Kragujevačkim medijima neophodna je opsežnija intervencija države, sa jasnim kriterijumima striktnim procedurama i mehanizmima kontrole, pokazuju rezultati istraživanja udruženja Res Publika. Uz fer i poznata pravila, lokalni mediji mogli bi da se posvete svojoj primarnoj misiji da objektivno i pravovremeno informišu građane o temama važnim za svakodnevni život, da ponude više istraživačkih priča i drugih kvalitetnijih medijskih sadržaja i tako obezbede pluralizam ideja i mišljenja.
U proteklih pet godina iz državnog budžeta, preko konkursa Ministarstva kulture i informisanja, mediji u Kragujevcu dobili su državnu pomoć male vrednosti od oko 21 milion dinara. Sredstva za proizvodnju medijskih sadržaja od javnog interesa koristilo je 17 medijskih kuća, produkcija i udruženja građana koja se bave informisanjem.
Predstavnici lokalnih medija koji su učestvovali u istraživanju Res Publike kažu da su iznosi kojima su na konkursima Ministarstva kulture u periodu 2015. – 2019. podržavani njihovi projekti vrlo često bili minimalni, manji u odnosu na projektovani budžet i stvarne produkcijske potrebe. Iako ističu da im davanja, ma koliko mala, olakšavaju poslovanje, pojedini učesnici načelno osporavaju svrsishodnost ovakvog sistema raspodele novca medijima uz primedbu da je “besmisleno da zidamo treći sprat, a nemamo ni temelj ni prizemlje, u situaciji kada gotovo nemamo kvalitetno dnevno informisanje”. Iskustvo ukazuje da medijska kuća može da računa na podršku za samo jedan projekat godišnje, te da je reč o “konceptu za bogata društva” jer su domaći mediji stalno suočeni sa problemom kako da obezbede svakodnevno funkcionisanje tokom 365 dana. Kao mana konkursnog sufinansiranja navodi se i to što se kao teme projekta nameću teme koje su na agendi donatora – države. Ipak, ima i onih koji smatraju da je i ovakav sistem raspodele bolji od netransparentne i diskrecione raspodele podobnima, te da se konkursno sufinansiranje može unaprediti razmatranjem primera dopre prakse iz drugih zemalja.
Nakon usvajanja Zakona o javnom informisanju i medijima 2014. davanja medijima iz državnog i budžeta gradova i opština (izuzev javnih servisa RTS i RTV) moguća su samo kao državna pomoć de minimis, odnosno državna pomoć male vrednosti. Ovim Zakonom izričito je propisana obaveza države, autonomne pokrajne i jedinica lokalne samouprave da se staraju o ostvarivanju javnog interesa podstičući raznovrsnost medijskih sadržaja, slobodu izražavanja ideja i mišljenja, slobodan razvoj nezavisnih i profesionalnih medija, i tako doprinose zadovoljavanju potreba građana za informacijama i sadržajima iz svih oblasti života, bez diskriminacije.
Budžetska sredstva se mogu raspodeliti na osnovu sprovedenih javnih konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije. Konkurs se raspisuje za projekte: proizvodnje medijskih sadržaja i organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima kao i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja. Iznos sredstava namenjenih projektima proizvodnje medijskih sadržaja ne može biti manji od 90% iznosa sredstava opredeljenih za konkurs, a sufinansirani projekti mogu trajati najviše tri godine. Za pojedinačna davanja može se opredeliti najviše 5% sredstava od ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa putem javnih konkursa. Raspisivanje poziva za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa, sprovođenje konkursa, obrazovanje komisija za ocenu predloga detaljni je su propisani Pravilnikom o sufinansiranju projekata od javnog interesa.
Uprkos zakonskoj obavezi grad Kragujevac nikada sredstva za unapređenje kvaliteta informisanja, odnosno sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, nije raspodelio na javnom konkursu iako svake godine za to izdvaja nekoliko desetina miliona dinara. Sav ovaj novac zaobilaženjem i “kraetivnim” tumačenjem propisa, završi na računu samo jednog medija – Radio televizije Kragujevac.
Nesrazmernost finansiranja ilustruje poređenje davanja za prethodnih pet godina. U ovom periodu iz državnog budžeta 17 medija dobilo je 21 milion dinara, dok je iz gradske kase samo jedna medijska kuća dobila više od 180 miliona dinara.
Ovaj tekst objavljen je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je odgovorno udruženje Res Publika i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.
Ovaj tekst je objavljen u okviru projekta „Fer igra: Кonkurencijom do kvalitetnije medijske ponude”. Projekat je deo programa „Pripremi se za učešće”, koji implementiraju Centar za evropske politike – CEP, Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED i Centar savremene politike kroz nezavisni medijski portal – European Western Balkans.
