Godina iza nas sigurno će ostati upamćena po blokadama puteva, protestima građana i nemilim scenama sukoba protestanata i huligana. Građani su svoje nezadovoljstvo protiv novih zakona o referendumu i eksproprijaciji iskazivali na ulicima, a države je u nemogućnosti da uguši narodni bunt pristupila merama represije. Prvi vid borbe protiv građanske neposlušnosti bili su telefonski pozivi i kućne posete učesnicima blokada, uz upozorenje da se više ne pojavljuju na ulicama. Kada taj način nije urodio plodom država je rešila da udari građane po džepu.
Policijski službenici dobili su zadatak da građanima pišu prekršajne naloge kako bi ih uplašili i obeshrabrili da se na protestu pojave i sledeće nedelje. Međutim, takav vid pritiska kod građana je izazivao revolt i protesti su svake nedelje bili masovniji. Nažalost, porastao je i broj prekršajnih naloga.
U takvom odnosu sistema prema nezadovoljnim građanima svetlu tačku činilo je nekoliko kragujevačkih advokata, koji su putem društvenih mreža objavili da će svim učesnicima blokada koji dobiju prekršajne naloge pružiti besplatnu pravnu pomoć. Advokatima Radivoju Kastratoviću, Nikolaju Petronijeviću i Zlatku Miliću javilo se preko 60 ljudi iz Kragujevca, Paraćina i Rekovca koji su tražili pravni savet ili zastupanje.
Njima su tokom protesta pisani nalozi za prekršaje iz člana 93, stav 1, Zakona o bezbednosti saobraćaja koji propisuje da pešak ne sme da se kreće i da se zadržava na kolovozu. Protiv pojedinih građana su pokrenuti i prekršajni postupci jer im se stavlja na teret da su protivno članu 166. stav 1, Zakona o bezbednosti saobraćaja postupili protivno znacima i naredbama koje izdaje policijski službenik.
– Specifičnost koju smo prepoznali u svim ovim postupcima je da se činjenice, na koje se policija poziva u nalozima, ne podudaraju sa stvarnim činjeničnim stanjem. Na primer, više lica je legitimisano na trotoaru, a stavlja im se na teret prekršaj da su se kretali kolovozom. Takođe, ni u jednom slučaju nismo imali situaciju da je policija jasno i nedvosmisleno izdala naredbu da se oni sklone sa kolovoza, a u nalogu piše da nisu postupili po naredbi policije. Iz dokaza koje posedujemo možemo da zaključimo da se radi o represiji državnih organa i pokušaju da se građani zastraše kako se više ne bi pojavljivali na blokadama, objašnjava advokat Radivoje Kastratović.
Da postupci koji se vode protiv građana imaju neku vrstu represivne, odnosno političke konotacije, ističe i njegov kolega Nikolaj Petronijević.
– Kada pogledate prekršajne naloge iz njih ne može da se zaključi šta se tačno desilo na protestu. Piše da je neko lice, tog i tog datuma blokiralo saobraćaj na određenoj raskrsnici. Ne piše ni da li je ta osoba stajala na kolovozu, ostrvu ili trotoaru što je čest slučaj. Postavlja se, zatim, i pitanje diskriminacije u širem smislu, ako znamo da policija nije svima pisala prijave, već samo određenom broju ljudi. Kako su policijski službenici odabrali baš te sugrađane? Pri tome, ako uzmemo u obzir praksu policijskih organa da se ne odazivaju na pozive prekršajnih sudova ili se odazovu na 10. poziv i prosto konstatuju da se ne sećaju šta se desilo, što je i normalno jer je bilo mnogo ljudi, dolazimo u situaciju da se ti postupci vode uzalud, zaključuje Petronijević.
Usled brojnih nelogičnosti advokat Zlatko Milić očekuje da će u ovim slučajevima doći ili do obustave postupka usled odustajanja podnosioca prekršajnog naloga ili će građani u prekršajnom postupku biti oslobođeni. Nešto slično se, po njegovim rečima, desilo i prošle godine kada je pro bono branio grupu mladića koja je procesuirana zbog protesta ispred policijske uprave u Kragujevcu. Svi su na kraju oslobođeni, pa on smatra da će sudije nastaviti sa tom praksom.
