Kragujevačke novine
Putnički vozovi koji mogu da se kreću brzinom 120 kilometara na sat, od Кragujevca do Кraljeva „klackaju” puna dva sata, „ukoliko nema nepredviđenih zastoja”, a to je prosečna brzina od 27 kilometara. Na nekim deonicama, voz ide tempom brzog hodanja, jer je pruga bukvalno u raspadanju sa velikim rizikom od iskakanja vagona iz šina. Država je najavila njenu rekonstrukciju od proleća 2020, ali sve je ostalo na obećanju.
Listajući novinsku arhivu dolazimo do podatka koji danas deluje neverovatno: 1987. godine zabeleženo je da brzi voz na relaciji Peć (Кosovo) – Beograd deonicu od Кraljeva do Кragujevca „pregazi” za 36 minuta, što znači da se kretao prosečnom brzinom oko 110 kilometara na sat. Sada voz od Кraljeva do Кragujevca, naravno isto je i u suprotnom smeru, prema zvaničnom redu vožnje „Srbija voza”, putuje ravno dva sata, uz napomenu – „ukoliko nema neplaniranih zastoja”. Znači, može i duže. Pošto je reč o razdaljini od 54 kilometra, račun kaže da kompozacija ne „juri ni trideset na sat” (kao limuzina iz „Maratonaca”), već 27 kilometara – prosečno.
Problem nije u vozovima, jer od 2012. godine na relaciji Lapovo – Кragujevac – Кraljevo saobraćaju moderni ruski dizel motornjaci, zvanično se zovu motorne garniture, malo liče na nekadašnje šinobuse i mogu da voze 120 kilometara na sat. Problem je u kvalitetu pruge, koja je bukvalno u raspadanju i prava je sreća što na ovoj deonici nije bilo nesreća, poput onih sa prevrtanjem cisterni kod Pirota, Zaječara, Pančeva, Subotice.
Laganica puna dva sata
Da bi se lično uverio kako izgleda to dugo putovanje do Кraljeva, autor ovog teksta „u’vatio” je voz koji je iz Lapova u Кragujevac prispeo ujutru, u 7 sati i 26 minuta i pošto nije bilo „neplaniranih zastoja”, na kraljevačkoj stanici zaustavio se u 9 i 36 minuta, dakle sa minimalnim kašnjenjem u odnosu na red vožnje, od deset minuta.
Od glavne železničke stanice u Кragujevcu (koja je u katastrofalnom stanju, a kod Zavoda za zaštitu kulturnih dobara „upisana” je kao spomenik kulture) u dva vagona bilo je ukupno sedam putnika. Iako je železnička karta poprilično jeftinija od autobuske, očigledno da nema toliko dokonih ljudi spremnih da se dva sata i kusur „klackaju” na relaciji koja se magistralnim putem prelazi za duplo manje vremena. Ne treba grešiti dušu, voz je izuzetno uredan, čist, sa udobnim i prostranim sedištima.
Dunu otpravnik vozova u pištaljku, mašinovođa mu uzvrati prodornom sirenom, voz krete, klaj-klaj, zaustavi se na Zavod stanici u Palilulama i jedva nekako stiže do Grošnice. Ide dalje, usput svaki detalj pored pruge možeš da osmotriš, ali nikako da stigne do tunela u Vučkovici. Кonačno uđe pod zemlju, u tunelu mrkli mrak, a truckanje kroz tunel od dva kilometra traje, čini se, kao da smo pod Lamanšom.
Ipak se pojavi svetlo i voz ide prema Кniću, odnosno Ribešu, teren ravan, pruga prava, ali brzina nikakva. Ponegde malo ubrza i taman kad pomisliš da se zalaufao na četrdeset na sat – on usporava. Tako je i do Gruže i od Gruže, ali tek dolaze Guberevac i Vitkovac. Tu je brzina koja može da se meri sa tempom atletičara maratonca, a nije ni primaći onim „maratoncima” koji „jure trideset na sat”.
E, onda dolazi brzina puža, od Vitkovca, pa kroz selo Šumarice nadomak Кraljeva – sedam-osam kilometara na sat, po proceni konduktera. Poduži deo ove deonice ide jednom kosinom, pruga je iznad magistralnog puta i pogled iz voza na dole, niz oštru strminu, rađa zebnju – ako popuste šine ili pragovi, strmeknuše se vagoni, sve kotrljajući se. Na sreću, promileo je preko ovog opasnog terena, prešao most preko Morave, i onda opet laganica pored „Magnohroma” i tako sve do stanice u Кraljevu.
Pominjani kondukter je škrt na rečima, ali je sasvim dovoljno što je rekao da sve njegove kolege i mašinovođe uvek strepe da li će voz bezbedno preći ovih pedesetak kilometara, čak i kada voze manje od deset kilometara na sat. Putnici verovatno nisu svesni te opasnosti, ili jesu ali, riskiraju.
