Pressek
Čak 330 radnika biće uskoro angažovano u dva kragujevačka javna preduzeća. Oni međutim neće dobiti posao, već će raditi preko agencije. Javno komunalno preduzeće Šumadija raspisalo je javnu nabavku čija je okvirna vrednost 240 miliona dinara za zapošljavanje 256 radnika, dok Energetika planira da izdvoji oko 50 miliona dinara za angažovanje 74 radnika.
JKP Šumadiji potrebno je, između ostalog, još 49 radnika na skupljanju komunalnog otpada, 15 radnika koji će raditi na sahranjivanju, te 13 radnika koji će čistiti javne površine. Energetika traži da preko agencije zaposli 13 bravara varilaca, 11 pomoćnih radnika, vozače, rukovaoce postrojenja… Na spisku obe firme je i čitav niz administrativnih radnika.
Ova preduzeća već godinama putem agencije angažuju sličan broj ljudi i to uglavnom na poslovima iz osnovne delatnosti, iako u JKP Šumadiji već radi 599 ljudi, dok Energetika ima preko 400 zaposlenih.
Jugoslav Ristić, dugogodišnji sindikalni lider sada penzioner i osnivač udruženja „Nova svetlost“ koje se bavi pravima radnika smatra da su zaposleni preko agencija zapravo moderni robovi.
– Donošenje zakona o iznajmljivanju radnika putem agencijskog zapošljavanja je bio jedan od uslova koji nam je došao iz inostranstva i koji je zdušno podržala deničarska vlast koja ne prepoznaje radnike, već samo građane. To je najveća zloupotreba ljudi i držanja ljudi u jednom potpuno zavisnom položaju, krajnjoj neizvesnosti. Ti ljudi su zapravo ljudi bez budućnosti. To je radni odnos u agenciji u kojoj vi zapravo ne radite jer tamo nemate šta da radite, a oni vas upućuju da radite kod nekog ko opet sa vama nema ništa, ko svaki dan može da vam kaže vi tu više ne radite, vratite se tamo odakle ste došli, objašnjava Ristić.
Po njegovim rečima u pitanju je zapravo zloupotreba radnih odnosa.
– Za mene je zapanjujuće da lokalna samouprava i uopšte država koriste taj način zapošljavanja jer postoje drugi načini – rad na određeno vreme, privremeno povremeni poslovi. Pa ako neko želi da isproba nekog radnika to može da učini na taj način, a ne da ga drži u jednom trajno zavisnom položaju i da onda bude upotrebljiv za sve i svašta, zaključuje Ristić.
U kojoj meri su radnici na liznig obespravljeni rečito govori nedavni primer štrajka ovih radnika u JKP „Vodovod i kanalizacija“. Samo dan nakon što su se pobunili tražeći da posle tri i po godine rada na lizing u ovom preduzeću konačno dobiju stalan posao, te pravo na bolovanje, godišnji odmor i ostala radna prava 17 njih je dobilo otkaz. U tom momentu u Vodovodu je preko agencije bilo zaposleno 36 radnika. Otkaze su pak dobili samo oni koji su se dan ranije pojavili na protestu. (Vidi LINK)
Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ saopštili su tada da su radnici kragujevačkog Vodovoda „klasične žrtve agencijskog i političkog upošljavanja u Srbiji“.
– Partijsko zapošljavanje predstavlja sve negativniju pojavu u srpskom društvu, jer se pri zapošljavanju ne uzimaju u obzir kvalifikacije, već pripadnost određenoj političkoj partiji, što dovodi do toga da na pozicije dođu nesposobni i nekvalifikovani ljudi, upošljavaju glasači za takozvane „kapilarne glasove”, dok kvalifikovani ljudi poput radnika Vodovoda ostaju bez posla, navedeno je u saopštenju koje je nakon uručenja otkaza radnicima Vodovoda medijima uputila Sloga.
Iako Zakon o agencijskom zapošljavanju nalaže da „ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika ima pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika, u skladu sa ovim zakonom“, u praksi, što pokazuje i primer Vodovoda, to izgleda nije slučaj.
Radna obaveza i partijski zadaci
Da pored radnih, radnici koji nemaju stalan posao imaju obavezu da ispunjavaju različite partijske zadatke poput prikupljanja kapilarnih glasova, odlaska na mitinge vladajuće stranke, te dočekivanja lidera i funkcionera različitim prigodama priča je koja se u javnosti vrti već godinama.
Lideri kragujevačke opozicije predali su prošle sedmice Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu zahtev da zbog pritiska na zaposlene u javnim preduzećima da idu na miting koji Srpska napredna stranka 26. maja organizuje u Beogradu, preduzme zakonske radnje.
Zahtev koji je predat Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu potpisali su lideri gradskih odbora Stranke slobode i pravde, POKS-a, Zajedno, Narodne stranke, Demokratske stranke, Novog DSS-a, PSG-a, Pokreta Srce, Grupe građana Alternativa, Zajedno za Kragujevac i Pokreta Volim selo svoje.
Kako su objasnili vlast i rukovodstvo u javnim i državnim preduzećime vrši pritisak na sve zaposlene da idu na skup u Beograd uz pretnju da će ostati bez posla. Naročito su, kažu, ugroženi oni koji imaju ugovore o privremnim i povremenim poslovima i oni koji su zaposleni na određeno ili preko agencija pošto se tim radnicima preti otkazom.
I direktori javnih preduzeća i funkcioneri vladajuće partije pak negiraju da se na bilo koga vrši pritisak. Sam predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić pozvao je da na miting ne dođe „niko ukoliko ga neko primorava i tera”.
autorka Marija Obrenović
Tekst je nastao u okviru projekta „Kragujevački mediji u službi građana – u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.