Kragujevačke novine
Grad Kragujevac je od 23. septembra 2021. godine postao vlasnik četiri proizvodne hale nekadašnje velike fabrike auto delova i „Zastavinog” kooperanta „21. oktobra”. Radi se o halama ukupne površine od oko 9.000 kvadrata, što je skoro pa jedan hektar, pri čemu je jedna velika hala površine 7.679 kvadrata i tri manje hale ili magacina.
Grad je pored toga postao i vlasnik pratećeg zemljišta oko ovih hala koje se u kompleksu bivše velike fabrike nalaze u delu prema Autobuskoj stanici. Ugovor od pre godinu i po, kojim je došlo do ove transakcije, odnosi se na regulisanje međusobnih prava i obaveza i njime je predviđno da grad postane vlasnik na nepokretnoj imovini kao kompenzacija za nenaplaćene dugove koje je fabrika imala prema gradu.
Pre toga sklopljen je sporazum o rešavanju ovog duga, u oktobru 2020. godine, kada je utvrđeno da preduzeće duguje gradu 167,1 milion dinara, na ime neplaćenih poreza i doprinosa. Na ime tog duga ponuđena je imovina, hale i plac, procenjene vrednosti od 189,8 miliona dinara, pa je razliku od oko 22 miliona grad platio fabrici u dve mesečne rate.
Po nalogu države
Treba reći da grad nije sam isposlovao ovu kompenzaciju, već da je to odluka države, odnosno Vlade Srbije, koja je donela zaključak 31. decembra 2015. godine da se potraživanja poverilaca od kragujevačke fabrike namire konverzijom u trajni ulog u kapitalu. Umesto udela u kapitalu kasnije je za grad Kragujevac međusobnim sporazumom odlučeno da se grad namiri sa imovinom. Ostali državni poverioci naplatili su potraživanje sa udelima u kapitalu i danas je ovo 100 posto državno preduzeće.
Ovo je učinjeno kako bi se pomoglo fabrici koja je te 2015. godine ušla u UPPR, unapred pripremljeni plan reorganizacije, da taj program uspešno završi i izbegne stečaj, pa je veliki deo državnih dugova i otpisan. Danas je ovo preduzeće završilo uspešno UPPR i pozitivno posluje, sa oko 100 zaposlenih. Povećava i proizvodnju koja je pre svega vezana za izradu delova za „Gorenje” Srbija, ali radi i za druge kooperante.
To je deo priče vezan za samu fabriku, a ovaj drugi koji se tiče grada manje je jasan i transparetan. Grad poslednjih godina postaje akter u bar sedam slučajeva vlasničkog povezivanja sa privrednim preduzećima, bilo dodeljivanju imovine preduzeća na ime dugova, ili kupovine takve imovine, ali ona uglavnom stoji u zatečenom stanju i ne dobija novu namenu, što otvara pitanje šta je bio cilj kupovine, ili šta činiti sa dobijenim halama i zemljištem.
Konkretno, godinu i po dana od dobijanja dela imovine „21. oktobra” v.d. načelnice Uprave za imovinske poslove, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje Ljiljana Pršić odgovorila nam je kako je sve hronološki teklo. Ali na pitanje šta grad planira sa ovom vrednom imovinom nismo dobili odgovor.
Od aranžmana sa upravnom zgradom „Ratka Mitrovića” u užem centru grada prošlo je bezmalo osam godina, a zgrada koju je grad direktno kupio na licitaciji još je prazna i ne zna se kad će dobiti neku namenu.
Gradska uprava je 21. aprila te 2015. godine kupila na licitaciji ovu zgradu za 17,9 miliona dinara, što je jako povoljna cena za 366 kvadrata, a kasnije se ispostavilo da ima čak 539 kvadrata, jer jedan deo nije bio legalizovan. No, pokazalo se da uprava grada ne zna šta će joj ova zgrada. Zgrada je prodavana u sklopu stečaja preduzeća.
Na pitanje našeg lista pre godinu dana šta će biti sa ovim objektom, iz nadležne uprave smo dobili odgovor da on zahteva rekonstrukciju, za koju se još nisu stekli uslovi, a kada se budu stekli zgrada će biti ustupljena na korišćenje nekom gradskom ili državnom organu.
Udeo u Fabrici oružja
Pred kraj prošle godine grad je postao suvlasnik kragujevačke Fabrike oružja „Zastava” sa veoma malim procentom koji još nije zvanično poznat, a licitira se sa oko dva posto. Odluku da otpiše nenaplaćena potraživanja od fabrike i konvertuje ih u trajni ulog u kapitalu preduzeća Skupština grada donela je 4. novembra prošle godine i na to je bila primorana zaključkom Vlade Srbije, kojim je predviđeno da grad od ukupnog duga od 2,6 milijarde dinara, jedan deo od jedne i po milijarde otpiše, a na ime preostalog dela postane suvlasnik.