– Oni koji su policiji dali naloge verovatno su mislili da će na taj način da zastraše građane i da oni više neće da se pojavljuju na blokadama. Desilo se upravo suprotno. Sve im se vratilo kao bumerang. Protesti su posle pisanja prekršajnih naloga postali još masovniji. Država nije mogla da zaplaši masu koja je bila sigurna da iz opravdanih razloga izražava svoj bunt, što je i legitimno demokratsko sredstvo. Na kraju se pokazalo da su protesti bili opravdani i državni organi su reagovali u skladu sa ciljevima protesta, menjajući i povlačeći sporne zakone, ističe Milić.
On objašnjava da je najveći deo Ustava Republike Srbije posvećen upravo građanskim pravima i slobodama i da su ona veoma široko definisana. Međutim, od te široke definisanosti do sprovođena u praksi, advokati su često svedoci da se prava građana krše. Upravo odbrana tih prava u praksi je, po njegovim rečima, bila glavni profesionalni razlog da građanima ponudi besplatnu pravnu pomoć.
– Advokati treba da brane građane od raznih vrsta povreda i zloupotreba prava koje doživljavaju od strane državnih organa, firmi u kojima rade, inspekcija, policije, a nažalost i od strane suda. Zato moramo da pazimo da sva prava zajamčena Ustavom budu i u praksi zaštićena. Pored ovog profesionalnog, moj lični motiv je bio i to što sam ja učesnik svih protesta koji su počeli još 90tih i nažalost traju do današnjih dana. To je naša borba za uspostavljanje demokratije i pravednog društva, za institucije koje će raditi u granicama koje im zakoni određuju, kaže Zlatko Milić.
Slični razlozi motivisali su i njegovog kolegu Petronijevića da pro bono pomogne građanima koji su imali problema zbog ušešća na blokadama. On objašnjava da veliki broj zakona koji uređuje različite društvene sfere pružaju mogućnost građanima da ostvare svoja prava. Međutim, problem nastaje kada ta prava treba da se realizuju u okviru institucija sistema. Na mikro nivou nema problema, ali kada se na nivou republike neki projekat predstavi kao projekat od državnog značaja, onda dolazi do prevage poslovnog uticaja nad interesima građana.
– Verujem da je uloga advokata u svakom društvu da predstavlja bedem između vlasti i građana, a naročito u onim drušvima u kojima je došlo do poremećaja odnosa i gde se težište suverenosti prenelo sa građana na vlast. Mnogo ljudi izbegava da se obraća advokatima za bilo koji vid pravne pomoći, možda videći ih kao deo tog sistema. Zato je bilo neophodno da se u ovakvim situacijama pomogne građanima. Da oni budu sigurni da će neko stati iza njih i nositi se sa eventualnim posledicama. Ne treba da imaju strah da i sledeći put pribegnu građanskoj neposlušnosti kako bi rešili određene probleme, objašnjava Petronijević.
Opšti ambijent u kome živimo, po rečima njegovog kolege Radivoja Kastratovića, je takav da su sve institucije koje treba da se bave zaštitom ljudskih prava značajno degradirane. Pravosuđe ne može da radi samostalno i nezavisno jer je uticaj izvršne vlasti toliko veliki da uvek, kada je na drugoj strani neko moćan, bilo da je to država ili neka korporacija, pravosuđe prihvata da radi u njihovu korist.
– Moj stav je da je takvo postupanje neprihvatljivo u širem društvenom kontekstu. Aktuelni režim deluje na način koji izlazi iz svega što bi bila normalna politika. Imamo kriminalni režim na vlasti i zato je važno da građani koji su nosioci suvereniteta dignu glas u odbranu svojih prava. Ona nikada nisu zagarantovana i uvek moraju da se brane kada su ugrožena. Zato je moj osnovni motiv bio solidarnost, da se ljudi koji su učestvovali na protestima ne osete sami kada budu na udaru režima, ističe Kastratović.
On dodaje da ukoliko sud bude radio objektivno i nepristrasno očekuje veliki broj oslobađajućih presuda. Ukoliko bude drugačije, kaže, spremni su i na tu varijantu, jer se zajedno sa raznim organizacijama, udruženjima i političkim partijama uključio u prikupljanje novčane pomoći da bi se isplatile eventualne novčane kazne.
autorka Violeta Glišić
“Tekst je napravljen uz finansijsku pomoć Evropske unije u okviru Programa Solidarno za prava svih – podrška braniteljima ljudskih prava u lokalnim sredinama 2021/2022. koji realizuje tim Solidarno za prava svih. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i njegova sadržina nužno ne izražava stavove Evropske unije niti članova tima Solidarno za prava svih.“
