– Bio sam spreman da odustanem od ove borbe jedino zbog moje dece, kako ne bi ispaštala zbog mene. Razgovarao sam sa njima o svemu što se dogodilo i dobio sam njihovu podršku i ohrabrenje da nastavim. To mi je najvažnije.
Ovako Tomislav Veljković, uzbunjivač iz Rače, o svojim dilemama govori danas, šest godina nakon što je prijavio sumnje u korupciju u komunalnom preduzeću, a nedugo zatim dobio otkaz u opštinskoj upravi, gde je bio zaposlen kao domar. Zbog toga je vodio i dobio više sporova. Odlukom suda je najpre vraćen na posao, a rešenje o otkazu poništeno, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu, u maju prošle godine, tu presudu ukinuo. Prema navodima Veljkovićevog advokatskog tima, sudsko veće je u potpunosti ignorisalo Zakon o zaštiti uzbunjivača, zbog čega su zahtevali reviziju spora. U međuvremenu, šesdesetogodišnji Veljković kao nezaposleni prima naknadu od 15.000 dinara, a zbog zdravstvenih problema i komplikovane hirurške intervencije, mesecima nije bio u stanju da obavlja poslove od kojih je zarađivao. Uz to, morao je da nadoknadi sudske troškove u iznosu od blizu 200.000 dinara. Iako ocenjuje da ga je sve što se dogodilo tokom proteklih godina koštalo puno vremena, živaca i novca, ističe da bi ponovo postupio na isti način.
– Sve bih isto uradio, zato što želim da moja deca i moji unučići žive u uređenoj zemlji. Ako ova država ima u planu da opstane, društvo mora da se uredi. Moja generacija ima obavezu da na tome insistira. Barem neka se poštuju ovi zakoni koje imamo. Jer šta vredi zakon koji se ne primenjuje i šta meni znači to što Srbija ima jedan od najboljih Zakona o uzbunjivačima? Šta?
I čini se da Veljković zaista s punim pravom postavlja ovo pitanje, jer umesto da kao uzbunjivač uživa zaštitu, godinama trpi progon i šikaniranje. On je 2016. Višem javnom tužilaštvu u Кragujevcu prijavio da je Javno komunalno preduzeće „Rača“ platilo oko 600.000 evra za fabriku za preradu otpadnih voda koja nije ni bila izgrađena. U samom startu, kaže, situacija nije bila tako obeshrabrujuća kao danas, jer su mu i pojedini državni organi, odnosno visoki funkcioneri, nudili podršku i obećanja da će sve sumnje o mogućim zloupotrebama biti ispitane. Međutim, u trenutku kada opštinsko rukovodstvo iz SDPS-a kolektivno prelazi u Srpsku naprednu stranku, prema Veljkovićevim rečima, prestaje interesovanje nadležnih za korupcionašku aferu u Rači, a on postaje meta odmazde.
– Do političke premetačine došlo je 7. jula 2016. Nakon toga, već u avgustu iste godine, uprkos dostavljenim dokazima, tužilaštvo odbacuje moju prijavu. Advokatski tim piše dopunu, a portal Pištaljka izveštava o ovom slučaju i vrši medijski pritisak, pa je istraga ponovo otvorena. Slučaj je krajem 2018. preuzelo Posebno odeljenje tužilaštva za suzbijanje korupcije u Кraljevu. Međutim, tužilac me u martu 2019. obaveštava da je šest puta zahtevao od policije da mu dostavi tražene informacije, ali da su sve njegove urgencije ignorisane. Ubrzo nakon toga saznajem da je moja krivična prijava odbačena, jer tužilaštvo smatra da nema elemenata krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti.
Veljković napominje da u borbi koju kao uzbunjivač vodi sve vreme ima podršku portala Pištaljka, koji redovno izveštava o ovom slučaju i čiji advokatski tim ga zastupa na sudu, pružajući mu besplatnu pravnu pomoć. Uveren je da je podrška medija i javnosti veoma važna, ali smatra da generalno nedostaje solidarnosti u našem društvu. Na pitanje da li je u Rači bilo ljudi spremnih da ga podrže, odgovara da su ga privatno mnogi tapšali po ramenu, odobravali njegove postupke i govorili da je u pravu. Javna podrška je ipak izostala, ali napominje da je i nije želeo, kako i drugi ne bi prošli isto kao on. Podseća da je otkaz u opštinskoj upravi dobilo još šest njegovih kolega, čija su radna mesta sistematizacijom, takođe, ukinuta. Zato se nije pozvao na svoj status sindikalnog lidera, iako je svestan da bi tako sigurno sačuvao posao.
– Kolege iz opštine su mi nudili, hajde da pravimo protest, svima je bilo jasno da je zakon na našoj strani. Ali, ja sam znao da će ti ljudi koji se odvaže da izađu i pobune se protiv mog otkaza biti etiketirani i da će nakon nekog vremena snositi posledice. Nisam to hteo. Jednostavno, ako su me izabrali da budem predsednik sindikata i ja nisam uspeo da ih zaštitim od otkaza, zašto bih štitio sebe tim imunitetom koji su mi oni dali. Nisam se na sudu pozvao na svoj sindikalni status, iako sam znao da bi me to zaštitilo od otkaza.
Veljković zaključuje da država ne želi institucionalno da podrži uzbunjivače. Navodi da to potvrđuje i slučaj Aleksandra Obradovića iz Valjeva, koji je ukazao na zloupotrebe u fabrici Krušik. Želeo je, kaže, da uradi nešto za opšte dobro, a prošao je još gore nego on, pošto je hapšen, zatvaran i medijski satanizovan. Zbog iskustva koje ima, Veljković smatra da bi uzbunjivačima u Srbiji i zvanično trebalo dodeljivati taj status, jer bi se tako sprečila razna proizvoljna tumačenja i procene. Pravosnažne sudske presude i slučajevi rasvetljeni do kraja, takođe bi, kaže, imali pozitivan uticaj na borbu protiv korupcije.
– Ja lično smatram da je veoma bitno da se, kada uzbunjivač nešto prijavi, to procesuira do kraja, jer će tako i drugi dobiti hrabrost da prijave. Ovako, ostavlja se utisak u javnosti da nije vredno prijaviti sumnje, da od toga ne može biti ništa. Ta rečenica „nema od toga ništa“ je nešto što stalno slušam. A država kao da sve radi sa namerom da pokaže da od toga stvarno ne može biti ništa.
Iako su zloupotrebe na koje je ukazivao ostale bez epiloga, a on na zalasku radne karijere bez posla, Veljković ne odustaje. I dalje veruje u insistucije i kaže da je neophodno insistirati na primeni zakona. Uveren je da svuda ima hrabrih i savesnih pojedinaca, spremnih da se odupru pritiscima i ucenama i postupaju odgovorno i časno, radeći u javnom interesu, a ne zarad lične koristi.
“Tekst je napravljen uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru Programa Solidarno za prava svih – podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.“
