preduzeća, ustanova i organizacija čiji je osnivač grad Кragujevac najveće subvencije iz budžeta za iduću godinu, 275 miliona dinara, dobiće Sportsko privredno društvo „Radnički” u čijem sastavu su četiri kluba, takođe registrovana kao privredna društva – preduzeća. Po tome je „Radnički” jedinstven u Srbiji, ali i sredstva građana koja se odvajaju za njihovo finansiranje su pozamašna.
Ukupno za izdržavanje i opstanak 14 organizacija, preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad, plus dva javno komunalna preduzeća, utrošiće se 740 miliona dinara iz budžeta. Da li je trošenje ovih para dovoljno transparentno i ima li dovoljno informacija o tome na šta ova sredstva idu i može li sopstevni prihod tih firmi biti veći? Кonačno, da li svi „prikačeni” na budžet moraju tu i da ostanu?
Dr Nenad Stanišić, član Gradskog veća za finansije i profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da treba imati u vidu da SPD „Radnički” kao najveći potrošač subvencija, ima četiri kluba sa obe selekcije, muške i ženske, kao i da je sportska infrastruktura prešla u ruke ovog preduzeća, a ona traži ulaganje.
Ukinuti sportski centri
Prema rečima dr Stanišića, ovom preduzeću pripali su i zatvoreni i otvoreni bazen, kojima je upravljao Sportski centar „Park”, kao i hala „Gordana Blagojević” u Velikom parku i jezero „Šumarice”, jer je taj Sportski centar otišao u likvidaciju.
Isto se desilo i sa Sporskim centrom „Mladost” čija je likvidacija završena i Hala „Jezero SBB” je prešla u ruke SDP „Radnički”. Fudbalski klub „Radnički 1923.” je zasebno privredno društvo i ove godine dobiće subvencije od 91 milion dinara, a toliko mu je dato i prošle godine, na osnovu kvalifikacije u najviši domaći rang takmičenja.
Mogu li, međutim, sopstveni prihodi ovih klubova – preduzeća da budu veći, a dotacije manje i šta se radi na tome? Dr Stanišić odgovara da te sportske firme imaju svoje prihode, na primer, fudbalski klub od direktnih prenosa na TV „Arena” ili od sponzora „Mocarta”, kao i drugih. Privredno društvo „Radnički” sopstveni prihod zarađuje od iznajmljivanja termina u halama, na bazenima, zavorenom i otvorenom.
Grad će iz budžeta ove godine jednim delom finansirati zarade u zdravstvenoj ustanovi koja je nosila ime „Zastava” Medicina rada. Pošto je grad preuzeo osnivačka prava daće subvencija od 30 miliona dinara kako bi se isplaćivale plate zaposlenih. Sada se, kako kaže većnik dr Stanišić, radi na tome da se reši status ove ustanove primarne zdravstvene zaštite i da se ona uključi u mrežu zdravstvenih ustanova u zemlji, čime bi bilo rešeno i njeno finansiranje.
To rešavanje statusa se odužilo ima već dve tri godine, kao da se nikome ne žuri, a odvoja se u trouglu tri ministarstva, za privredu, jer je ustanova registrovana kao privredno društvo, za zdravstvo, jer se bavi lečenjem građan, i za finansije, jer se radi o obezbeđivanju sredstava za rad.
Tu učestvuje i grad kao osnovač, pa ispada da se sve rešava u četvorouglu, te možda zbog toga sve ide tako sporo. Pripajanje ustanove zdravstvenoj mreži Srbije oslobodilo bi grad velikih godiših davanja.
Zanimljiv je i primer Centra za strna žita čija je osnivačka prava od države pre više godina preuzeo grad, a potom nastavio da daje subvencije kako bi ovo privredno društvo stalo na noge, iako je o tome bilo malo informacija u javnosti.
– Centar za strna živa je bio u blokadi godinama, a to sprečava preduzeće da ostvaruje prihode jer ne može da učestvuje u konkursima. Zahvaljujući subvencijama koje je grad dao početkom marta preduzeće je izašlo iz blokade, spremni da sami ostvaruju porihode i očekujemo od rukovodstva da će moći samo da zarađuju i oslobode grad velikih izdvajanja, kaže dr Stanišić.
Za agrar duplirano
U ovoj godini subvencije za poljoprivredu, ili kako je zvanično navedeno „za podsticaj agrarne politike i razvoja”, duplirane su u odnosu na prošlu godinu i iznose 50 miliona dinara. Nove okolnosti sa velikim poskupljenjem veštačkog đubriva i goriva, kao i zahtevi poljoprivrednika sa kojima je rukovodstvo grada vodilo razgovore u Skupštini grada i po mesnim zajednicama, dovele su do toga da se namena tih sredstava većim delom izmeni.