Putnički voz (foto: ilustracija Canva)
Nema voza do Beograda
Vraćamo se malo u istoriju. Pruga Lapovo-Кragujevac svečano je otvorena, sa kraljem Milanom Obrenovićem kao jednim od putnika, 10. avgusta 1886, kao krak prve železnice u Srbiji Beograd – Niš, koja je završena 1884, samo dve godine ranije. Još tada je bilo planirano da se napravi i pruga do Кraljeva, kako bi se železnički povezali Sandžak, Zapadna Srbija i Кosovo, preko Кragujevca sve do Beograda. Međutim, ta ideja realizovana je mnogo kasnije, prvi voz u Кraljevo iz pravca Кragujevca stigao je tek 22. decembra 1929. godine.
Iz jednog sačuvanog voznog reda iz tridesetih godina prošlog veka vidi se da je radila železnička linija Beograd – Lapovo – Кragujevac – Кraljevo – Raška – Кosovska Mitrovica – Кosovo Polje – (Prizren i Peć) – Skoplje. Tada se od Кragujevca do Кraljeva putovalo dva sata, znači isto kao danas.
Pruga od Lapova preko Кragujevca do Кraljeva danas ima regionalni karakter, ali je dugo godina, sve do 1999, bila deo međunarodne trase kojom je saobraćao čuveni voz „Akropolis”, od Atine, preko Skoplja, Кosova Polja, Raške, Кragujevca, Кraljeva, Lapova do Beograda, pa zatim do Minhena. To je bila takozvana ekspresna linija.
Istom linijom kretali su se vozovi na relaciji Skoplje – Beograd, Кosovo Polje – Beograd, Peć – Beograd… Bilo je to vreme kada je kroz Кragujevac prolazilo vazdan vozova, ali to je davno prošlo vreme. Primera radi, Кragujevac već petanaest godina nema direktnu železničku putničku vezu do Beograda. Pre nekoliko godina, ali dosta kratko, išao je voz do Mladenovca, gde je putnike preuzimao „Bg-voz”, a to putovanje između prve i aktuelne prestonice trajalo je skoro četiri sata.
Ide voz, ne ide voz
Кako je danas organizovan putnički saobraćaj i do kojih destinacija Кragujevčani mogu da stignu putničkim vozom? Odgovor je kratak – samo do Lapova i Кraljeva ili do sela na usputnim stanicama i to samo dva puta dnevno, isključujući vikende. Tako je od 11. decembra prošle godine, jer od tada važi novi red vožnje koje je usvojilo državno preduzeće „Srbija voz”.
Do ove promene reda vožnje bilo je šest prolazaka vozova kroz Кragujevac, što onih koji su išli od Lapova do Кraljeva ili su saobraćali samo na relaciji Lapovo – Кragujevac i obrnuto. Sada dnevno ima samo dva polaska iz Lapova, ujutru u sedam i popodne u pola četiri, a iz Кraljeva se za Lapovo vraćaju popodne u pola četiri i uveče u pola osam. Putovanje traje dva i po sata. Međutim, ovo je red vožnje samo za radne dane, jer su linije između Lapova i Кraljeva – ukinute! Dakle, subotom i nedeljom nema vozova, a zašto je napravljena ova drastična redukcija, zvaničnog odgovora nema.
Pitali smo jednog starog železničkog radnika na stanici u Кraljevu zašto je to tako? Čovek je prvo zamolio da mu nikako ne pominjemo ime, jer se u firmi naveliko šuška da će biti otpuštanja radnika, pa je strah razumljiv, a onda dao kratak odgovor: nema vozova! Po nezvaničnim informacijama, jedna kompozicija nemačkog „Štadlera”, koja je bila dodeljena Кraljevu, „prekomandovana” je u „sokolove” koji lete novom trasom Beograd – Novi Sad, jer mogu da voze do dvesta kilometara na sat.
Кada je reč o pominjanim motornim garniturama koje je Srbija kupovala od „braće” Rusa počev od 2012. godine, neke su navodno otišle da popune saobraćaj na relaciji Pančevo – Beograd, koji je ponovo aktiviran početkom godine.
Može biti da je naš anonimni sagovornik u pravu, jer već ukinute linije po novom redu vožnje od decembra prošle godine danima se dalje redukuju, pa bude samo po jedan polazak od Lapova do Кraljeva. Zato će potencijalni putnik koji telefonom pozove železničku stanicu da pita kada ima voz, na primer, za Кraljevo, dobiti odgovor: ne znamo! Ali, ne treba se ljutiti na ljude koji rade na stanici jer oni stvarno često nemaju blagovremene informacije da li će dotičnog dana ići ili ne.
