Pressek
Gradske apoteke koje posluju u okviru Apotekarske ustanove Kragujevac mogle bi uskoro da odu u ruke privatnika. Naime, kragujevački odbornici su na sednici Skupštine grada, koja je održana 11. aprila, prihvatili Nacrt odluke o pokretanju postupka realizacije projekta javno privatnog partnerstva sa elementima koncesije za obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti na primarnom nivou, na teritoriji grada Kragujevca i teritorijama na kojima Apotekarska ustanova obavlja delatnost.
U pitanju je inicijalni akt kojim se stvaraju uslovi za kasnije pokretanje procedure odabira privatne firme kojoj će biti poverene „državne apoteke”.
Nakon što je ova odluka usvojena, Gradsko veće ima obavezu da sačini Koncesioni akt kojim će, između ostalog, biti utvrđeni predmet i obim koncesije, odnosno koje apoteke će biti poverene privatnicima, trajanje koncesije, te uslovi koje mora da ispuni budući privatni partner.
Visoka dugovanja, konstantan deficit koji se pokriva suficitom iz prethodnih godina i nemogućnost Apotekarske ustanove Kragujevac da se nosi sa konkurencijom privatnih apoteka, neki su od razloga zbog kojih se, kako je navedeno u obrazloženju, donosi odluka o pokretanju postupka za pronalaženje privatnog partnera.
– Otežano poslovanje Apoteke, usled navedenih razloga, značajno bi ugrozilo snabdevenost stanovništva lekovima, lekovitim sredstvima i medicinskim pomagalima. Imajući u vidu navedeno, Apoteka nije u mogućnosti da ostvari kontinuitet u obavljanju farmaceutske delatnosti i da održi pozitivan nivo poslovanja na duži rok, odnosno nije u mogućnosti da na adekvatan način vrši farmaceutsku delatnost na teritoriji grada Kragujevca, tj. na teritorijama opština Batočina, Lapovo, Rača, Topola i Knić, koje su takođe u obuhvatu obavljanja delatnosti Apoteke, u budućem vremenu, navodi se u obrazloženju odluke.
U skupštinskom materijalu koji su dobili odbornici predočeni su i neki od finansijskih pokazatelja koji idu u prilog ovoj odluci. Potcrtano je, recimo da Apotekarska ustanova poslednje četiri godine ima veće rashode od prihoda. Brojke međutim kažu i da se taj minus smanjuje jer je recimo u 2019. bio preko 78 miliona dinara, 2020. godine 88,5 miliona, naredne 2021. godine 53 miliona, a u 2022. godini 49,8 miliona dinara.
Iz finansijskih pokazatelja evidentno je i da su prihodi Apotekarske ustanove prošle godine porasli za više od 100 miliona dinara, međutim, u materijalu se navodi da se „rast prihoda u 2022. može obrazložiti opštim povećanjem cena usled ratne krize u okruženju“, te da „nikako nije rezultat povećanog obima posla ili uspešnijeg poslovanja“.
– Jasno je da Apoteka pokriva gubitke (deficit) dobicima (suficitima iz prethodnih godina). Taj proces ne može trajati u nedogled i jasno je da će gubici morati da se pokriju na drugi način, kada se iscrpe suficiti iz prethodnih godina (na teret imovine možda). S obzirom da je grad Kragujevac osnivač Apoteke, sve gubitke, negativne posledice i efekte lošeg poslovanja na kraju će snositi osnivač – grad Kragujevac, iz razloga što je suficit iz ranijih godina „potrošen“, tako da sledeća poslovna godina donosi prekretnicu u poslovanju i definitivne probleme u likvidnosti, isplati zarada i druge finansijske probleme, što se najočiglednije vidi u stanju gotovine, zaključuje se u obrazloženju odluke.
Dodaje se takođe da „poveravanjem obavljanja farmaceutske delatnosti privatnom partneru ne dolazi do privatizacije Ustanove, već će se Grad i na dalje, kroz zaključeni ugovor sa privatnim partnerom aktivno starati o obavljanju farmaceutske delatnosti i snabdevenosti lekovima na svojoj teritoriji, a što će biti obezbeđeno kroz konstantni nadzor nadležnih organa Grada i analizu izveštaja koje će biti u obavezi da dostavlja privatni partner“.
Inače, protiv namere da se kragujevačke apoteke povere privatnom partneru javno su se izjasnili, još pre mesec dana, politički pokreti Zajedno i Šumadijska regija.
– Prva državna apoteka je osnovana u Kragujevcu pre skoro dva veka. Ustanovljenjem moderne srpske države farmaceutska delatnost je još u začetku državotvornih procesa prepoznata kao važan i neraskidiv deo zdravstvenog sistema. Nažalost, aktuelni vlastodršci, vođeni mantrama pogubnog neoliberalnog koncepta, zastupaju isključivo interese krupnog kapitala i ne mare mnogo za interese građana i neminovne negativne posledice ovakvih odluka. Zbog ekonomske derzorijentacije, nedostatka obrazovanja i adekvatnih informacija, aktuelna vlast farmaceutsku delatnost prepoznaje isključivo kao isplativu trgovačku granu, a apotekarske ustanove doživljava kao izuzetno profitabilne trgovinske lance, navedeno je u zajedničkom saopštenju ovih partija.
Zajedno i Šumadijska regija smatraju da će se uvođenjem privatnog partnera u posao narušiti mreža apoteka „što će posledično ugroziti snabdevanje lekovima u prigradskim naseljima, a posebno u seoskim sredinama“.
– Mreža apoteka na atraktivnim lokacijama uz ambulante Doma zdravlja Kragujevac, kao i u centralnim gradskim naseljima, ovu ustanovu svakako čini zanimljivom budućim kupcima, a predmet licitacije, kako je najavljeno, biće samo atraktivne lokacije. Ostale lokacije koje takođe postoje ne zbog profita već javnog interesa, biće odmah zatvorene.
Nažalost, očigledno je da aktuelna vlast nije izvukla nikakve pouke ni iz poslednje globalne pandemije. Komercijalizacija zdravlja je loš potez, poguban za svako organizovano društvo. Zdravlje nacije nije roba, niti može da se pretvori u još jedan izvor lake zarade za „investitore“ bliske aktuelnoj vlasti, navodi se u saopštenju.
Inače, prva srpska državna apoteka počela je sa radom u Kragujevcu oktobra 1836. kao „Knjažesko-pridvorna apoteka”.
Danas, u okviru Apotekarske ustanove Kragujevac posluje 15 apoteka na teritoriji grada, kao i još 13 koje se nalaze na teritoriji susednih opština, dok u okviru ustanove radi 138 zaposlenih.
autorka Marija Obrenović
Tekst je nastao u okviru projekta „Kragujevački mediji u službi građana – u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.