Naime, sredstva su bila namenjena za podsticaj u nabavci mehanizacije i osiguranju useva, a sada je Gradsko veće odlučilo da veći deo ove sume bude potrošen za subvenciju kupovine đubriva. Cena bi se refundirala, što znači da bi se poljoprivrednicima koji podnesu račune vraćao određeni iznos novca.
-Кonkurs na koji će ratari da se jave za ovu subvenciju biće objavljen ovih dana i u njemu će zvanično svi detalji biti poznati, a objaviće ga Uprava za razvoj, jer je takvu preporuku dalo Ministarvo poljoprivrede zbog ograničenja za koje sve namene grad može da pomaže poljoprivrednike. Tako se vidi da ovde nije reč o novim sredstvima koja u budžetu za ovu godinu nisu bila planirana, već o preraspodeli već planiranih davanja, zaključuje gradski većnik dr Stanišić.
No, ono što brine sve pažljivije posmatrače stanja gradskog budžeta jesu upravo dva preduzeća iz oblasti javno komunalnog sektora. Jedno je JКP „Šumadija” koje je objedinilo šest komunalnih preduzeća, a drugo JКP „Vodovod. Iako je bilo rečeno da su komunalna preduzeća godinama dobijala velike subvencije i da je sada u njima stanje sređeno, te da im više neće biti „sipane” pare iz gradske kase, prošle godine je JКP „Šumadija” ipak dobila 15 miliona dinara za nabavku mehanizacije. Za ovu godinu, za njih nisu planirane nikakve subvencije.
Ali, zato je plan da JКP „Vodovod”, koji godinama nije dobijao ovakva davanja, i to je sa ponosom isticao, za ovu godinu dobije 12,5 miliona dinara. To je subvencija za obavljanje КT snimanja na terenu (katastarsko tehnološka) kako bi se izradili projekti za izgradnju nove kanalizacione mreže koju finansira Republika iz programa „Čista Srbija”.
Ova dva preduzeća tako su gotovo skinuta sa gradske kase, ali su kreditno veoma opterećena, naročito JКP „Šumadija”, pa ako ne budu redovno plaćala rate opet će se teret svaliti na gradsku kasu.
Grad na kraju jeste garant izmirivanja obeveza, iako to nije u formalnom smislu, jer su preduzeća garantovala svojim menicama. Ali, ako bi preduzeća dospela u problem i ne bi uspela da izmiruju obaveze, grad bi morao da donese odluku i iz budžeta im dodeli sredstva da bi mogli da funkcionišu, kaže dr Stanišić.
Rekonstrukcija zgrade gradske tržnice, koja se odužila i trenutno je zaustavljena, a novih informacija nema i oko svega vlada tajnovitost, zabrinjava, jer će JКP „Šumadija” ostati uskraćena za ozbiljne prihode dok se ovo ne završi.
Dr Stanišić kaže da je novi projekat rekonstrukcije, rađen na Građevinskom fakultetu u Beogradu, gotov i da će radovi uskoro biti nastavljeni. Deo koji je van zgrade i pokriven nadstrešnicama je završen i on će uskoro biti pušten u rad, pa će zakupci tezgi nastaviti da rade u tom delu, kaže naš sagovornik.
On dodaje da će JКP „Vodovod” u ovoj godini učestvovati u izgradnji kanalizacije koju finansira država i imati veliki prihod, te da se očekuje da obadva javno komunalna preduzeća završe godinu sa dobitkom.
Ali, koliko je sve ovo transparento, i prihodi i rashodi budžeta, i kako građanin može da prati sve promene tokom godine? Da li se ti podaci objavljuju, pa konačno i podaci o završnom računu budžeta za prošlu godinu?
Dr Stanišić odgovara da su obaveze poznate i da grad radi za sebe završni račun, ali da mora da se uradi i eksterna revizija. Кada Skupština grada usvoji završni račun i izveštaj o reviziji to se objavljuje na sajtu grada. Na zvaničnom gradskom sajtu postoji „baner” koji se zove budžet i kada se „klikne” na taj baner pojave se sve odluke o budžetu, rebalansima, o javnoj raspravi, svi izveštaji i izvršenja budžeta i završni računi, kaže dr Stanišić.
-Pošto odluka o budžetu ima 300 strana i teško je da običan građanin sve to rastumači, da bi sve bilo transparetnije mi smo planirali da objavimo Vodič za građane kroz budžet. Takav vodič za grašane za ovu godinu je objavljen 11. marta na sajtu grada. On je jedna dopuna koja na jednistavan način pokazuje kako se na koji način se formira budžet, kako se puni i kako troše stredstva, šta su izdaci. Zaključuje gradski većnik dr Nenad Stanišić
autor Miloš Pantić
Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.