Iako ovo nije bio predlog niti ideja grada, ostaje utisak da gradska vlast nije imala snage da se odupre nemetnutom rešenju od kojeg, kako stvari stoje, neće imati koristi jer Fabrika oružja nije profitabilna i grad neće moći da učestvuje u profitu. Ostaje i pitanje zašto nije više učinjeno na zahtevu pojedinih gradskih odbornika, kao na primer Veroljuba Stevanovića, da grad ova potraživanja kompenzira za sopstveni dug prema državi, na primer za struju i tu obavi „prebijanje” dugova.
Četvrta u ovom nizu i druga po veličini investicije je kupovina bivšeg „Zastavinog servisa” za 360 miliona dinara na licitaciji od „Univerzal banke” 2018. godine. Tadašnja gradska SNS vlast predvođena Radomirom Nikolićem isticala je ovo kao veliku i važnu investiciju jer je objekat namenila za novu Autobusku stanicu.
To je ujedno bila i kupovina kao sopstvena odluka gradske vlasti na koju je niko odozgo nije naterao, ili je barem tako na prvi pogled izgledalo. Opozicija je kritikovala odluku jer je kupovina bila „na prvu loptu”, odnosno na prvoj licitaciji, gde je grad bio jedini učesnik, i da je trebalo sačekati sledeću, jer bi cena pala dvostruko i grad uštedeo velike pare.
No, ta kupovina je obavljena, ali je pre dve godine, dolaskom nove SNS garniture na čelo grada, predvođene Nikolom Dašićem, objavljeno da se od adaptacije ove ogromne zgrade odustaje, jer je potreban kredit od čak pet miliona evra, a da je Kragujevac jako zadužen. U međuvremenu privatna firma „Janjušević” je kupila staru Autobusku stanicu i preuredila je, pa se nova stanica pokazala kao nepotrebna u ovom trenutku. Šta će biti sa bivšim „Zastavinim servisom”, još se ne zna.
Grad je odluku o kupovini još jednog preduzeća doneo samostalno, uloživši 70 miliona dinara u „Šumadiju DES”, kragujevačko preduzeće duge tradicije u kome rade jednim delom i lica sa invaliditetom. Sa ovim ulaganjem firma je izmirila dugove i nabavila opremu, a grad postao vlasnik više od 50 posto kapitala, odnosno većinski vlasnik.
Sporno u ovom humanom činu, koji je neupitan, jeste što je preduzeće u državnom vlasništvu, kao i sva ostala istog tipa u Srbiji, i što je u njegovom spašavanju od stečaja trebalo da se brine država, po važećim zakonima. Tako je grad još jednom odigrao ulogu države u privrednim firmama na ovom terenu.
Istu takvu ulogu kragujevačka vlast je odigrala i u novembru prošle godine kada je iz gradskog budžeta isplaćeno oko 80 miliona dinara za zaostale plate nekadašnjih radnika fabrike kamiona „Zastava”. Zbog tih plata oni su protestovali nekoliko godina, dobijajući razna obećanja od države, jer se radi o društvenom preduzeću koje je otišlo u stečaj.
Na kraju se neko setio spasonosnog rešenja da priskoči u pomoć grad Kragujevac, koji je svoje potraživanje od oko 80 miliona dinara osigurao hipotekom, što znači da je namiren pre stečajne prodaje imovine firme. Posle dužih pregovora u kojima se radilo o tome da grad „mora da pronađe nekakav zakonski osnov”, jer on ni na koji način nema veze sa Fabrikom kamiona, a hoće da pomogne svojim građanima, pronađen je i taj osnov, opet u zaključku Vlade da se ovako postupi.
Svom ovom petljanju grada u privredna preduzeća, gde mu nije mesto, može se dodati i da je grad u poslednje vreme dobio od države vredne zgrade na korišćenje. Prva među njima je svakako najpoznatija i najveća gradska palata, zgrada Suda u centru grada, koju je grad dobio na korišćenje nakon izgradnje nove Palate pravde.
Upravna zgrada (foto: zastava-arms.rs)
Drugi objekat dobijen je na poklon, a ne na korišćenje, i to od stečajne imovine Fabrike kamiona. Reč je o delu Upravne zgrade „kod sata” koju je grad dobio od države kojoj je ovaj deo kroz stečaj pripao. Još se ne zna kako je grad upotrebio ove prostorije i na koji način se one koriste. Jasno je samo da je postupak od početka netransparentan i da se daje i uzima, na relaciji država grad, a sve se odvija u uskom krugu ljudi.
Gledajući sve ove transakcije sa privredom, može se zaključiti da je grad za koji kažemo da se ne razvija i u mnogo čemu oskudeva, u stvari imućan gledajući poslovni prostor koji je kupio ili dobio. Ali, taj prostor stoji neiskorišćen, dok su u gradu neravne i nezakrpljene ulice, nema kapitalnih investicija i ne rešavaju se akutni infrastrukturni problemi.
autor Miloš Pantić
Tekst je nastao u okviru projekta “Kragujevački mediji u službi građana- u potrazi za rešenjima”, koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.