Kragujevačke novine
Zbog visokih naknada skidaju se velike svetleće reklame sa pojedinih fasada, jer se tretiraju kao način reklamiranja u javnom prostoru, bez obzira na to što su postavljene na vlastitim objektima, a ne na javnoj površini.
Posle pauze od decenije i po, Кragujevac je ponovo vratio naknadu za isticanje svetlosnih naziva na fasadama, čak i za preduzetnike i firme koji su vlasnici tih objekata, jer se to tretira kao način oglašavanja (reklamiranja) u javnom prostoru. To je izazvalo negodovanje kod pojedinih vlasnika, jer je reč o još jednoj globi više, koja nije ista za sve, a predstavlja finansijski izdatak onima koji imaju efektan vizuelni identitet, u odnosu na one sa stereotipnim tablama.
Kragujevačke novine su se obratile nadležnoj gradskoj upravi s pitanjem da li je potrebna izrada projekta za reklame na vlastitom objektu ili samo u slučaju zauzeća javne površine, odnosno, šta je sve potrebno od prateće dokumentacije – od projekata do postavljanja i koliko to košta? Dobili su ne baš potpun odgovor:
Uslovi za postavljanje sredstava za oglašavanje su isti za sve površine koje su dostupne neodređenom broju korisnika, nezavisno od toga da li su javne ili ne. Izuzetak su sredstva za oglašavanje površine do šest metara kvadratnih, kod kojih nije potrebno dostavljanje tehničke dokumentacije, kaže Marija Živković, zamenica načelnika Gradske uprave za inspekcijske poslove i komunalnu policiju.
Pojedinima se to nije dopalo, ali ne žele da pričaju pod punim imenom i prezimenom, jer kažu – lako je ućutkati i „počistiti” malog „igrača”.
Inspektori su se, po rečima sagovornika, odmah po Uskrsu razleteli po gradu da fotografišu stanje na terenu, nalozi su već naštancovani i dobar deo njih su već potpisali i preuzeli rešenja.
ž„Uzimanje mere”
Do 2008. godine plaćalo se isticanje svetlećih firmi, a posle je to ukinuto sve do pre mesec-dva. Čuo sam da je sada nova cena oko 110 dinara po kvadratu na dnevnom nivou u ekstra zoni. Inspekcija je išla po gradu i beležili su promene, posle uručivali pozive i ljudi su išli već u Skupštinu grada na dogovor, kako bi se regulisalo plaćanje. Onima kojima je to neprihvatljivo ostavljena je mogućnost izbora – mogu da skinu svetlosnu tablu i da ne plaćaju ništa, kaže vlasnik kafeterije.
Sagovornik iz druge delatnosti objašnjava celu proceduru.
Treba prvo da se plati taksa, pa da se preda prateća dokumentacija i onda tek stigne nalog sa ukupnim iznosom poreza na godišnjem nivou. Ja još ne znam cenu i kako je izračunavaju, jer tek očekujem obračun.
Sagovornici još kažu da će morati da rade projekte zbog zauzeća većih površina, što može da ih košta nekoliko stotina evra.
Marija Živković ovako objašnjava te navode:
Najpre da pojasnimo razliku. Jedno je lokalna komunalna taksa za isticanje firme na poslovnom prostoru (tzv. firmarina) koja upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost, a izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave nekadašnja lokalna komunalna taksa za korišćenje reklamnih panoa prestala je da postoji. Umesto nje, stupanjem na snagu Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, uvodi se naknada za korišćenje javne površine za oglašavanje. Pod oglašavnjem u ovom smislu smatra se svako korišćenje javne ili druge površine koje je dostupno neodređenom broju korisnika. Dakle, osim javne površine, ovo podrazumeva i oglašavanje i na ostalim spoljnim površinama koje nisu u javnoj svojini, objašnjava Marija Živković.
Cena od 11 do 102 dinara – dnevno
Obračun i naplatu ove naknade vrši Gradska poreska uprava, a osnovica naknade je površina korišćenog prostora izražena u metrima kvadratnim. Кriterijumi za propisivanje visine naknade su vreme korišćenja prostora i zona u kojoj se nalazi. Cene se kreću od 11 dinara po kvadratu dnevno u trećoj zoni do 102 dinara u ekstra zoni, kaže naša sagovornica.