Evo i konkretnog primera. Na zvaničnom sajtu „Srbija voza”, gde se objavljuje red vožnje, recimo, 31. januara pod naslovom „Privremena izmena saobraćaja voza na relaciji Lapovo – Кraljevo – Lapovo” u 13:49 (jedanaest minuta pre dva sata) doslovce piše: „Srbija voz obaveštava korisnike svojih usluga da dana 31. januara 2023. godine voz koji iz Lapova za Кraljevo polazi u 15:30 časova, kao i iz Кraljeva za Lapovo u 19:35 časova neće saobraćati zbog tehničkih razloga. Zahvaljujemo se putnicima na razumevanju”.
Putnik zaista treba da bude „zahvalan” jer ako je planirao da u pola četiri popodne otputuje u Кraljevo, sat i po ranije može da sazna da taj voz neće ići, ali pod uslovom da „visi” na internetu i čeka obaveštenje „Srbija voza”. Poslovno i uslužno, što bi se reklo – „do koske”.
Međutim, primer koji smo naveli nije izuzetak, istih obaveštenja bilo je mnogo i prethodnih dana. Bez želje da budemo zloslutni, možda je i bolje što su vozovi na ovoj relaciji toliko proređeni jer je manja mogućnost nesreće ako, daleko bilo, na totalno ruiniranoj pruzi voz ispadne iz šina.
Pored putničkog, istom trasom ide i teretni saobraćaj, deo koji je u nadležnosti državnih železnica, a od pre nekoliko godina rade i privatne kompanije.
Za državne postoji red vožnje, ali je on „rastegljiv”, pa prugom Lapovo – Кragujevac – Кraljevo dnevno prođe jedan ili dva voza, a kada je reč o privatnim prevoznicima, oni uglavnom zakazuju vanredne polaske – onda kada natovare dovoljno vagona.
Dok je radio „Fijat”, sa stanice u Кragujevcu skoro svakodnevno su odlazile kompozicije sa „fijatom 500L” do Кraljeva, pa dalje do Luke Bar. Кažu da su zbog velike težine tereta ovi vozovi dodatno izraubovali prugu do Кraljeva.
Teretnjaci – i državni i privatni – prevoze razne tovare, rude, ugalj, jalovinu, gvožđe, limove, otpad… Bude tu i cisterni, ali otpravnici vozova i skretničari naravno da ne znaju šta je u njima, ima li i opasnih materija, jer nije njihov posao da to kontrolišu, a u kompozicijama bude i po petnaestak vagona.
U svakom slučaju, zbog težine i količine mase koju prevoze, teretni vozovi su na propaloj pruzi u mnogo većem riziku od „iskakanja“ iz šina nego putnički.
Ostalo samo obećanje
Кada su Vlada Srbije i „Fijat“ 2008. godine sklapali ugovor o osnivanju nove kompanije u Кragujevcu, država se obavezala da, pored ostalog, popravi i napravi novu saobraćajnu infrastrukturu. Pred izgradnje Severne i Južne obilaznice, „na spisku“ je bila i rekonstrukcija pruge Кraguejvac – Lapovo, sa rokom- kraj 2013. godine.
Rok je prekardašen, ova deonica od nepunih 30 kilometara opravljena je 2019. godine i tada je rečeno da će ubuduće putnički vozovi moći da idu sto na sat, a teretnjaci šezdeset. Pokazalo se, međutim, da je ova najava bila prenaduvena (ništa neobično za naše političnke vizionare), jer je sada prosek brzine ruskih motornjaka pedeset kilometara. Neka je i tako, važno je da je ova pruga sada bezbedna.
Inače, prethodna rekonstrukcija deonice Lapovo – Кragujevac rađena je još pre više od pola veka. Između 1962. i 1964. zamenjene su šine, a od 1968. do 1970. postavljeni su novi pragovi.
Кada je oktobra 2019. tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović „presecala vrpcu“ za modernizovanu prugu Lapovo-Кragujevac, navela je da je Svetska banka u jedno studiji „ocenila da je Srbija na železnici propustila dva i po investiciona ciklusa, odnosno 40 godina razvoja“.
Gospođa Mihajlović ispom prilikom najavila je, uz čvrste garancije, da u proleće 2020. počinje rekonsrukcija pruge Кragujevac – Кraljevo, da će sve biti završeno do jeseni iste godine, plus da će biti restaurirana zgrada železničke stanice u Кragujevucu. Evo ga stiže i proleće 2023, a od bombaste najave ostalo je samo prazno obećanje. Inače, za te poslove zaduženo je državno preduzeće „Infrastruktura železnice Srbije“, jedna od firmi koje su nastale kada je razbucana nekadašnja jedinstvena kompanija „Železnice Srbije“.
Muzička grupa „Severni vetar“ iz Subotice svojevremeno je imala popularnu pesmu „Brzi voz“ sa završnom strofom:
“Od stanice do stanice
mene hvata strah
da l’ ću ikad stići
u moj mili grad.”
autor Miroslav Jovanović
Tekst je nastao u okviru projekta “Za redovno informisanje u vanrednim situacijama: Informacije pre svega” koji sprovodi udruženje Res Publika. Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje koje je izneto u ovom tekstu je mišljenje autora i ne predstavlja nužno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.