Preciznije definisan pojam javnog interesa, detaljno razrađen postupak projektnog sufinanisranja, formiranje jedinstvenog informacionog sistema i evidencije proizvođača medijskih sadržaja, kao i uređenje prava novinara na radu i povodom rada, neke su od važnih promena koje donosi novi Zakon o javnom informisanju i medijima. Ovaj dokument, kao i predlog Zakona o elektronskim medijima, zainteresovanoj javnosti predstavljen je u Kragujevcu, u okviru javne rasprave koja je završena 7. oktobra.
Kada je reč o izmenama relevantnim za rad kragujevačkih medija najvažnije su one koje se odnose na projektno sufinansiranje medijskih sadržaja, vlasništvo izdavača i privatizaciju medija kod kojih su raskinuti ugovori o prodaji kapitala.
Javni interes u oblasti informisanja, kako je navedeno u predlogu Zakona, Republika Srbija ostvaruje, između ostalog, sufinansiranjem projekata u oblasti javnog informisanja, kao i stvaranjem podsticajnog okruženja za rad medija za izveštavanje o lokalnim i regionalnim temama. To podrazumeva kreiranje i održavanje političkog, ekonomskog i društvenog ambijenta, koji javnim glasilima treba da obezbede slobodan rad, bez pritiska. Ostala je obaveza da država, pokrajna i lokalna samouprava obezbeđuju iz budžeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja i raspoređuju ih na osnovu sprovedenih javnih konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu propisa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije. Međutim, zbog loših iskustava u projektnom finansiranju od 2015. godine, ova oblast će biti dodatno uređena. Ključne novine se odnose na određivanje roka za raspisivanje konkursa, a detaljno je propisan i rad komisija, unificiran obrazac za podnošenje biografija i uveden sistem bodovanja. Precizirane su i odredbe koje se odnose na izveštaje o sprovedenim aktivnostima i pripremu analiza o potrebnim medijskim sadržajima.
Slično kao na skupovima u Beogradu i Nišu, odredbe kojima su definisani kriterijumi za ocenu projekata «u odnosu na meru koje se tiče pridržavanja profesionalnih i etičkih standarda» izazvale su najviše polemika među učesnicima javne rasprave, zbog toga što se, prema mišljenju članova Koalicije za slobodu medija i organizacija koje je podržavaju, predloženim normama relativizuje, odnosno umanjuje značaj Saveta za štampu i ne dozvoljava da njegove odluke o kršenju Kodeksa novinara spreče prorežimske tabloide da iz budžeta dobijaju milione dinara. Predstavnici resornog ministarstva potvrdili su da je održan sastanak sa članovima Saveta za štampu i da postoji inicijativa da se u konačnu verziju Zakona vrati prvobitni predlog radne grupe, te da će mere koje treba da se izreknu medijima koji su kršili propise, odnosno profesionalne standarde i novinarsku etiku, biti bliže uređene podzakonskim aktima.
Još jedno važno zakonsko rešenje, sporno za medijsku zajednicu, prema najavama ministra informisanja i telekomunikacija Mihajla Jovanovića, u konačnom nacrtu će biti izmenjeno. Reč je o članu 39, kojim je propisano ko može da bude izdavač medija, a koje je ostavljalo prostor za tumačenja prema kojima bi lokalne samouprave ponovo posredno mogle biti vlasnici medija. Prema njegovim rečima, namera države je da ovu mogućnost ostavi za preduzeće Telekom Srbija, te će ova odredba najverovatnije precizirati da je reč o «društvu kapitala koje obavlja delatnost elektronskih komunikacija» i da neće biti dileme da lokalne samouprave ili bilo koji organi javne vlasti mogu biti osnivači medija.
Javna rasprava je bila i prilika da udruženje Res Publika ukaže na to koliko štetno za kvalitet javnog informisanja i zaštitu javnog interesa može biti kada je lokalna samouprava, mimo zakona, vlasnik medija. Predstavnica ove organizacije Bojana Vlajović Savić podsetila je na to da je grad Kragujevac od 2017. godine vlasnik Radio televizije Kragujevac (RTK), koju direktnim subvencijama svake godine finansira stotinama hiljada evra, dok od 2015. do 2021. ostali mediji nisu imali ni priliku da konkurišu za javni novac, kako je propisano važećim Zakonom. Čak i kada je to postalo moguće disproporcija u finansiranju je i dalje velika. U 2022. RTK je na ime subvencija dobila 58 miliona dinara, dok je osam medija sa sedištem Kragujevcu dobilo za godinu dana zajedno koliko povlašćeni gradski medij za samo mesec dana (prim. aut.). Ona je istakla i da je ovakvo finansiranje, odnosno dodela subvencija za isplatu zarada, plaćanje dobavljačima i pokrivanje tekućih troškova, suprotno «duhu zakona» kojim je predviđeno isključivo podsticanje proizvodnje sadržaja od javnog interesa. Dugogodišnja praksa ignorisanja i selektivne primene propisa, za koju niko nije snosio odgovornost, obeshrabruje Res Publiku i lokalne medije okupljene u Media Habu Kragujevac da će novi medijski zakoni, uprkos pojedinim dobrim i značajnim promenama, dovesti do istinskih pomaka. I najbolja zakonska rešenja su u praksi neprimenjiva ukoliko ne postoji politička volja da se ona sprovode, istakla je Vlajović Savić.
Na drugoj strani, predstavnici resornog ministarstva veruju da će odredbe o inspekcijom nadzoru i propisane sankcije za kršenje zakonskih normi biti delotvorne. Oni uveravaju javnost da će Radio televizija Kragujevac, kao jedan od dva medija u Srbiji koji se nalaze u vlasništvu lokalne samouprave, morati da bude privatizovana i napominju da su nacrtom Zakona precizirani i novi rokovi (najviše dve godine – prim. aut.) za privatizaciju medija kod kojih su raskinuti prvi ugovori o privatizaciji.
Javna rasprava o zakonima o javnom informisanju i elektronskim medijima okončana je 7. oktobra u ponoć, a udruženje Res Publika je iskoristilo priliku da pošalje i formalne predloge za unapređenje predstavljenih dokumenata. Nakon što resorno ministarstvo usvoji izveštaj o javnoj raspravi, o novom nacrtu propisa u kojem bi trebalo da budu uvažene sugestije javnosti, biće konsultovana i Evropska komisija, dok će o konačnoj verziji odlučivati Narodna skupština.
autorka Marija Milošević