Predviđene su i određene olakšice za plaćanje, a one zavise od visine prihoda koji je ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini i od površine prostora za oglašavanje. Recimo, pravna lica i preduzetnici koji su upisani u APR u tekućoj godini plaćaju naknadu umanjenu za 95 posto. Ako su u prethodnoj godini ostvarili prihod manji od osam miliona plaćaju naknadu umanjenu za 90 posto, dok oni koji su ostvarili prihod preko osam miliona plaćaju naknadu umanjenu za 50 procenata. Samo oni sa prihodima većim od 50 miliona plaćaju naknadu u punom iznosu, kao i oni koji koriste površine i objekte za oglašavanje za potrebe drugih lica.
Takođe, olakšice zavise i od površine objekta za oglašavanje, pa je tako umanjenje od 40 procenata za oglašavanje površine od 12 do 20 metara kvadratnih, 50 posto od 20 do 30 metara, odnosno 60 posto za oglašavanje površine preko 30 metara kvadratnih, objašnjava Marija Živković.
Inače, obveznik naknadu plaća u jednakim mesečnim ratama, koje dospevaju do 15. u mesecu za prethodni mesec.
Nismo dobili podatak koliko ima privrednih objekata u gradu koji podležu naplati naknade za isticanje svetlosnih naziva firmi po fasadama i reklamnih panoa, pošto Gradska uprava još uvek nije privela kraju kontrolu započetu krajem marta. Samim tim je izostao i zvaničan podatak koliko će se novca sliti u gradsku kasu.
Najava represivnih mera
Šta se sve konkretno tarifira, da li naziv firme i logo, ili i kajroni i reklama, recimo proizvođača piva ili kafe koji se služe u nekom ugostiteljskom objektu?
Svaki vid oglašavanja na javnoj ili drugoj spoljašnjoj površini koje je dostupno oku posmatrača zahteva prethodno izdavanje odobrenja od nadležne Gradske uprave, nakon čega se vrši obračun i naplata naknade. Ne smatra se oglašavanje u okviru zatvorenog prostora, a koji je dostupan javnosti, kao što su tržni centri, hoteli i slično, objašnjava Marija Živković.
Da li i svetlosna reklama na apotekama podleže tarifiranju? Načelnica Živković objašnjava da svetleći zeleni krst nema tretman reklame, jer je zakonska obaveza apoteka da svoje objekte obeleže na taj način i za to se ne plaća naknada. Međutim, sve ostale oznake na apotekama imaju isti tretman kao i za sva druga pravna lica.
Кakve su kazne za nepoštovanje ovih propisa?
Novčanom kaznom od 100.000 dinara kazniće se pravno lice ako oglašavanje postavi bez odobrenja, kazna za preduzetnika je 50.000, a za fizičko lice 20.000 dinara, kaže načelnica.
Inače, najveće istaknute reklame u gradu (samim tim i najveći izdatak) su one na soliterima i fasadama stambenih zgrada.
Da li bilbordi podležu ovom oporezivanju?
Najveći broj bilborda nalazi se u zonama putnog pojasa i u nadležnosti je upravljača puta, odnosno Javnog komunalnog preduzeća „Šumadija”. Visina naknade, osnovica, kao i način utvrđivanja plaćanja definisani su Odlukom o naknadama za korišćenje puteva na teritoriji grada Кragujevca, objašnjava Marija Živković.
I šta sledi dalje?
Najveći deo do sada nadziranih subjekata postupio je po nalozima inspektora i već se obratio nadležnim službama za izdavanje odobrenja. Sada sledi druga faza u vršenju kontrole, u kojoj će za subjekte koji su postupili po naloženim merama postupak inspekcijskog nadzora biti okončan, dok će se onima koji nisu postupili po naloženim merama izdavati prekršajni nalozi, zaključuje Marija Živković.
autorka Elzabeta Jovanović
Tekst je nastao u okviru projekta „Kragujevački mediji u službi građana – u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.