Kragujevac, grad u srcu Šumadije, grad je u kom sam proveo celo svoje detinjstvo. Drago mi je što sam se ovde rodio i odrastao. Ipak, pošto dolazi vreme da upišem fakultet, poželeo sam da odem u Beograd. Fakultet koji bih da studiram ne postoji u Kragujevcu, ali to nije jedini razlog mog odlaska. U razgovoru sa prijateljima i porodicom zaključio sam da i oni dele moje mišljenje. Stekao sam utisak da je Beograd grad koji pruža mnogo više prilika, kako u pogledu školovanja, tako i po pitanju kulturnih dešavanja.
Iako je Kragujevac grad sa bogatom istorijom i dugom tradicijom, smatram da to nije iskorišćeno u potpunosti. Mladi koji žele da se ostvare, skoro po pravilu, odlaze, tražeći nove prilike i nove poglede. Odlazak mladih je podjednako štetan i na državnom i na lokalnom nivou, ali oni jednostavno ne vide budućnost u ovakvim sredinama. Tačno je da se organizuju mnoge kulturne i sportske manifestacije i da postoje omladinska udruženja, ali moj utisak je da to nije dovoljno. Mladi koji ostanu ovde, ostaju zbog komfora, obeshrabeni su političkom situacijom u našoj zemlji. Ja bih zaista voleo da vidim svoje vršnjake kako se angažuju i informišu o uslovima u kojima žive i koji žele da učine grad lepšim i boljim mestom za sve.
Naravno, ne mislim da treba pretvoriti Kragujevac u metropolu, jer gradovi slične veličine imaju mnogo prednosti. Ali, isto tako mislim da bi svako mogao da izdvoji deo svog vremena za dobrobit zajednice. U manjim mestima sve je na dohvat ruke, kada šetamo ulicom neizbežno je da sretnemo nekog poznanika, nema nepoznatih delova grada i to stvara jedinstvenu povezanost pojedinca za sredinom. Učestvovanje u razvoju grada podrazumeva mnogo toga, od sakupljanja smeća i brige o životnoj sredini, pa sve do osnivanja omladinskih, a zašto da ne i političkih pokreta koji bi mogli da promene svet.
Naše društvo je prošlo kroz mnoge krize i verujem da su svi izmoreni posle svih tih borbi, ali ulazimo u novo doba i nadam se da će smena generacija to promeniti. Mladi danas, verovatno pod uticajem svojih roditelja, bez mnogo razmišljanja, odustaju od bilo kakve političke akcije. Mislim da Kragujevcu nedostaje osećaj zajedničke pripadnosti. Mnogi ne razumeju da svi delimo ovaj grad i da ako pomažemo jedni drugima i imamo razumevanja, svima će biti bolje i ceo grad će napredovati. Omladina mora da se društveno aktivira kako bi se nešto promenilo, jer dokle god vlada jednoumlje, bez kritičke misli, nema prostora za inovacije. Ne želim da moj rodni grad upadne u jednu kolektivnu kolotečinu, već da pruži priliku svima da se ostvare, bez obzira da li rade kao službenici, fudbaleri, slikari ili moleri.
autor Dimitrije Simović, maturant Prve kragujevačke gimnazije